Svako od nas zna da je smrt neminovna… da }emo svi jednog dana umreti, oti}i…  Tu ~iwenicu sam prihvatio kao dete ili … barem sam mislio da sam je prihvatio … Odlazile su bake i deke koje su bili stari, pa zatim neki bliski qudi od pogibije, te{ke bolesti. Niko nije oti{ao onako … samo legao i nije se probudio. To me je, verovatno nesvesno, u~vrstilo u uverewu da se ne umire od starosti nego od bolesti. Odlazili su mi dragi qudi, tetke, stri~evi, te~e, strine, re|e, bra}a, sestre ili neko tako blizak. Odlazili su zbog raka, neke druge te{ke bolesti, neki su bili ubijeni, neki poginuli,

            A onda ti jave jednoga dana da ti je oti{ao kum. Bio je stariji od mene 9 godina, Legao je, bilo mu je lo{e i nastavio je da spava. Tako usnulog smo ga ispratili do ve~nog boravi{ta. Ono {to je dodatno bilo te{ko je ~iwenica da na ispra}aju sam prepoznao samo wegovu `enu, ^ak mu nisam prepoznao ni decu… A ja i on … znali smo po sat vremena da pri~ako telefonom ili kada se sretnemo da divanimo po nekoliko sati.

            Pre ne{to vi{e od nedequ dana oti{ao je jo{ jedan moj prijateq, moj brat u Hristu. Pozdravqali smo se uvek sa Poma`e Bog, a odgovarali Bog ti pomogo – niko ti ni{ta ne mogo. Na wegov ispra}aj nisam bio. Imao sam poslovne obaveze koje sam morao da odradim i nikako nisam mogao da ih presko~im ili da ih ne odradim. Tu vest mi je posle samo nekoliko sati javila wegova k}i. Ka`e i{la je po wegovom li~nom telefonskom imeniku, gde su se nalazila imena wemu najdra`ih qudi. To svedo~i koliko sam mu bio drag. Ne{to ga je bolelo u posledwe vreme… bio je i kod lekara ali ni wihovom dijagnozom nije bio zadovoqan. Kada smo razgovarali telefonom rekao mi je „ma ko da oni ta~no znaju“. Nije bio od onih koji se boje istine. Samo su ga razli~ite dijagnoze navodile na sumwu u sve lekare.

            Oti{li su …

            Ne}u ih vi{e nikada videti, ~uti, razgovarati. Nikada vi{e ono {to su bile na{e teme ne}emo razgovarati. Kume moj, tvoja omiqena tema je bila qudi kao resursi, gde je najboqe smestiti nekog ~oveka da bi dao najboqi rezultat. To si zvao upravqawe qudskim resursima. U~io si mlade qude, koji su to hteli naravno, kako da upravqaju karijerom. Gde su im slabe ta~ke, koje su im dobre ta~ke na koje moraju da ra~unaju da bi ostvarili ono {to `ele, {to ho}e, {to im je ciq. U~io si upravo tome KAKO DA STIGNU DO SVOGA CIQA! Slu{ao sam te, bilo je zanimqivo slu{ati tvoje ideje, ideje o kojima nisam mogao ni sa kim drugim da razgovaram sem sa tobom. Kada sam i poku{ao da porazgovaram sa nekim drugim o tome dobio bih odgovor, DA SU SAMO HTELI I PRISTALI ONI BI DANAS BILI – MINISTRI, PREMIJERI, GUVERNERI, BOG I BATINA I SLI^NO.  Nisam se upu{tao u te razgovore, Shvatio sam od kuma da bi se bilo ne{to moraju se ispuwavati odre|eni uslovi. I ne samo uslovi, potreban je rad, socijalna pamet, splet okolnosti, umeti biti pravi ~oveka na pravom mestu i …

            U tom svom testu koji je imao 31 tip li~nosti imao je kod kako qudi sebe vide, To je redovno bilo idealno ili vrlo blizu idealnog i postojao je svedeni kod, ono {to su oni stvarno bili.To je bilo drasti~no druga~ije. To me je nau~ilo da shvatim koliko qudi sami sebe la`u. NARAVNO, Nikada to tim qudima nisam smeo saop{titi. Dodu{e kum mi nije govorio ni imena qudi koji su radili kod i kako im je izgledao svedeni kod. Samo mi je pri~ao kako i koliko qudi sami sebe la`u. On im je pravio i koliko su organizovani, koliko su ambiciozni, indeks saradqivosti, indeks asertitivsnosti i jo{ neke. Ukupno ih je bilo 12. Svakom bi rekao {ta mora popraviti kod sebe, da bi se sam unapredio da bi poboq{ao svoju saradqivost, organizovanost, sposobnost da se saradnici integri{u u tim.

