Spadam u onu vrstu qudi koji smatraju da je normalno biti prema svakom korektan, ^ak i kada imam spor sa nekim koje neotesan tj. neobra|en istim vaspitawem kao ja, smatram da treba da dr`im do sebe i da se ne spu{tam na wegov nivo, do one mere do koje je to mogu}e, Kada vi{e nije mogu}e napravim potpunu distancu od te osobe.

            Ovaj slu~aj desio se mojoj majci, Bana}anski, kada je iz svog ravnog Banata, gde se najvi{e brdo zove bundeva, do{la u Rumu u Srem.

            Pri~u mi nije ispri~ala ona. Ispri~ala mi je osoba koja je to mojoj majci uradila kada je ona do{la da radi u Sremu u Rumi. Pri~a po~iwe susretom u Domu zdravqa, gde sam se ja kao lepo vaspitan ~ovek najpristojnije javio biv{oj maminoj koleginici iako sam znao da ona i moja mama nisu nikada razgovarale. Razlog takvog odnosa bio mi je nepoznat. Moja majka o tome nije htela da pri~a. Samo mi je govorila da se we gadi kao ~oveka, u svakom pogledu.

            Ona, mamina koleginica se obradovala {to me vidi, ka`e kako joj je drago, pita me za mene, za sestru, za mamu, za tatu nije. On je u to vreme umro. Setila se i da sam o`ewen, pa pita i za moju porodicu. Naravno, pitao sam i ja wu za k}erku, unuke, kakav je ve} red.

            Tada ona po~ne svoju pri~u, @ao joj je {to ona i moja majka ne pri~aju vi{e od 50 godina. Ona nikada nije mogla da pomisli da }e moja majka da se na wenu {alu naqutiti. TOLIKO!!!

            Elem, one su bile u {koli i sada da li je bio {kolski odmor ili kraj nastave ili po~etak, to sada nije toliko ni bitno.

            Ona, doti~na koleginca, moja majka i wihove koleginice stajale su u dvori{tu {kole i pri~ale, U jednom trenutku koleginica je odlu~ila da se na{ali, pozvala je moju majku glasno, moja majka se okrenula. I tada se desio vrhunac moralnog dometa, sremske ili srema~ke obrazovne intaligencije. Mojoj majci bacilli su mrtvu zmiju u predeo stomaka. Moja majka je po~ela da vri{ti, a one su po~ele grohotom da se smeju. Ka`e koleginica, nije samo ona kriva, pa i druge su se kolenice smejale, pa ~ak i vi{e nego ona. Drugo, sve prisutne koleginice su znale {ta }e ona da uradi, nijedna se nije pobunila. Svaka je bila `eqna da vidi kako }e se moja majka Bana}anka poneti, kako }e reagovati.

            Tada joj je krenula suza iz oka. Da je znala, koliko }e se moja majka upla{iti, do`iveti {ok, koliko }e se naqutiti, pa nikada tako ne{to ne bi uradila. Zmija, rekla mi je, em nije bilo otrovnica, em nije bila `iva. Nisam joj ni{ta odgovorio. [ta da joj ka`em da je to moja mama trebala da zna u trenutku kada su bacilli zmiju na wu. Ina~e, zmija je ba{ ne{to {to qudi vole, obo`avaju da vide.

            Dok su se druge koleginice podse}ale tog doga|aja i ~esto ga prepri~avale, ona to nije radial, barem ne toliko ~esto.

            Pitao sam je ko je jo{ bio tu. Nabrojala mi je. Narvno sve sam osobe znao li~no i prakti~no sav moj `ivot. I{ao sam u tu osnovnu {kolu svih osam godina.

I pored toga majka, me je vaspitala da se svakoj od wih javim kada ih vidim. [ta da radim moja majka je iz Banata. Da treba da ka`em da me je tome u~io i moj otac koji je ro|en na Kosmetu u ku}i seoskog kmeta. I on mi je govorio da moram da im se javim da ga ne brukam. ^ovek ima jedan obraz i wega ~uva sav `ivot i izgra|u je ga. Dr`i do wega. Obraz to je ~ovek. Tako su me oni u~ili. Ja sam kao dobro dete mojih roditeqa prihvatio takav stav.

Ina~e, razgovor se zavr{io prozivkom medicinske sestre, koja nas je pozvala da u|emo. Ona mi dobaci da pozdravim moju mamu. Htela je jo{ ne{to da ka`e, u{ao sam unutra. I ona moja majka su u tom trenutku imale oko 80 godina. Mo`da je htela da zatra`i opro{taj. Nisam mogao daqe da slu{am.

Kada sam do{ao ku}i rekao sam majci da sam video wenu koleginicu, da ju je pozdravila,,, Htedoh re}i i za ragovor ali ona nije htela o tome da pri~a. Samo mi je rekla jedno glasno i odse~no dosta.

I sada kada se setim tog doga|aja koji se zbio pre vi{e od 50 godina, ne mogu da se ne pitam, kako je mogu}e, da se drugarice u~iteqice nisu postidele za sve te decenije ni jednom, za ono {to su uradila mojoj majci. Ni jedna. Ni jednom. One naravno nisu bile ka`wene. Pa one su se samo {alile, a drugo one su bnle i ~lanovi partije, Saveza komunista Jugoslavije. Moja majka nije. Dakle, kada bih hteo da budem zloban ali i dovoqno objektivanm, mogao bih da zakqu~im kako je taj vid {ale bio dozvoqen komunistima, nad onima koji to nisu.

I opet jo{ jednom ZA[TO, {ta je to u wihovom bi}u {to ih je navelo na tako ne{to.

Odgovor je mogu} samo jedan I TADA I KASNIJE I DO DANA[WEG DANA ONE SU IMALE, IMAJU I DO KRAJA SVOG ZEMNOG @IVOTA KOMPLEKS PREMA MOJOJ MAJCI KAO U^ITEQICI KOJA JE BILA ZA NEKOLIKO KLASA BOQA OD WIH. TAJ ^IN KOJE SU U SAGLASNOSI DRUGARICE U^ITEQICE URADILE PODRAZUMEVA STRAHOVITU MR@WU, A WIH JE MOGAO STVORITI SAMO KOMPLEKS.

MAJKO MOJA, PONOSIM SE TOBOM, KAO U^ITEQICOM. TO PRIZNAWE SU TI DALE SAME KOLEGINICE SVOJOM STRAHOVITOM MR@OM I KOMPLEKSIMA KOJE SI IM STVORILA.