Pri~a koju }u Vam ispri~ati je ona koju je meni ispri~ala moja majka koja ju je do`ivela, a ja }u Vama, da se zna da se pamti, pa da se ne{to i zapamti iz we i izvuku neki zakqu~ci.

            Naime, ova pri~a po~iwe kada je moja majka, rodom Bana}anka ube|ena od strane komunista, da napusti svoj rodni kraj i da ode u Bosnu da radi da tamo prosve}uje onaj narod, a Bosanke koje su se sa wom {kolovale za u~iteqicu do{le su u Vojvodinu, da jednom i one u`ivaju u `ivotu.

            Selo koje je moja mama dobila da bude u~iteqica, bilo je usta{ko leglo. De{avalo joj se dok razgovara neobavezno sa qudima iz sela da joj oni uz kafu i pi}e pri~aju kako su klali Srbe i srpsku decu. Ona je sve to sa u`asom slu{ala, ali imala je 20 godina, bila je sama, jedina Srpkiwa, ostali su poklani ili `ivi bacani vezani u Drinu.

            Elem, moju majku nisu zvali i tretirali kao Srpkiwu, nego kao Vojvo|anku. Vaqda je zahvaquju}i tom tretmanu, ona ostala `iva nije zaklana i ba~ena u Drinu.

            Ali dobro,.. mislim nije dobro ali to nije tema na{e pri~e. Ko jo{ danas razmi{qa o poklanim Srbima u Drugom svetskom ratu, Ko osim mo`da nekih ~etnika.

            Naime, dok je ona tamo radial i predavala imala je jednog |aka, koji je po zimi bos dolazio u {kolu, bos, jer otac nije imao pare DA MU KUPI OBU]U. Uprkos tome ni jedan jedini dan on nije izostao iz {kole. Bio je redovan. Ku}a mu je bila sat vremena hoda, kada oni idu od svoje ku}e, a ne mi koji smo iz Vojvodine. Dakle, za taj neki odnos prema {koli bio je izuzetno primeren.

            Imao je on oca, majka mu je umrla, koji je sam radio i izdr`avao celu porodicu. Jednom prilikom dok se moja majka vra}ala u selo, on je moju majku prepoznao po koraku i pitao je da li li je to ona i da li ho}e da zajedno idu kroz {umu, Sigrunije je, bezbednije je za wu. Moja majka je pristala. On je uz put pri~ao kako je, za vrema rata, klao Srbe, pa koliko i kako u kom selu, Moja majka je bila toliko u`asnuta, da nije mogla da prati ono {ta pri~a. On to nije osetio pri~ao je sa naro~itim zadovoqstvom, kako je klao decu, dok su roditeqi vri{tali. No pro{lo je i to.

            Za to naravno nije odgovarao tata – koqa~ nikada! Pa trebalo je da se razvija bratstvo i jedinstvo, a ne da se bave tamo nekim poklanim Srbima. Zar je tih Srba malo. Pa i ovako su najbrojniji, {ta ho}e.

            Do{ao je kraj {kolske godine. Moja majka je do{la do dana kada je trebalo da po~nu da se zakqu~uju ocene.  Bosonogi |ak je bio izuzetno lo{ |ak. Nije imao ni jednu pozitivnu ocenu iz matematike. Morao je da ponavqa razred. Slabo je i{lo sa ostalim predmetima ali iz matematike nije mogao da sabira i oduzima kad je be}i broj od 5. Na to je wegov otac – koqa~ poru~ivao mojoj majci da ne}e izneti `ivu glavu iz wihovog sela ako on, wegov sin ponavqa razred. To je Bosna, a ne Banat! Me|utim, moja majka je ro|ena i odrasla u Banatu ne u Bosni. Tako da se desilo ono {to je moralo, on je bosonogi de~ak je dobio 1 i tam u je ocena zakqu~ena.

            Tog dana kada su ocene zakqu~ivane bio je ina~e lep dan, kada se odjednom spusti nevreme. Ki{a, oluja, koja je lomila grawe i ~upala drve}e, besnela je nekih pola sata. Kada je pro{lo tih pola sata, vreme se smirilo i opet je bio lep dan.

            Kada se vreme sti{alo do {kole je do{ao domar, koji je mojoj majci rekao da je otac bosonogog |aka poginuo. Udario ga je grom! Gde je poginuo? Pa nedaleko od {kole! [ta je tamo radio? Pa krenuo je u {kolu gde je stanovala moja majka da je ubije! On je obe}ao mojoj majci da }e je ubiti, kao {to je ve} ubio mnogo svojom rukom, ako wegov sin ponavqa razred. Moja majka ga je oborila, dakle, ponavqao je i otac je krenuo da izvr{i svoju pretwu.

            Da, ono {to nisam napisao to je– moja majka se Bogu molila od detiwstva da je izbavi od svakoga zla i da je za{titi i da joj spasewe. Ono {to se molila sav svoj `ivot to je sada i dobila. SPASEWE! [TA JE DOBIO ONAJ KO JOJ JE PRETIO UBISTVOM? PA ONO ^IME JE PRETIO DRUGIMA. SMRT.

            Eto, tako glasi jedna od pri~a o mojoj majci i veri u Boga. Naravno, oni koji veruju da smo postali od majmuna, re}i }e … ali ja zbog wih ovo nisam pisao. Pisao sam za one koji kada ka`u re~ O^E, di`u glavu gore i pomisle na svog NEBESKOG OCA!

            AMIN!