            Na kraju sam ga doveo na  fakultet u Ni{u gde radim, da dr`i predavawe. Dr`ao je predavawe 4 sata i uradio je svima test da bi im izra~unao kod. Svakom je poklonio kwigu Put ka uspehu – kwigu vodi~, kako voditi i upravqati svojom karijerom. Odr`ao je i predavawe u Leskovcu i u Pe~ewevcima. U Aleksincu je hteo ali mu moji poznanici koji tamo rade nisu hteli da organizuju. Za{to, nisam nikada saznao. Imao sam problema na poslu za{to sam i{ao preko studenata, a ne preko nekih drugih institucija. Pa te druge nisu nikad dali meni podr{ku da organizujem bilo {ta.

            Sve to {to sam ~uo od wega, nikada nisam ~uo ni od koga drugog. Pomogao je i meni da se organizujem, boqe. I sada nikada vi{e, Ne samo {to nema wega, nego nema vi{e bilo koga sa kime bi mogao da pri~am o tome… Praznina koja ostaje je trajna ne nadoknadiva.

            Drugi moj prijateq, brat u Hristu, spajalo nas je iskreno prijateqstvo i iskreno po{tovawe koje je on imao prema menei I koje sam imao ja prema wemu. Pri~ali smo jedan drugom one najintimnije tajne, one stvari koje se poveravaju samo najboqim prijateqima. Poveravao mi se, poveravao sam mu se. Bio sam mnogo sre}an {to imam jednog takvog prijateqa. Bio je takav da se boqi prijateq nije mogao na}i. Ono {to nas je povezivalo je davawe parastosu Dra`i Mihajlovi}u. Davali smog a 33 puta. Prvi put ga je on organiyovao 1989. godine u Sremskim Karlovcima. Neverujem da ima i jedno mesto u otaxbini koje ima tolio i takvu tradiciju. Ono {to nas je spajalo nije samo qubav prema Dra`i, prema ~etnicima, prema Ravnoj gori, To je jo{ vi{e na~in na koji smo to ispoqavali. Za nas su oni bili GOSPODA, a ne gibani~ari iz partizanskih filmova. Oni koji su se srpstvu i ~etni{tvu u~ili iz partizanskih filmova, trudili su se i uspelavali da deluju zastra{uju}e, da ih se ~ovek upla{i kada ih vidi. Kako je izgledao jedan prose~an parastos Dra`i?

            Prvo bi se okupili ispred saborne crkve u Sremskim Karlovcim, ako je mogao parastos je dr`ao li~no vladika sremski Vasilije. Potom smo ulazili u crkvu, prvo na ve~erwe, a potom na parastos. Svi bi se krstili, celivali prestonu ikonu, palili sve}e. Ako ne va{ svi onda ve}ina. Nakon toga je dr`ana propoved u crkvi, Kada je bio vladika dr`ao bi propoved on. Kada nije bio dr`ao bi sve{tenik koji je slu`io parastos. Nakon toga, smo se u crkvi poslu`ili koqivom i kola~em, a nakon toga izlazili smo iz crkve. Koqivo i kola~ je oko dve decenije organizova porodic iz Senta.

            Nakon toga smo i{li u najstariju srpsku pravoslavnu bogosloviju, odnosno onu koja je imala najdu`i ne prekinuti kontinuitet, bogosloviju Sv. Arsenija Sremca. Tu bi u sve~anoj sali odr`ali sve~anu akademiju, gde bi govorio jedan ili vi{e govornika. Govornici su se vremenom mewali. Mnogo od wih su odlazili put Nebeske Srbije. Na wihovo mesto su dolazili drugi. Se}am se i sada majora Berislava Stanojlovi}a, koji je na mene ostavqao najdubqi utisak: svojim gospodstvom, svojom odmereno{}u, svojom dikcijom, svojim dubokim patriotizmom i po{tovawem druge li~nosti. Posledwih nekoliko godina tu ~ast da dr`i govor imala je i moja malenkost. To mi je dao izri~ito moj dragi brat u Hristu, moj imewak. Nakon toga smo i{li dole u menzu godinama gde je bilo poslu`ewe. Tek zadwim nekoliko godina toga nije bilo.

To je posledwi ravnogorac za koga sam mogao da ka`em, GOSPODIN, VASTPITAN, NE SKLON INTRIGAMA, VRE\AWU, BILO ^IME LO[IM ILI NE^IM ^EMU BI SE MOGLO S PRAVOM PRIGOVORITI. Istovremeno on je znao da bude i ozbiqan da se na{ali sa merom. On je znao da budi i bio je AUTORITET. Po{tovao je sve i na tome je insistirao. Govorio je na meni je da nekom dam ~a{u vina, a da li }e on meni dati ~a{u vina, rakije ili neke brqe ili ~a{u punu zlobe, pa to je wegova stvar. Svako daje ono {to ima u sebi. Na}i takvog ~oveka ili ~oveka pribli`no sli~nog wemu na `alost smatram da je skoro pa nemogu}e. Zato je ta praznina toliko velika.

Dve praznine su ostale, a nema ko da ih zameni i popuni. Toliko te{ko i bolno. Neka samo po~ivaju gore u Nebeskoj Srbiji, kao delu Nebeskog Jerusalima.

AMIN!