Kada se govori o ~oveku koji je podigao neku ku}u u kojoj `ivi jedna do dve porodice govori se s po{tovawem i uva`avawem. Kada se govori o osniva~u nekoga grada u kome generacimama `ive hiqade stanovnika, govori se sa jo{ ve}im ose}awem po{tovawa i divqewa. A mi danas proslavqamo ~oveka, vladara, velikog `upana Stefana Nemawu, koji se smatra osniva~em i utemeqiva~em srpske dr`ave. Koliko tek on ~ast zaslu`uje i koliko uva`avawa.

U~ewe istorije se sastoji obi~no kod nas u tome, da se neke ~iwenice koje je ministarstvo smatra za va`ne i bitne, nau~e napamet i kada se |ak ili student prozove, on to ponovi od re~i do re~i i onda za takav odgovor dobije odli~nu ocenu. Bez sumwe poznavawe ~iwenica je va`no ali onaj koji odgovara retko kada je u prilici da bude pitan za smisao i zna~aj onoga pto se dogodilo, odnosno za razumevawe i zna~ewe ~iwenica koje je nau~io. Na{a dana{wa beseda je poku{aj da se da odgovor na to pitawe, u ~emu je zna~aj velikog `upana Stefana Nemawe, u mona{tvu nazvanog Simeon, a posle smrti Sveti Simeon Miroto~ivi, odnosno da objasni za{to se ba{ on smatra osniva~em i utemeqiva~ev srpske dr`avnosti.

Bilo je srpskih vladara i pre velikog `upana Stefana Nemawe. Njegovim savremenicima svako su morala biti poznata imena velikih `upana Uro{a I, Uro{a II, Dese koji su se smewivala na ra{kom tronu tokom `ivota Stefana Nemawe i vodili duge i te{ke ratove sa Vizantijom za nezavisnost. Bilo je srpskih vladara svetiteqa i pre wega. Podsetimo se Jovana Vladimira Samuilovog zete, koji je vladao Dukqom. Pa ipak, se nijedan od wih ne smatra osniva~em i utemeqiva~em srpske dr`ave. Upravo nas to nagoni na to da poku{ao da razumemo u ~emu je zna~aj weove vladavine, po ~emu se to on razlikovao od svojih prethodnika pa je postao to {to jeste, a oni nisu.

Ako se on smatra osniva~em i utemeqiva~em srpkse dr`avnosti danas, to zna~i da je on onda jo{ u XII veku formulisao svoj dr`avn~ki simvol vere, koji se odr`ao do danas i koji se i danas po{tuje i primewuje od onih koji imaju viziju dr`ave i rade na wenom unapre|ewu. Ta vizija nije prestala ni nestala ~ak ni onda kada je nestalo dr`ave jer da ju je nestalo bilo kada, onda se ona ne bi mogla odr`ati do danas, ve} bi kao mnoge jednom zaboravqene stvari u qudskom pam}ewu i wegov dr`avni~ki simvol vere  nestao zauvek.

Podsetimo se da se Stefan Nemawa, sin Zavidin, rodio se u Ribnici, mestu odakle je wegov otac bio rodom, a koje se nalazila na onom istom mestu gde se danas nalazi Podgorica. U rodnom mestu kr{tava se po latinskom obredu, dok je po povratku porodice u Ra{ku bio kr{ten po pravoslavnom obredu. Kr{ten je, po drugi put, svako kada je ve} bio dovoqno svestan ovoga ~ina i po `eqi svoga oca, hrane}i se u wegovom domu, kako pi{e u @itiju vlagoverjem i bogo~a{}u tj. hri{}anskim duhom pravoslavnim. Kao ~lan vladaju}e dinastije postaje udeoni vladar i dobija na upravu zemqe koje su u neposrednom susedstvu sa Vizantijom: Toplicu, Ibar, Rasinu i Reke, a dobija ~ak i od vizantijskog cara Manojla `upu Dubo~icu. Tako postaje direktni vazal vizantijskog cara. Po~iwe da zida pravoslavne hramove. Podsetimo se crkve posve}ene Sv. Bogorodici u Toplici, a zatim i crkvu posve}enu Sv. Nikoli. To je prvi put da imamo zabele`eno da je posle Sv. Jovana Vladimira jedan srpski vladar zidao crkve. Uticaj roditeqa ali i blizine Vizantije je o~igledan.

Upravo zbog zidawa crkava ga bra}a bacaju u tamnicu, da umre od gladi i `e|i. Ali ... pisac @itija ka`e Voqom Bo`ijom, a mi bi smo dodali, pripomognutom qudima, izbavqen je i postao vladar u trenutku kada je imao oko 55 godina. Za wegovo doba to je bila duboka starost koju mnogi srpski vladari nisu ni do~ekali npr. kraq Radoslav, carevi Du{an i Uro{, destot Stefan Lazarevi}. A on? On je tek tada po~iwao svoje delo zbog koga je postao utemeqiva~ srpske dr`avnosti.

