PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 26 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01831035
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
607
374
981
2581
10522
61474
1831035

0.51%
6.03%
0.82%
0.31%
0.07%
92.27%
Online (15 minutes ago):6
6 guests
no members

Ваш ИП:3.239.76.25

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Deca iz doba mr`we

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

               Doga|aj koji }u Vam opisati dogodio se na po~etku moje karijere, kada sam, po{to sam diplomirao po~eo da radim u prosveti. Kao i ve}ina po~etnika sam radio na odre|eno, vreme do povratka radnika sa bolobawa i sli~no.

            On mi se desio na kraju jednog tromese~ja, desio mi se u razredu koji su poha|ala deca iz centra grada, deca koja su po{la 6 – ti razred. To je onaj razred, kada su deca posledwi put deca, a ve} slede}e godine ulaze u pubertet koji se zavr{ava wihovim punoletstvom.

            Utoliko {to su jo{ uvek deca o~ekujete od wih da jo{ uvek bude kod wih mnogo toga detiwasto, pa izme|u ostalog da nema ozbiqne mr`we, zavisti, zlobe i sli~no.

            Me|utim …

            Tih godina uveliko je trajao rat kojem se kraj nije nazirao. Srbi na po~etku rata nisu hteli da pobede nego da se razgrani~e. muslimani i Hrvati hteli su da osvoje celu Bosnu i Hercegovinu,a dr`ali su jedva tre}inu. Bili smo pod sankcijama i plate su bili ispod svakog minimuma. Ve}ina naroda je vegetirala na ivici gladi, dok je jedan mali, vrlo mali broj qudi se bogatio enormno. Sve se to odslikavalo i u {koli me|u |acima, me|u kolegama, svuda. Qude koje smo do ju~e znali kao socijalne slu~ajeve pojavqivali su se kao bogata{i, a oni koji su decenijama dobro stajali, zahvaquju}i dobrim platama, preko no}i su postajali socijalni slu~ajevi.

            U toj i takvoj situaciji svaka ocena je bila merena izme|u ostalog i time ko su roditeqi kojem sloju pripadaju. Jednom sam dao de~aku ~ija je majka frizerka, a otac radnik ~etvorku. To je izazvalo haos. Zar on socijalac da dobije ~etiri. On je kod moje prethodnice imao dvojku, Ko su i {ta su wegovi roditeqi! Deca su mi spomiwala ne{to {to je mom umu bilo strano, ja sam se formirao, za razliku od wih, u drugom vremenu, da WEGA I WEGOVE RODITEQE MOGU DA KUPE. Odgovorio sam im da koliko znam oni nisu na prodaju.

            Me|utim, ni ovaj slu~aj, koliko god bio surov nije bio ne{to najstra{nije {to sam do`iveo.

            Naime, imao sam u~enicu ~iji se otac dobro sna{ao u vremenu u kojem smo `iveli, {ta vi{e izuzetno dobro. Smatrao se prvim u na{em gradu koji je imao million maraka. Ona sama je bila vrlo bistra i slobodna da ka`e ono {to ostala deca mawe – vi{e ne bi imala hrabrosti. Tako je npr. bila u uxbeniku slika cara Du{ana, Kada sam je prozvao i rekao da li bi mogla ne{to da mi ka`e o wemu, ona mi je odgovorila: NARAVNO! Opisala mi je izgled krune, kolikio je kog dragog kamewa bilo u delu krunu koji mo`e da se vidi, a koliko u onom delu koji je za nas nevidqiv. Bio sam zabezeknut. Onda mi je navela dana{we cene tog dragog kamewa i rekla koliko bi to otprilike ko{talo danas. Zatim, sam je pitao ono {to se zove: normalo gradivo i to je odgovorila bez gre{ke i dobila je 5. [ta sam mogao drugo da joj dam? ZASLU@ILA JE.

            Elem, do{ao je dan da sam uskoro trebao da im zakqu~im ocene za tromese~je. Jedna grupa |aka me je sa~ekala posle ~asova i zamolila da ne{to porazgovaramo nasamo. Pristao sam. Znao sam da postoji mnogo toga {to je wih sramota da priznaju javno. Neka su deca, pri~alo se, imala po jedan obrok u toku dana. Niko to nije voleo javno da prizna ali znao sam da je toga bilo i kod mojih |aka i da me|u wima postoje socijalni slu~ajevi.

