Od nesre}ene 1941. godine Srbi i ostali Jugosloveni se sva|aju i ponekad tuku i ubijaju zbog odgovara na pitawe, ko je u pravu da li Dra`a ili Neki} ili Qoti} ili neko ~etvrti. Da bi se neko opredeqivao izme|u nekoga ta dvojica, trojica, ~etvorica moraju da budu suprotstavqeni. Da li su oni suprotstavqeni?

            Prvo da krenemo od Dra`e. On je bio oficir Jugoslovenske vojske, regularnih jedinica, ne specijalnih. Ono {to je kao vojnik morao da radi, za{to je polo`io zakletvu Bogu, kraqu i otaxbini, da brani dr`avu od spoqnog neprijateqa i unutra{weg koji poku{a da naru{i ustavni poredak silom. Da li je on kao vojnik i ministar vojske ispuwavao ovu svoju obavezu. Jeste. Da li je mogao druga~ije, boqe, da li je mogao sa drugim qudima i sli~no. Mogao je ali to ne uti~e na jednu osnovnu ~iwenicu: da je on noslilac legalne i legetimne vlasti. Kapitulacija koju su potpisali biv{i ministar i osoba koja nema ovla{}ewa da potpi{e kapitulaciju vredi i koliko da ju je potpisao bilo ko. ^esto }e te ~uti od onih ~iji preci su pogazili zakletvu Bogu, kraqu i otaxbini kako oni ne vole Dra`u i kako mu zameraju mnogo toga. Pa niko se nije zakliwao Dra`i na vernost. On nije ni Bog, ni kraq, ni otaxbina. On je samo u konkretnom trenutku predstavqao wih. Kao {to slu`benik na {alteru predstavqa dr`avu, a nije on dr`ava, kao {to direktor {kole obrazovawe, a nije ni {kola, nego samo predsavnik {kole, tako i ministar vojni predstavqa vlast u jednom trenutku. Naravno po zakoniima Kraqevine Jugoslavije bio je odgovoran za ono {to je radio. Posle rata bi kao i svaki drugi ministar odgovarao ako je ne{to uradio kako ne treba.

            Drugi na ovom spisku bi mogao da bude Dimitrije Qoti}. Ko je on bio. Kriti~ar demokratskog, sekularnog, tr`i{ne privrede. Tra`io je dr`avu koja }e u svoom osnovu imati veru u Boga, polaziti od profesije, a ne od politi~ke stranke, koji je bio pristalica zadru`ne privrede u kojoj su zadruge nosiode interesa i privrednog razvoja. Bio je ~ovek koji se bavio geopolitikom, pisao je ustav kraqevine Jugoslavije. Da li je bilo {ta od navedenog suprotno ministru vojnom. Bog. Profesija, zadruga, geopolitika. Nijedno! Pa kako mogu da ih suprotstave. Suprotstavqawe je dovelo zato {to se svaka razli~itost do`ivqavala i do`ivqava kao suprotnost. To {to se oni nisu razumeli, smatra se da je suprotnost. Jedan se razumeo u strategiju i naoru`awe, a drugi u zadruge pravi i sl. Da li su matematika i kwi`evnost suprotni. Da li je fizika suprotna istoriji. Suprotno od jedne strategije je druga strategija, a ne ono {to je Qoti} bio. Dakle, wih dvojica nikako nisu bili suprotni. Suprotnim ih mogu ~initi Qudi koji postavQaju pitawe {ta je va`nije vojnik ili geopoliti~ar, analiti~ar, zadrugar, hri{}anski dr`avnik kako ga je etiketirao Sv. Nikolaj Srpski. To mogu da ~ine i ~ine Qudi koji ne shvataju podelu rada, da podla rada postoji i da je sva~iji posao u dru{tvu bitan. Kao {to na ~oveku je bitna i jetra i mozak i o~i i u{i pa i anus, tako da nema nebitnog dela tela, tako ni  oni nisu suprotan jedan drugom. ^ak i u praksi Qoti} je bio komesar za obnovu Smedereva posle eksplozije 5. juna. U toj eskploziji nastradali su Srbi i srpski grad. Tu ulogu ni Dra`a nije mogao da osu|uje jer ni wegov ciQ nije mogao da {to vi{e mrtvih Srba, Srbi nastradali kao posledica eksplozije. Trebalo je srpske rane zale~iti, a to mogu da zamere samo oni koji ili mrze Srbe ili im fali inteligencije ili imaju vi{ka sujete.

           Tre}i, Milan Nedi}. On je bio predsednik vlade pod okupacijom. Da li je okupacija bila ~iwenica. Jeste. Da li ste mogli da ignori{ete u potpunosti tu ~iwenicu. Niste. Da li je kapitulacija morala da bude vaQana da bi se priznala ~iwenica da smo pod okupacijom. Nije. Okupacija je ~iwenica, a ne pravno stawe. On je pristao da formira vladu na {ta je imao prava po Ha{kim konvencijama. Za to niko nije mogao da ga optu`i za izdaju. U svakom slu~aju on je za svoj rad bio odgovoran organima KraQevine Jugoslavije i nikom drugom.

         Komunisti. Zabraweni kao teroristi~ka organizacija. Nisu imali prava da se organizuju, nisu imali prava da stvaraju vojne odrede, nisu predstavQali nikoga do sami sebe i svoju ilegalnu organizaciju. Podr`avawe komunista je protiv Boga, protiv kraQa, protiv otaxbine. Prema tome, ko god je podr`avao wih, osudio je sebe na onu presudu koja je postojala prema zakonima KraQevine Jugoslavije. To isto va`i i za usta{e, domobrane, baliste i sve ostale. To nije zlo~in to je kazna za izdaju u ratnim uslovima.