Od novembra 2024. po~ele su blokade na fakultetima. Fakulteti su prestali da rade. Po~ela je pobuna protiv vlasi tj. Aleksandra Vu~i}a. Iako su izbori bili po~etkom godine i nije pro{lo ni godinu dana od wih, neko je umislio da treba da ga smeni bez izbora i da zato koristi studente.

            Po~eo je bezpo{tedni sukob sa vla{}u u kome se nisu birale re~i, ni piostupci. On je prikazivan kao prase na ra`wu, wegove priostalice su ga|ane jajima, Blokirani su mostovi u Novom Sadu i to je trajalo nekoliko dana. Svi su morali da trpe ne~ije i`ivqavawe zbog toga {to `ele vlast, a nisu u stawu da je osvoje na izborima.

            Studenti su u tome postali udarna pesnica.  Moji studenti, od kojih san do`iveo najgore uvrede i poni`ewa, Ni jedan od mojih predaka, a ja sam 23 prosveti radnik u svvojoj familiji, iije tako ne{to do`iveo, Napomenimo da su ovi moji student blokaderi doneli odluku da se izbacim sa fakulteta zato {to nisam za blockade. Tako ne{to su radili |aci u NDH-a sa profesorima, nastavnicima Srbima i Jevrejima. Isto su radili i kada su partizani preuzeli vlast sa kulacima u Banatu. Hvala Bogu niti sam {ovinista, niti komunista.

            I pored toga sam poku{ao, sa svoje strane da nastavim komunikaciju, SA SVIM SVOJIM STUDENTIMA. Ono {to treba re}i je da ne idem na sednice jer tamo dominira vre|awe, koje meni nije svojstveno. Ne vlim ni da ga slu{am. Studenti su u me|uvremenu jednom mom kolegi koji nije vlokader napravili {palir od izlaska iz kabineta, do izlaska sa fakulteta, sa vuvuzelama i  zvi`daqkama i zvi`dali mu unose}i se u lice. Zato niko nije ka`wen!

            Imaju}i sve to u vidu, ponudio sam dokumenat ispod mojim studentima, najboqima i po ocenama i po pona{awu, kulturi govora, etikeciji, manirima,

            Kada sam im poslao dowi tekst odgovor je bio ili negativan ili nisu do{li, ili kada sam im poslao nisu ga ni pogledali.

            NIKO GA NIJE PRIHVATIO!!!

            MOJ POKU[AJ DA KAO SRBIN AUSTRO-UGARSKE BA[TINE UTI^EM NA WIH, JU@NO OD SAVE I DUNAVA, TU PRESTAJE.

            SVOJE DELOVAWE ]U NASTAVITI PRE SVEGA U VOJVODINI.

TEKST ONOGA [TO SAM DAO KAO MOJU PONUDU SVOJIM STUDENTIMA, KOJU SU ONI ODBILI

(moto)

Intelektualac pravi je mu{karac,

Intelektualka prava je devojka!

Osnivawe neke organizacije ili udru`ewa uvek je odgovor na stawe u dru{tvu koje traje. Ovo je odgovor nas, koji `elimo da budemo intelektualci jednog dana. Nas koji `elimo da zauzmemo mesto u dru{tvo koje smatramo da nam pripada. Da nam pripada po obrazovawu koje smo stekli, po ve{tinama kojima smo obu~eni.

Na{i roditeqi, bake i dedovei su `iveli u vremenima, kada se cenila radni~ka klasa. Barem je tako tvrdila partija na vlasti. Vlast je pripadala wima, wima je pripadao i novac, mo}, uticaj, sve. Obrazovani qudi su morali da se pomire sa tim da budu marginalizovani. Da pokupe otpatke sa stola polupismenih, sirovih, bahatih, primitivnih i po mogu}stvo sa robija{kim pedigreom iz doba Kraqevine. Oni su bili elita. Wima je pripadala, ponovimo jo{ jednom, vlast, novac, najboqe `ene. ^ak su mogli npr. da drugom otmu k}erku, `enu i da `ive sa wom. Tako je npr. Petar Stamboli} oteo `enu jednu ni`em partijskom funkcioneru i kada se on na skupu komunista po`alio zbog toga, Tito je tra`io od Rankovi}a da ispita slu~aj. Rankovi} je ustanovio da je to ta~no. Ali Tito je ipak stao na stranu Petra Stamboli}a. Ina~e, sam srpski narod je tog Petra prozvao Pera Kow. Crkva je sa svoje strane idealizovala srpskog seqaka. On, polupismen ~ak i kada je najboqi kao ~ovek nema znawa dovoqno da vodi i upravqa dru{tvom i dr`avom.

Danas, `ivimo u dru{tvu gde se ceni rezultat na izborima u ime demokratije. Ni u jednom jedinom slua~aju se ne spomiwu intelektualci kao sloj dru{tva. Dede su nam pri~ale da se u socijalnzmu instistiralo da mo`e da se po{tuje po{tena intaligencija, odnosno {to bi mi rekli samo po{toven inktelektualci. Ko je odre|ivao ko je i {ta je po{tena, nije navedeno. Ipak, to se znalo - sveznaju}a partija sa ma{inbravarom, abadxijom i u~iteqem na ~elu. To je npr. vreme, kada je jednako odlu~ivao glas hirurga i ~ista~ice, o tome da li je prioritenije nabavqati nova sredstva ili ih je trebalo podeliti kao vi{ak za zimnicu.