Pisac @itija navodi da je on obnovio i utvrdio svoju dedovinu. Istori~ari ka`u da je on uspeo da za svoju dr`avu izbori samostalnost i teritorijalno pro{irewe. Iza jednog takvog uspeha stoje decenije ratovawa sa Vizantijom ili slu`ewa woj ~ekaju}i, ~ekaju}i onaj istorijski trenutak koji se pokad kad pru`a kao mogu}nost da se izborite za ne{to dobro za svoj narod i svoju dr`avu. Svoju borbu za nezavisnost je zapo~eo, na samom po~etku svoje vlasti porazom i hodaju}i kao zarobqenik u trijumfalnoj povorci cara Manojla Komnina, kroz Carigrad. Da li je moglo da bude ve}eg poni`ewa za jednog ~oveka i uz to, jo{ i vladara. Ova borba je sa prekidima trajala nekoliko decenija i zavr{ena dobijawem dr`avne samostalnosti, ali i za svoga sina Stefana dve stvari: prva vizantijske priceze za `enu i druga titulu sevastokratora. Ovo je bila carska titula, koja se dodeqivala samo najbli`im carevim ro|acima. Bez jasne vizije o nezavisnoj Srbiji, ovakav ishod borbe ne bi bio mogu}. Ovom svom sinu, Stefanu on je ostavio i presto, a taj sin je nastavqaju}i da radi na ostvarewu vizije svojih predaka dobio titulu kraqa, koja je za razliku od sevastokratorske bila nasledna. Obratimo dakle pa`wu, jo{ jednom zapo~eo je kao vizantiski zarobqenik, vezan, sa om~om oko vrata, u trijumfalnoj povorci, a zavr{io kao nezavistan vladar, koji je prvi put u srpskoj istoriji svoga sina o`enio carskom princezom. Vizantija je u ono vreme zna~ila mnogo vi{e u verskom, politi~kom, kulturnom, pravnom, bilo kom pogledu nego i jedna danas nama u XX ili XXI veku poznata dr`ava. Ve}e su bile razlike izme|u Vizantije i SRbije ili Bugarske nego danas izme|u SAD ili Japana i Srbije. Princeza nijednog cara, podsetimo se zadwih dvesta godina nije posetila Srbiju, a kamo li se udala u wu.

Zna se iz @itija da je odluke, najva`nije po dr`avu i crkvu, donosio na saborima. Sabore nije preuzeo iz Vizantije jer ih ona nije ni imala. Sabori, podsetimo se, su institucija indoevropskog prava, na sanskritu se nazivaju saba, a wih su kao instituciju Srbi mogli doneti jedino iz svoje prapostojbine. Nema podataka da su srpski vladari pre wega odr`avalai sabore, pa ipak, moramo primetiti da ih nisu odr`avali ne bi ih ni bilo kod Stefana Nemawe. Na ovim saborima bili su prisutni episkop, arhimadriti, monasi, zatim i svetovna vlastela, velika i mala, vojvode, tisu{nici, satnici, pedesetnici, vojnici i verovtno kaznaci i tep~ije. Jednom re~ju svi oni koji su u wegovoj dr`avi ne{to zna~ili. U wegovom radu su u~estvovali i oni koji su za svoj polo`aj u dr`avi i dru{tvu dugovali svojim precima kao npr. `upani i knezovi ali i oni koji su se sami, svojim znawem i svojim sposobnostima izborili za svoje mesto u dru{tvu kao {to su kaznaci i tep~ije. Na jednom od tih sabora doneta je odluka da se iskorene bogumili, koji nisu bili samo protivnici vere, nego i dr`ave po{to su negirali wu samu, protivnici braka i sli~no.

Ve} smo spomenuli da je podigao hramove posve}ene Sv. Bogorodici i Sv. Nikoli, ali podigao je i \ur|eve Stupove, zatim Studenicu, a sa svojim sinom Savom, Hilandar na Svetoj Gori. Za Hilandar treba re}i da je od osnivawa postao samostalan zahvaquju}i poveqi koju je dobio, od tasta Stefana Prvoven~anog, vizantijskog cara Aleksija III An|ela. Toga dakle, ne bi bilo da svoga sina nije o`enio vizantijskom princezom. Predawe mu pripisuje da je podigao i manastire Bogorodice Bistri~ke, zatim Kon~uq u `upi Ibar, obnavqawe Svetih Arhan|ela u Skopqu i Sv. Pantelejmona u Ni{u. Bio je i ktitor manastirima na tlu Vizantije, npr. u Svetoj Gori Vatopedu i Lavri Sv. Atanasija, zatim crkvi Sv. Dimitrija u Solunu. Darivao je i crkve u Svetoj Zemqi, npr. Sv. Teodora u blizini Vitlajema, zatim, Svetog Jovana Prete~e u blizini Jerusalima i one svakako najzna~ajnije crkve u hri{}anskom svetu, Svetog graba, podignutoj na mestu gde je bio sahrawen Isus Hrist i odakle je vaskrsao.