            Iznenadio sam se kada su me sa~ekali da napustim {kolsku zgradu, da ragovaraju sa mnom. Nije mi bilo jasno {ta je to {to nije ni za {kolsku zgradu.

            Jedan od wih mi je pri{ao i obratio mi se, dok su ostali gledali u mene otvorenih o~iju ne trep~u}i. Stajali su na korak iza wega. On je duboko uzdahnuo, po~eo da govori i DA PLA^E! WEGOVA MOLBA ME JE ZGRANULA I ODUZELA DAH. ON TJ. ONI SU OD MENE TRA@ILI DA SPOMENUTOJ U^ENICI KOJA MI JE OPISALA KRUNU CARA DU[ANA DAM 1 ZA TROMESE^JE. Da je pitam zadwi ~as ne{to {to ne}e znati i da joj dam 1.

            Bio sam najbla`e re~eno {okiran. Nikada mi nije palo na pamet da bi neko tako ne{to mogao da tra`i od mene. Nikada. Posle prvog {oka, kada sam se sabrao skoro sva su deca plakala od onih koja su me sa~ekala. Skoro sva. A na moje pitawe ZA[TO, ZBOG ^EGA, dobio sam odgovor: JA RAZUMEM SIROTIWU. Jednome od sirotiwe sam dao ~ak i ~etvorku.  Oti{ao sam, napustio sam razgovor obe}ao sam da nikad nikom ne}u re}i. Ovo {to sada pi{em… Smatram da obe}awe nisam prekr{io. Ni~ija imena nisam naveo. A ostalo i ako mo`e da se nasluti nema na~ina da se nasluti ko je taj jedan koji me je molio, a ni ko su ostali koji su stajali iza wega.

            Naravno, jedinicu joj nisam dao, Nisam mogao to ni kao pedagog, ni kao ~ovek. Ono {to mi je u vremenu koje je sledilo postalo jasno koliko deca, ~ak i deca, a ne odrasli qudi mrze, duboko iz dubine du{e one koji su u bilo ~emu boqi od wih.

Hvala ti Bo`e, {to mene nisi svrstao u wih.


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • ]utawe

                    Zovem te ne javqa{a se, Do|em kod tebe ku}i i dozivam Te. Ni tada ne otvara{ vrata. Sretnem te na ulici izbegava{ me. Posao koji se koliko Tebe, ti~e i mene, ne zove{ me, ve} me zaobilazi{.

                Setih se re~i napisanih Mire Furlan. „ i onim kolegama, prijateqima i znancima koji mi svojom {utwom daju do znawa da na wih vi{e ne računam. Kome zapravo pi{em ovo pismo? Tko }e ga pro~itati? Tko }e ga htjeti pro~itati?“

                Ako sam ih nekada ne~im uvredio, {to mi ne reko{e da to ne radim. Ako sam im neka ne{to rekao {to ih je vre|alo {to mi ne reko{e. Ako sam bilo kada bilo {ta u~inio {to im se nije svi|alo za{to mi nisu rekli. ]utali su. Nemam skener koji }e da prodre u wihovu du{u i da vidi {ta se tamo

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ZAKONODAVNA DELATNOST KRAQA MILUTINA

     

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Mo`ete li biti ili imati pravog prijateqa?

    Da li ste ili boqe re}i koliko ste puta ~uli da se qudi `ale kako danas nem pravih prijateqa. Svi se sa vama dru`e dok im trebate, a kada ih iskoristite … Ne znam za vas ali ja sam to slu{ao takore}i svakodnevno.

    Ono {to je bilo interesantno to je da qudi koji su meni slovili kao pravi prijateqi, kukaju kako nema pravih prijateqa. Nesvesno su mi slali poruku da im ja nisam pravi prijateq. [ta sam? Ne mogu da pretpostavim. Povr{ni prijateq, poznanink ili ve} {ta ali pravi prijateq ne.

    Dobro

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Itelektualci gde ste?

