PRETRAGA
OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU
KO JE NA MRE@I
Ко је на мрежи: 18 гостију и нема пријављених чланова
NAJNOVIJE OBJAVQENO
- Pri~a o mr`wi – prvi deo
- Pri~a o mr`wi – drugi deo
- О титули ВОЖД код Срба
- MOJA PONUDA MOJIM STUDENTIMA ILI KAKO PREVAZI]I SUKOBE KAO INTELETUALAC
- Ante Paveli} po drugi put me|u Srbima
- SRBI I SRBI - DVA-DRUGA I JEDAN BRAT
- Pismo jednoj prijateqici povodom 8. marta
- Jedna pri~a o komplimentima
- Htedoh ti ne{to re}i
- Neistra`ene tajne srpske pro{osti
NAJVI[E PRGLEDA
BROJ POSETA
2 guests
no members
Ваш ИП:216.73.217.21
NAJNOVIJI KORISNICI
- Milorad
- Zone
- Паки
- tene
- vidovi}1979
RADIO
ARHIVA
Iskra – reklama ili ne{to drugo,
Оцена корисника: 5 / 5
Pri~a koju }u Vam ispri~ati desila se davno, u vreme dok je Josip Broz - `iveo i posle biolo{ke smrti u skladu sa sloganom I posle Tita, Tito.
U to vreme bio sam student, u Srpskoj Atini – Novom Sadu. Studenent `eqan saznawa o svemu {to nam je bilo zabraweno da se zna. Nije bilo bitno da li }emo se sa tim idejam slo`iti ili ne. Potpuno nas nije interesovalo… interesovalo nas je samo da ~ujemo ne{to drugo – ne{to {to nije u skladu sa sloganom I posle Tita, Tito.
Tako je jednom prilikom jedan naš prijatelj – poznanik – drugar – brat u Hristu ili kako bismo ga već odredili bio dovoljno lud da prenese preko granice nekoliko novena. Me]u tim novinama bilo je raznih ~asopisa, Savremenik, Beli orao, Sloboda iz ^ikaga, Glas Kanadskih Srba i na kraju ali ne i najmawe po zna~aju Iskra – list koji su izdavali pristalice Dimitrija Qoti}a. O ~etnicima smo imali nekakvu sliku, o Nedi}u tako|e, o Qoti}u – nikakvu. Nikavu koja bi bila koliko toliko utemeqena. O tome {ta su pisali o wemu oni na valsti nije nas interesovalo, Znali smo jedno – LA@U!
Tako je ispalo da je nekako upravo ta Iskra – e bila naj~itanija, Qudi su ~itali, o~ekuju}i da na|u ne{to montruozno, bolesno, ali uprkos tome toga nismo nai{li. Bilo nam je sme{no – wihovo naivno Jugoslovenstvo ali to ve} nije tema …
^asopisi, su bili u jednom trenutku u Sremskim Karlovcima, na ~itawu. Ono {to nas je fasciniralo je ~iwenica da jet a osoba bila professor. Dakle, ne neki marginalac ili neki {untavi student – zamlata, ugledna profesorka.
Mi, moja koleginica i ja smo se vra}ali uve~e ~ekaju}i autobus koji bi nas odvezao do Novog Sada. Dok smo ~ekali nai{la je tada milicija (isto {to i danas policija, samo je ono bila socijalisti~ka samoupravna). Pitala me ko sam, {ta radim, za{to sam tu i sl. E, sada u to vreme sam nosio bradu, Pretresli su me do gole ko`e {to se ka`e, Morao sam da skidam i atlet majcuk, a i pantalone do kolena. Morali su da provere da nemam negde ne{to opasno, {to }e da ugrozi wihov dr`avni poredak. Naravnoooo. ^upali su me za bradu, pa pobogu ona mo`e biti la`na, nalepqena, da sam ja neki opasan kriminalac. Mojoj koleginici nisu zavrili ni u ta{nu.
Onda su nas upitali {to tu ~ekamo, odgovorili smo da ~ekamo autobus od Karlovaca do Novog Sada. Sada su se smilovali i rekli nam da autobus dolazi tek za … Da skratim, ponudili sun am da nas prevezu do Novog Sada.
Naravno!!!!!!!!
To smo oberu~ke prihvatili. Zar smo smeli da pomislimo da odbijemo?
Seo sam pozadi, dok je moja koleginica, sela napred, Naravno u wenoj kesi bile su … poga|ate – Iskre.
Kao {to mo`ete i da zakqu~ite dovezli su nas do Novog Sada, Pro{li smo semafor od Izvr{nog ve}a – Banovine, prema robnoj ku}i. Tu sun am stali, mi iza{li, Zapalili cigarete i krenuli ne{to da divanimo. Kada ………..
Jedan milicajac, ba{ mio, tr~i prema nama i nosi Iskre. Vi~e on:
- Drugarice, drugarice, zaboravili ste ovo!
- Kada nas je stigao samo je virnuo u torbu i video Iskra, E, sada treba ~itao~e da zna{ da je postojala fabrika koja se zvala Iskra i koja je pravila ku}ne aparate. Milicajac samo prozbori:
- Zaboravili ste ove prospekte i kataloge. Ostali bi ste bez ku}nih aparata. Momentalno su mi se u glavi stvoprile scene mu~ewa u apsu. Batine, zabijawe eksera pod nokte, pu{tawe struje kroz telo i sl. Naslu{ao sam se kako komunisti mu~e protivnike po logorima i kazamatima.Possle mo`da pola sata, progovorila je:
- U me}uvremenu, on je predao torbu sa Iskrama i oti{ao nazad do kola. Mi smo }utke produ`ili daqe, Ona nije htela da idemo wenoj ku}i bila je ube|ena da joj sleduje …
- Na to se moja koleginica, samo nasmejala. A ja uko~io sam se kao kao da sam od kamena. Mogao je da me se~e testerom ne bi se pomakao ni milimetar.
- Ipak, sve se dobro zavr{ilo. ^uva nas Bog!
- Nisam mogao ni da se nasmejem. Godinama kada se setim toga doga|aja podilazila me je jeza sa jednim jedinim pitawe:
- [ta bi bilo da je video {ta su stvarno Iskre.
- Bog nas je ipak sa~uvao. E, sada da li od nas samih ili od milicajaca ili i jedno i drugo. Ona se vi{e tog doga|a ne se}a, Barem tako ka`e, a ja. Ja |u ga pamtiti dok sam `iv.
Comments powered by CComment