Kako je on uspostavio veze sa Svetom Zemqom, kako je stekao poznawe spomenutih crkava, kako im je i preko koga poslao blago nije poznato. Darivawe ovih crkava svedo~i  da su te veze morale biti sna`ne i razgranate.  Daruju}i ih, on je uspostavqao jo{ ja~i kontakt sa najzna~ajnijim crkvama, na onom tlu gde je hri{}anstvo ro|eno, izlaze}i tako iz senke Vizantije i pro{iruju}i svoje horizonte. Ali on je nije bio verski iskqu~iv, bio je svestan da je deo Srba rimokatoli~ke veroispovesti, da su oni dobri podanici wegove dr`ave, verni woj i srpskoj ideji. Po{to su oni po{tovali wega i weovu dr`avu po{tovao je i on wih pa je obdario je crkvnu Sve. Nikole u Bariju, gde se ~uvju mo{ti ovoga svetiteqa, a i samo sedi{te rimokatolicizma crkvu Svetog Petra i Pavla u Rimu. Setimo se da je wegov potomak srpski kraq Uro{ I svojoj `eni dozvolio da ostane rimokatolik i da postane za{titnica rimokatolika u Srbiji. Slu~jevi da muslimani ili rimokatolici budu ktitori pravoslavnih hramova, za sve vekove koji su sledeili bili su ekstreman retkost. Obi~no su ih oni uni{tavali setimo se samo da je Hrvatska dr`ava u XX veku uni{tila preko 2.000 srpskih pravoslavnih hramova od kojih neke ru{ene i u doba mira kao npr. u Lovasu 2000 g. Tako je kod wih po~eo 21 vek i tre}i milenijum. Setimo se da je na Kosemtu bilo oko 1200 pravoslavnih crkava, manastira, isposnica, skitova, a da su ~im je vlast pravoslavnih na ovim prostirma prestajala to bio znak za wihovo ru{ewe, paqewe i sistematsko zatirawe.

Setimo se na kraju da su milioni qudi `rvovali sebe i druge zbog vlasti, `rtvuju}i pri tom i vlastitu decu, a on je upravo svom detetu dobrovoqno predao vlast i oti{ao u manastir. Setimo se da je za wim po{la i wegova `ena Ana u mona{tvu Anastasija. Setimo se da on nije ima mr`wu prema drugim narocima, npr. prema Arbanasima, {to mo`emo dokazati time da je svoju k}i dao jednom od wih za `enu. Ve} smo naveli primere kojima smo dokazali da nije imao u sebi mr`wu ni prema drugim verama. Setimo se da je on prvi srpski vladar koji je po~eo da zapisuje pravne norme u Studenici i da stvara pisamo zakonodavstvo. Po wemu je taj zakon i dobio ime Zakon Sv. Simeona. Setimo se da je wegov sin Sava sastavqaju}i Zakonopravilo u wega ugradio princip simfonije - saglasja za odnos izme|u crkve i dr`ave. Taj primer je upravo uzeo iz `ivota svoga oca. Princip nikada ne biti apriorno ni protiv koga, ali uvek biti za sebe i svoje, dr`ave poslove voditi u saglasju sa svim delovima dru{tva, biti oslowen moralno i duhovno na pravoslavnu crkvu, po{tovati svakoga ali najpre svoje to je ono {to je on ostavio kao svoj dr`avni~ki simvol vere svojim potomcima. Tog simvola vere nemammo razloga da se stidimo ni danas posle 8 vekova. I to je ono {to ~ini da ga i danas kao utemeqiva~a srpske dr`ave mo`emo smatrati i na wegovo delo nastavqati.

Eto to bi bio ukratko wegov dr`avni simvol ver, simvol vere koga wegovi potomci nisu ukidali, mewali, zamewivali nego po{tovali i dopuwavali ga tamo gde on nije bio jasno odre|en ili gde se vremenom pojavila praznina.

Obi~no se ka`e da jedan narod ~ini pre svega wegov jezik. Ali mi danas na zapadu imamo narode koji govre srpski ali odbijaju da se zovu Srbima, zovu se Hrvatima i Bo{wacima, imamo na jugu Crnogorce i Makedonce koji tako|e govore srpskim ali ka`u da nisu Srbi. Dakle, nije jezik ono {to nas kao narod odre|uje ve} sistem vrednosti koji po{tujemo i u koji verujemo.