Doga|aj koji }u Vam opisati dogodio se na po~etku moje karijere, kada sam, po{to sam diplomirao po~eo da radim u prosveti. Kao i ve}ina po~etnika sam radio na odre|eno, vreme do povratka radnika sa bolobawa i sli~no.

            On mi se desio na kraju jednog tromese~ja, desio mi se u razredu koji su poha|ala deca iz centra grada, deca koja su po{la 6 – ti razred. To je onaj razred, kada su deca posledwi put deca, a ve} slede}e godine ulaze u pubertet koji se zavr{ava wihovim punoletstvom.

            Utoliko {to su jo{ uvek deca o~ekujete od wih da jo{ uvek bude kod wih mnogo toga detiwasto, pa izme|u ostalog da nema ozbiqne mr`we, zavisti, zlobe i sli~no.

            Me|utim …

            Tih godina uveliko je trajao rat kojem se kraj nije nazirao. Srbi na po~etku rata nisu hteli da pobede nego da se razgrani~e. muslimani i Hrvati hteli su da osvoje celu Bosnu i Hercegovinu,a dr`ali su jedva tre}inu. Bili smo pod sankcijama i plate su bili ispod svakog minimuma. Ve}ina naroda je vegetirala na ivici gladi, dok je jedan mali, vrlo mali broj qudi se bogatio enormno. Sve se to odslikavalo i u {koli me|u |acima, me|u kolegama, svuda. Qude koje smo do ju~e znali kao socijalne slu~ajeve pojavqivali su se kao bogata{i, a oni koji su decenijama dobro stajali, zahvaquju}i dobrim platama, preko no}i su postajali socijalni slu~ajevi.

            U toj i takvoj situaciji svaka ocena je bila merena izme|u ostalog i time ko su roditeqi kojem sloju pripadaju. Jednom sam dao de~aku ~ija je majka frizerka, a otac radnik ~etvorku. To je izazvalo haos. Zar on socijalac da dobije ~etiri. On je kod moje prethodnice imao dvojku, Ko su i {ta su wegovi roditeqi! Deca su mi spomiwala ne{to {to je mom umu bilo strano, ja sam se formirao, za razliku od wih, u drugom vremenu, da WEGA I WEGOVE RODITEQE MOGU DA KUPE. Odgovorio sam im da koliko znam oni nisu na prodaju.

            Me|utim, ni ovaj slu~aj, koliko god bio surov nije bio ne{to najstra{nije {to sam do`iveo.

            Naime, imao sam u~enicu ~iji se otac dobro sna{ao u vremenu u kojem smo `iveli, {ta vi{e izuzetno dobro. Smatrao se prvim u na{em gradu koji je imao million maraka. Ona sama je bila vrlo bistra i slobodna da ka`e ono {to ostala deca mawe – vi{e ne bi imala hrabrosti. Tako je npr. bila u uxbeniku slika cara Du{ana, Kada sam je prozvao i rekao da li bi mogla ne{to da mi ka`e o wemu, ona mi je odgovorila: NARAVNO! Opisala mi je izgled krune, kolikio je kog dragog kamewa bilo u delu krunu koji mo`e da se vidi, a koliko u onom delu koji je za nas nevidqiv. Bio sam zabezeknut. Onda mi je navela dana{we cene tog dragog kamewa i rekla koliko bi to otprilike ko{talo danas. Zatim, sam je pitao ono {to se zove: normalo gradivo i to je odgovorila bez gre{ke i dobila je 5. [ta sam mogao drugo da joj dam? ZASLU@ILA JE.

            Elem, do{ao je dan da sam uskoro trebao da im zakqu~im ocene za tromese~je. Jedna grupa |aka me je sa~ekala posle ~asova i zamolila da ne{to porazgovaramo nasamo. Pristao sam. Znao sam da postoji mnogo toga {to je wih sramota da priznaju javno. Neka su deca, pri~alo se, imala po jedan obrok u toku dana. Niko to nije voleo javno da prizna ali znao sam da je toga bilo i kod mojih |aka i da me|u wima postoje socijalni slu~ajevi.

            Iznenadio sam se kada su me sa~ekali da napustim {kolsku zgradu, da ragovaraju sa mnom. Nije mi bilo jasno {ta je to {to nije ni za {kolsku zgradu.

            Jedan od wih mi je pri{ao i obratio mi se, dok su ostali gledali u mene otvorenih o~iju ne trep~u}i. Stajali su na korak iza wega. On je duboko uzdahnuo, po~eo da govori i DA PLA^E! WEGOVA MOLBA ME JE ZGRANULA I ODUZELA DAH. ON TJ. ONI SU OD MENE TRA@ILI DA SPOMENUTOJ U^ENICI KOJA MI JE OPISALA KRUNU CARA DU[ANA DAM 1 ZA TROMESE^JE. Da je pitam zadwi ~as ne{to {to ne}e znati i da joj dam 1.

            Bio sam najbla`e re~eno {okiran. Nikada mi nije palo na pamet da bi neko tako ne{to mogao da tra`i od mene. Nikada. Posle prvog {oka, kada sam se sabrao skoro sva su deca plakala od onih koja su me sa~ekala. Skoro sva. A na moje pitawe ZA[TO, ZBOG ^EGA, dobio sam odgovor: JA RAZUMEM SIROTIWU. Jednome od sirotiwe sam dao ~ak i ~etvorku.  Oti{ao sam, napustio sam razgovor obe}ao sam da nikad nikom ne}u re}i. Ovo {to sada pi{em… Smatram da obe}awe nisam prekr{io. Ni~ija imena nisam naveo. A ostalo i ako mo`e da se nasluti nema na~ina da se nasluti ko je taj jedan koji me je molio, a ni ko su ostali koji su stajali iza wega.

            Naravno, jedinicu joj nisam dao, Nisam mogao to ni kao pedagog, ni kao ~ovek. Ono {to mi je u vremenu koje je sledilo postalo jasno koliko deca, ~ak i deca, a ne odrasli qudi mrze, duboko iz dubine du{e one koji su u bilo ~emu boqi od wih.

Hvala ti Bo`e, {to mene nisi svrstao u wih.