PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 19 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01885464
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
93
466
3026
3026
8393
6810
1885464

0.49%
5.82%
0.79%
0.30%
0.07%
92.53%
Online (15 minutes ago):5
5 guests
no members

Ваш ИП:3.233.232.160

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

[ta je najopasnije u poslu?

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji stru~bist, organizovanost, dobra oprema, dobri uslovi rada, dobri me|usobni odnosi zaposlenih, dobra plata i sli~no. Sve ovo {to smo naveli je bitno, izuzetno bitno. Zato stalno rade ne bi li usavr{ili i poboq{ali navedeno do najve}eg mogu}eg stepena. Naravno, postoje i oni koji misle da mogu u{tedeti na stru~nosti, opremi ili ne~im drugim i da dobiju pove}awe proizvodwe. To nije mogu}e jer proizvodwa je najmawe stvar samo `eqa onog koji je vlasnik preduze}a. Sve to {to pove}ava proizvodwu je bitno ali. I jo{ jedno ali …

            Svako ko radi, odnosno onaj koji ima proizvodwu, mora da razmi{qa stalno jo{ o ne~emu. To su radnici. Radnici su ti koji rade}i stvaraju proizvod, a time i robu koja ide na tr`i{te. Ve} smo naveli wihovu stru~nost, stalno pove}avawe wihove osposobeqnosti da rade posao koji rade. kroz obrazovawe, u~ewe rada na novim sredstvima i sli~no. Kroz odr`avawe i podsticawe dobrih odnosa radnika na poslu. Lo{i odnosi mogu i uti~u na process rade zbog nedostatka potrebe komunikacije i saradwe na poslu.

            Sve navedene stvari su bitne, itekako bitne. Me|utim, smatramo da postoji ne{to jo{ va`nije od svega navedenog. Time ne mislimo da ka`emo da ono {to smo naveli nije bitno. Bitno je! Itekako je bitno!

            Me|utim, ono {to je po nama najbitnije je motivisanost onoga koji radi. Motiv i `eqa za uspehom na poslu dovodi i do usavr{avawa i do uspostavqawa dobrih odnosa na radnom mestu, Dovodi i do toga da se trudimo u poslu da se {to boqe organizujemo.

            Motivisanost dovodi do vi{e truda na poslu do `eqe da se posao {to boqe obavi.

            Motivisanost dovodi do toga da svojim primerom podsti~emo druge da se ugledaju na nas i da se i sami usavr{avaju, trude da se boqe organizuju i uspostave boqe odnose na poslu.

            Na motivisanost uti~e qubav prema poslu, Qubav kako smo ve} rekli je na prvom koraku blagodat, na drugom poznawe, a na tre}em ne ogre{ewe. Podsticaj koji se dobija na poslu i moralni i finansijski, boqim uslovima na poslu, boqim odnosom prema uspe{nima i sl.

            Motivisanim qudima treba dati prednost jer }e oni svojim radom i primerom ako do|u na vode}e pozicije povu}i i ostale.

            Motivisanost zna~i imati energije da se radi i da se ide napred!

            Nasuprot wih dolaze ne motivisani radnici.

E to je ono {to je najgore mogu}e! Wih posao ne zanima, Qubav ako su je i imali ugasila se. Na poslu se bave tu|im poslovima. Vole da komentri{u druge, da im nalaze mane postoje}e i ne postoje}e. Svojim primerom ubijaju posao. Nastoje da ga otaqaju sa {to mawe truda i napora. Ne interesuje ih kvalitet, ne interesuje ih napredak. Oni nemaju odu{evqewa u `ivotu. A odu{evqewe je preduslov `ivota, ako ne i preduslov `ivota. On mo`e ali ne mora da se buni zbog male plate. Ako se buni onda je u tome izuzetno drzak. Galamxija koji podbuwuje i druge qude. On zna svoja prava ali ne i obaveze.

Ne zanima ga preduze}e, ni ako je radnik, ni ako je neki ve}i ~in u preduze}u. Zanima ga samo da zabu{ava, da ogovara i da se buni. Pri tome on ne mora biti ne stru~an. Naprotiv, on mo`e da izuzetno dobro poznaje posao. Nije to glavno. To je sporedno. ON JE NE MOTIVISAN RADNIK.

Ako je sam gazda svog posla onda taj posao uvek ide lo{e. Uveek se `ali kako mu ne{to ili neko smeta. On nije spreman da radi ni za sebe ni svoju porodicu. Sve {to radi to }e da otaqa. Nikada ni{ta ne}e uraditi dobro, jer se ne}e ni truditi da uradi dobro.

Zato je najva`nije prilikom primawa novih radnika odraditi test kakvi su ti novi koji konkuri{u na posao.  Da li imaju ili nemaju motiv. Ako ga imaju oni i ako ne znaju svoj posao nau~i}e ga. Naravno uvek je boqe primiti nekog ko zna posao. Ali se mora imati u vidu da danas vi{e nego ikada svaki radnik mora dok radi da se usavr{ava. To mogu samo motivisani radnici koji su `eqni dokazivawa na poslu i u poslu.


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • ^ovek koji je odustao od `ivota

                 Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.

                Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko 60 godina ili je barem meni tako delovao.