Vladao je princip da je radni~ka klasa uvek u pravu. Ona je i onako najbrojnija. Taj sistem je zamenila demokratija. Sa principom vox populi – vox Dei. Mada se to u oba slu~aja pretvaralo u vlast u ime radni~ke klase, odnosno u ime naroda. Ako je tako, pa za{to onda {kolovati qude? [ta }e vam stru~waci, {ta }e vam obrazovani sloj. On Vam je suvi{ak na koji samo bacamo pare i ~ije vreme tro{imo bez potrebe.

Mi smatramo da je ovim zapostavqen najkreativniji i najstvarala~ki deo naroda – intalektualci. Svako dru{tvo ima svoja tri stuba verski, koji izgra|uje moralno bi}e jednog naroda, dr`avu instrument mo}i i intelektualce koja predstavqa one koji su najobrazovaniji deo naroda. Danas, danas je crkva povratila svoju ulogu u velikoj meri. Dr`ava ima mo}i koliko `eli. Mi koji smo najobrazovaniji deo naroda, mi smo najmarginalizovaniji.

Ono {to moramo da ka`emo da kao intelektualci, nije dobro da pripadamo jednoj stranci, jednoj partiji. Svaki dr`avqanin ove zemqe je izdvajao pare da bi se mi {kolovali. Bez wega, mi ni bi smo bili ovo {to jesmo. Zato mi pripadamo celom narodu. Ne delu naroda, nego celom narodu. Za{to ka`emo da ne pripadamo delu? Zato {to re~ partija dolazi od latinske re~i pars, partis, koja zna~i deo. Deo – ne celina. Mi nemamo moralno pravo da budemo vlasni{tvo dela. Mi moramo da pripadamo celini. Kao {to lekar le~i sve – bez obzira da li su pacijenti, vlast – opozicija – neutralni. Kao {to sve{tenik je du`an da vodi ra~una o svima, vlast – opozicija – neutralni. Tako i ako ho}emo da budemo intelektualci, moramo da se sklonimo od stran~arewa, moramo da se iskqu~imo iz pripadnosti strankama. Ne sporimo ni vlasti, ni opoziciji da imaju svoj, obrazani kadar. Ali oni su partija{i i NIKADA NE MOGU DA BUDU INTELEKTUALCI. NARAVNO DA IH PO[TUJEMO I UVA@AVAMO ALI PROSTO ONI SU SE ZA RAZLIKU OD NAS OPREDELILI. INTELEKTUALAC JE UPRAVO TO STOGA, [TO SE NIJE STRANA^I OPREDELIO. ON IMA OBAVEZU DA PRU@I RUKU SVIMA. DA LI ]E TU RUKU, ONAJ DRUGI HTETI, TO JE NA DRUGOJ STRANI.

[ta jo{ ho}emo?

Dana{we dru{tvo promovi{e sportiste, pevaqke uglavnom oskudno odevene. Peva~e koji vi{e li~e gladijatore nego na peva~e. Ponekog kriminalca. To ih vaqda podse}a na wihove pretke koji su za vreme Kraqevine i sami bili robija{i. Mi ho}emo da promovi{emo intelektualce. Stranke promovi{u svoje, dele im stipendije, ordewe, priznawa i sli~no. Mi one koji svoj uspeh ne `ele da grade na pripadnost stranci.

[ta predvi|amo da radimo?

Da predstavqamo javnosti preko, razli~itih medija, najpametnije, najobrazonavnije, najuspe{nije osobe u bilo ~emu. Da javnost upozna ne samo cirkuske atrakcije (sportiste, pevaqske i sli~no) nego one koji `ive u na{em dru{tvu, a koji predstavqaju stvarnu vrednost.

Da u~imo na{e ~lanove, da vode polemiku, a da nikoga ne uvrede. Da polemika bude razgovor razli~itih stavova, a ne ono {to zna~i vre|awe i negirawe dostojanstva i ne~ije li~nosti. MORAMO DA U^IMO DA SE PO[TUJEMO, DA SE UVA@AVAMO,  To je osnovni zakon su`ivota. Bez toga idemo u gra|anski rati. Na gra|anskom ratu hvala svim davaocima tu|e krvi, nije nam potrebna.

Da osnivamo klubove, gde }e mo}i ISKQU^IVO NA[I ^LANOVI DA U\U. Klubove u kojima }e se dr`ati predavawa, kwi`evne ve~eri, promocije kwiga, gde }e svaki mladi intelektualac mo}i da se promovi{e pred intelektualnom publikom. Osim ~lanova kluba intelektualaca, mo}i }e ISKQU^IVO DA U\U DRUGA LICA SA POZIVNICOM, KOJU ]E SVOJERU^NO DA POTPI[E ONAJ KOJI NASTUPA TE VE^ERI. U na{im klubovima mo}i }e se piti i pi}e i jesti laka hrana (pecivo, sendvi~i i sli~no).

Mi kao mladi intelektualci moramo da se okupimo, organizujemo, da se izborimo sa svoje mesto u dru{tvu, kako bi imali s kim sutra da, kao najobrazovaniji sloj dru{tva vodimo to dru{tvo.

Ako stranke, lovci, ribolovci, navija~i, kockari imaju pravo na samoorganizovawe TO MORAMO I MI. ZBOG SEBE, SVOJE DECE, SVOJE BUDU]NOSTI.