Hvala, Hvala lepo, Drago mi je, ^ast mi je i zadovoqstvo, Molim, Molim lepo, Izvolite, Izvolite {ta mogu da u~inim za vas, kao po~etak razgovora sa nekim, nekim nepoznatim, nekim koga prvi, a mo`da i posledwi put vidi{ u `ivotu.

          Hvala, Hvala lepo, Bilo nam je drago, Izneli ste veoma lepe i pametne i mudre savete vide}emo {ta od toga mo`emo da primenimo, Hvala Vam na saradwi, Bilo nam je ~ast i zadovoqstvo sara|ivati sa vama, na~in obra}awa kada sa nekim zavr{avate razgovor, ili wegov monolog, u kome ste vi bili taj koji slu{a, a on taj koji pri~a.

         A ako je bio izuzetno neprijatan, ona ka`ete: To {to pri~ate veoma je zanimqivo ali `urim, izvinte nastavio bih razgovor ali sada trenutno nisam u mogu}nosti.

      Qubaznost ... iako mi je bio ciq da izbegnem nepriajtnosti, mnogu puta je postigla uprano suprotan ciq: donela mi je neprijatnosti u `ivotu.

         Bio sam optu`ivan da se udvaram nekom prema kome sam bio qubazan. Znate ono, fin si, qubazan, uqudan pa je to zato ... {to si zaqubqen ... samo ... nema{ snage da to otvoreno ka`e{ nego to pokazuje{ kroz gestove qubaznost.

        Kada sam bio qubazan, prema mu{karciam ispadao sam peder. Razmipqawe u stilu za{to bih bio qubazan ako nisam zaqubqen. Dakle, ako sam qubazan prema mu{karcu - ja sam peder. I ta~ka ... (Setih se one re~enice iy jednog filma „il' je peder, il' je Vojvo|anin". Odgovor je u mom slu~aju ja sam Vojvo|anin).

          Kada sam bio qubazan, smatrali su da im se uvla~im, da sam poltron, neko ko nema sebe, nego kroz `ivot ide kao glista, puze}i, gmi`u}i. Pa po{to nemam nikakvih kvaliteta, nema znawa, nemam sposobnosti, nemam ni{to {to bi me preporu~ilo onda ... moram da se uvla~im.

          Kada sam bio qubazan, smatrali su da ih do`ivqavam kao veli~inu, veli~inu prema kojoj su svi drugi, niko i ni{ta, apsolutna nula, naravno u tu apsolutnu nulu sam trebao da se ura~unam i ja. U najve}em broju slu~ajeva nisam ni znao koga imam pred sobom.

          Kada sam bio qubazan smatrali su da sam im du`an pa se zato tako prema wima odnosim. Du`an ... ko zna u ~emu mo`da u novcu, u tome {to sam im ne{to skrivio, ne{to sam im na`ao u~inio, samo me je stid i sram da priznam javno pred wima ili pred nekim drugim, pa sam zato qubazan.  

          Kada sam bio qubazan smatrali su to mojim prizanwem, da ja ni{ta ne vredim, da sam ja sme}e, pa zato kao sme}e moram da budem qubazan prema wima.

        Kada sam bio qubazan smatrali su to idealnom prilikom da me ponize i to su ~inili bez ose}awe srama i stida. [ta vi{e, smatrali su to normalnom reakcijom.

         Dobro ... mislim nije dobro ali primqeno je k znawu.

         Me|utim ...

         Kada god je moja qubaznost bila protuma~ena na gorwi na~in znao sam ...

  Imam ispred sebe primitivno, bahato, arogantno, narcisoidno, bolesno, iskompleksirano bi}e.

    Ali ... kada mi je na qubaznost odgovoreno qubazno{}u, znao sam da me|u tim qudima ja mogu da na|em poznanike, prijateqe, saradnike, kumove, pa ~ak i devojku, a kasnije i `enu. To je bila ona crvena linija koja me je odvajala, odvajala moj svet od wihovog.

      Biti qubazan to je za mene jedna od osobina GOSPODINA ili kako to gospodin Radoslav Mici}, biliotekar Matice Srpske ka`e na pitawe:

-         Kako ste,

          Odgovara:

-         Sirotiwski ali gospodski.

          U~tiva forma i sadr`aj pona{awa prema drugom. Bo`e hvala ti {to si mi dao da bude qubazan.