                Sedeo je, sa rukana naslowenim na nogama, a povremeno je znao da se uspravi i tada bi ruke do{le pored wegovog tela. Bio je ispuwe nekim mirom, koji je meni bio ~udan jer nikada nisam upoznao

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je najopasnije u poslu?

    Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

    Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji

    Comments powered by CComment

    Опширније...  
  • [ta je za vas kwiga?

               Pri~a se odnosi na kwigu. Ne, nijedno posebno, ne ni na jednu konkretno, ve} na kwigu uop{teno. Kwigu kao vrednost. 

                  Pri~a koju }u Vam danas ispri~ati desela se krajem 90 – tih godina 20 – og veka. Jedna strana u pri~i sam ja, a druga … pa moram je predstaviti. Gospo|a po svemu onome kako se pona{a, po obrazovawu, po vaspitawu, po kulturi govora,  kulturi obla~ewa i sli~no. Bila je u na{oj sredini jedan od najboqih stru~waka, koja je posle zavr{enog fakulteta i{la jo{

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Pri~a o jednom „stru~waku“ i jednom konkursu

     

    Dragi moji, onomad sam Vam pisao o ~oveku koji zbog politike nije mogao da se zaposli, za vreme socijalizma, pa se izdr`avao pi{u}i drugima diplomske, magistarske i doctorate. E, ovo je nastavak pri~e o wemu.

                Naime, dojadilo i wemu da `ivi od pisawa drugima diplomskih, magistarskih i doktorskih i re{i da zatra`i i da dobije kao i svi normalni qudi dr`avni pardom, po{to je sve bila dru{tvena svojina, a ne dr`avna, da dobije dru{teni posao.

                Konkurisao je na raznim

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O jednom piscu, koji je ostao aniniman

    Upoznao sam ga 90 – tih godina 20 – og veka u Beogradu. Ve} tada je imao preko 70. godina. Voleo je da se pojavquje i da dr`i govore na nacionalnim skupovima u to vreme. Pri tome nije bilo bitno da li su to ravnogorski, zbora{ki ili neki tre}i skupovi – bitno je samo da su bili srpski.

                Ono {to se o wemu znalo nije bilo ba{ mnogo. Poticao je negde sa dana{weg juga Srbije, Zna se da je studirao, [ta je studirao niko ta~no nije znao, Da li je zavr{io … ni to niko nije znao. On sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ]utawe

                    Zovem te ne javqa{a se, Do|em kod tebe ku}i i dozivam Te. Ni tada ne otvara{ vrata. Sretnem te na ulici izbegava{ me. Posao koji se koliko Tebe, ti~e i mene, ne zove{ me, ve} me zaobilazi{.

                Setih se re~i napisanih Mire Furlan. „ i onim kolegama, prijateqima i znancima koji mi svojom {utwom daju do znawa da na wih vi{e ne računam. Kome zapravo pi{em ovo pismo? Tko }e ga pro~itati? Tko }e ga htjeti pro~itati?“

                Ako sam ih nekada ne~im uvredio, {to mi ne

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ZAKONODAVNA DELATNOST KRAQA MILUTINA

     

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Mo`ete li biti ili imati pravog prijateqa?

    Da li ste ili boqe re}i koliko ste puta ~uli da se qudi `ale kako danas nem pravih prijateqa. Svi se sa vama dru`e dok im trebate, a kada ih iskoristite … Ne znam za vas ali ja sam to slu{ao takore}i svakodnevno.

    Ono {to je bilo interesantno to je da qudi koji su meni slovili kao pravi prijateqi, kukaju kako nema pravih prijateqa. Nesvesno su mi slali poruku da im ja nisam pravi prijateq. [ta sam? Ne mogu da pretpostavim. Povr{ni prijateq, poznanink ili ve} {ta ali pravi prijateq ne.

    Dobro

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Itelektualci gde ste?

    Kada sam bio mali, i{ao u {kolu, prvo osnovnu, pa sredwu, kada sam studirao, uvek su postojali qudi koji se nisu neposredno bavili politikom ali su bili kriti~ka misao dru{tva u kojem smo `iveli. Oni su bili qudi koji su tuma~ili doga|aje, komentarisali politi~ku situacuju, nudili re{ewe iz we, U tim svojim stavovima kod wih je mogao da se uo~i kontinuitet. Ono {to je moglo da se oseti u wihovim istupawima, to je odsustvo arogancije, svesnost o te{koj situaciji u kojoj se nalazimo i poku{aj da

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O odgovornosti

    Onima koji prate mog Promu}urka mogu da primate da odavno nisam objavio ni jedan tekst. To wihovo zapa`awe je ta~no i tu nema {ta da zamerim. Postavqa se pitawe za{to?

                Nije da nisam pisao ni{ta. Pisao sam nekoliko tekstova. Ali ja po navici kada napi{em tekst ostavim ga da stoji neko vreme, vratim se ispravim sve gre{ke koje vidim ili ubla`im ili promenm neke stavove i onda ga pustim. Isto sam radio i sada.

    Ali…

    Kada je Promu}urko po~eo svoj `ivot, pose}ivalo ga je desetak qudi

    Write comment (0 Comments) Опширније...