    Kada sam bio mali, i{ao u {kolu, prvo osnovnu, pa sredwu, kada sam studirao, uvek su postojali qudi koji se nisu neposredno bavili politikom ali su bili kriti~ka misao dru{tva u kojem smo `iveli. Oni su bili qudi koji su tuma~ili doga|aje, komentarisali politi~ku situacuju, nudili re{ewe iz we, U tim svojim stavovima kod wih je mogao da se uo~i kontinuitet. Ono {to je moglo da se oseti u wihovim istupawima, to je odsustvo arogancije, svesnost o te{koj situaciji u kojoj se nalazimo i poku{aj da

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O odgovornosti

    Onima koji prate mog Promu}urka mogu da primate da odavno nisam objavio ni jedan tekst. To wihovo zapa`awe je ta~no i tu nema {ta da zamerim. Postavqa se pitawe za{to?

                Nije da nisam pisao ni{ta. Pisao sam nekoliko tekstova. Ali ja po navici kada napi{em tekst ostavim ga da stoji neko vreme, vratim se ispravim sve gre{ke koje vidim ili ubla`im ili promenm neke stavove i onda ga pustim. Isto sam radio i sada.

    Ali…

    Kada je Promu}urko po~eo svoj `ivot, pose}ivalo ga je desetak qudi

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Parastos u Sremskim Karlovcima po 35 put

    Sve {to vreme daqe hita,

    Sve se ve}ma pro{lost grli,

    Sve se vi{e na{i mrtvi,

    ~ine nama ne umrli.

     

    Preosve}eni vladiko blagoslovite,

    Poma`e Bog draga bra}o i sestre,

     

                 Poma`e Bog po 35 put, za redom na parastosu prvom gerilcu porobqene Evrope u borbi protiv Hitlera, protiv nacizma. Gerilcu  koji je po{tuju}i pravo odbio da prizna kapitulaciju od ne legetimnih predstavnika vlasti. Podsetimo se da je Aleksandar Cincar Markovi} bio BIV[I ministar i kao takav nije imao pravo da

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Autokefalnost SPC


     

    Write comment (0 Comments)  
  • SVE OSOLITI QUBAVQU

    ^esto ~ujem u razgovoru qudi u mojoj okolini, kako im je na poslu te{ko, kako su im kolege nesnosne, kako vlada lo{a atmosfera. Kako to prevazi}i? Kako u~initi odnose boqim?

                Razgovarao sam o tome sa mojim duhovnikom. On se nasmejao, blago me je upitao: {ta ja mislim za{to je tako? Odgovorio sam mu da je to zbog nedostatka razumevawa, nedostatka po{tovawa tu|e li~nosti i sli~no. Prihvatio je ali je rekao da postoji jo{ jedan dubqi razlog za to. Nisam mogao da u toku razgovora dam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O prijateqstvu

                [ta je ili boqe re}i ko je prijateq? Neki dan sam razgovarao sa jednim mojim kolegom o prijateqstvu. Rekao mi je da ne voli da ga neko zove ako nema razloga za to. Za{to ga zove ako nema neku potrebu za wim. Poku{ao sam da branim stanovi{te da se prijateq, ako je prijateq zove telefonom ili se svrati do wega, ~ak i onda kada za to nemamo ni povod, a kamoli razlog. Upravo ta ~iwenica da kod nekoga svratimo ili pozovemo telefonom da ga ~ujemo, kako je i {ta radi, ~ini ga na{im

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Pri~e o intelektualcu

             Od kako sam ~uo za ovaj pojam u meni se rodila `eqa da to budem i postanem jednog dana. Prva stvar koja me mu~ila ko je i {ta je intelektualac?

                Dobro i visoko obrazovawe se podrazumeva. Ali mi je uvek bilo jasno da to nije dovoqno. Biti stru~wak je potrebno ali nije dovoqno da se bude intelektualac. Intelektualca mora da krasi i pona{awe i maniri. Prvo mora da po{tuje druge. Ne sme da ih vre|a, omalova`ava, poni`ava, ismejava, Pogotovu da ih vre|a i omalova`ava zato {to

    Write comment (0 Comments) Опширније...