O konzervativizmu

Pod pojmom konzervativizam, obi~no se podrazumeva `eqa da se u ime starog, spre~i ne{to novo. Konzervativizam se zato do`ivqava, kao ne{to nazadno, reakcionarno, ne{to {to je za svaku osudu. Ne{to {to spre~ava svaki napredak, svaki progress. ^ak je Hegel izneo teoriju negaciju, negacije, dakle da nemo`e novo da se stvori, dok nestane starog. Da li je to ba{ tako?

            Pa ~im smo krenuli da pi{emo o konzervativizmu zna~i da to mi{qewe ne delimo. [ta vi{e smatramo ga besmislenim. Za{to?

            Prvo i osnovno je da danas u ovom trenutku mi imamo samo ono {to se stvorilo pre wega. Ne raspola`emo ni~im drugim. Dakle, kada bi smo odbacili tradiciju i pro{lost u ovom trenutku ne bi imali ni{ta. Zamislite vatru koju je ~ovek prona{ao

^ovek koji je odustao od `ivota

             Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.

            Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko

[ta je najopasnije u poslu?

Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji

[ta je za vas kwiga?

           Pri~a se odnosi na kwigu. Ne, nijedno posebno, ne ni na jednu konkretno, ve} na kwigu uop{teno. Kwigu kao vrednost. 

              Pri~a koju }u Vam danas ispri~ati desela se krajem 90 – tih godina 20 – og veka. Jedna strana u pri~i sam ja, a druga … pa moram je predstaviti. Gospo|a po svemu onome kako se pona{a, po obrazovawu, po vaspitawu, po kulturi govora,  kulturi obla~ewa i sli~no. Bila je u na{oj sredini jedan od najboqih stru~waka, koja je posle zavr{enog fakulteta i{la jo{

Pri~a o jednom „stru~waku“ i jednom konkursu

Dragi moji, onomad sam Vam pisao o ~oveku koji zbog politike nije mogao da se zaposli, za vreme socijalizma, pa se izdr`avao pi{u}i drugima diplomske, magistarske i doctorate. E, ovo je nastavak pri~e o wemu.

            Naime, dojadilo i wemu da `ivi od pisawa drugima diplomskih, magistarskih i doktorskih i re{i da zatra`i i da dobije kao i svi normalni qudi dr`avni pardom, po{to je sve bila dru{tvena svojina, a ne dr`avna, da dobije dru{teni posao.

            Konkurisao je na raznim

O jednom piscu, koji je ostao aniniman

Upoznao sam ga 90 – tih godina 20 – og veka u Beogradu. Ve} tada je imao preko 70. godina. Voleo je da se pojavquje i da dr`i govore na nacionalnim skupovima u to vreme. Pri tome nije bilo bitno da li su to ravnogorski, zbora{ki ili neki tre}i skupovi – bitno je samo da su bili srpski.

            Ono {to se o wemu znalo nije bilo ba{ mnogo. Poticao je negde sa dana{weg juga Srbije, Zna se da je studirao, [ta je studirao niko ta~no nije znao, Da li je zavr{io … ni to niko nije znao. On sam

]utawe

                Zovem te ne javqa{a se, Do|em kod tebe ku}i i dozivam Te. Ni tada ne otvara{ vrata. Sretnem te na ulici izbegava{ me. Posao koji se koliko Tebe, ti~e i mene, ne zove{ me, ve} me zaobilazi{.

            Setih se re~i napisanih Mire Furlan. „ i onim kolegama, prijateqima i znancima koji mi svojom {utwom daju do znawa da na wih vi{e ne računam. Kome zapravo pi{em ovo pismo? Tko }e ga pro~itati? Tko }e ga htjeti pro~itati?“

            Ako sam ih nekada ne~im uvredio, {to mi ne

ZAKONODAVNA DELATNOST KRAQA MILUTINA

Mo`ete li biti ili imati pravog prijateqa?

Da li ste ili boqe re}i koliko ste puta ~uli da se qudi `ale kako danas nem pravih prijateqa. Svi se sa vama dru`e dok im trebate, a kada ih iskoristite … Ne znam za vas ali ja sam to slu{ao takore}i svakodnevno.

Ono {to je bilo interesantno to je da qudi koji su meni slovili kao pravi prijateqi, kukaju kako nema pravih prijateqa. Nesvesno su mi slali poruku da im ja nisam pravi prijateq. [ta sam? Ne mogu da pretpostavim. Povr{ni prijateq, poznanink ili ve} {ta ali pravi prijateq ne.

Dobro

Itelektualci gde ste?

Kada sam bio mali, i{ao u {kolu, prvo osnovnu, pa sredwu, kada sam studirao, uvek su postojali qudi koji se nisu neposredno bavili politikom ali su bili kriti~ka misao dru{tva u kojem smo `iveli. Oni su bili qudi koji su tuma~ili doga|aje, komentarisali politi~ku situacuju, nudili re{ewe iz we, U tim svojim stavovima kod wih je mogao da se uo~i kontinuitet. Ono {to je moglo da se oseti u wihovim istupawima, to je odsustvo arogancije, svesnost o te{koj situaciji u kojoj se nalazimo i poku{aj da