PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 17 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01885462
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
91
466
3026
3026
8391
6810
1885462

0.49%
5.82%
0.79%
0.30%
0.07%
92.53%
Online (15 minutes ago):11
11 guests
no members

Ваш ИП:3.233.232.160

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Kako je buva uspela u `ivotu

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

             [ta se ~udite naslovu, vaqda i mi buve imamo pravo da uspemo u `ivotu. Ho}emo i mi da nam bude lepo, a ne samo vama. Je li jasno? Nema vi{e, ne pristajemo mi vi{e na ono - vi buve smrdite i ostanite tamo u svom smradu, budite niko i ni{ta. A vi. Vama }e da bude lepo.

            Saznala sam tajnu uspeha kod qudi. Znate u na{em buvqem svetu vlada velika nepoznanica, neko se bavi sviwama, neko kowima, neko kravama, ja sam shvatila da su qudi glavni i odlu~ila sam da se bavim qudima. Jel tako. Jeste. E pa ja prepu{tam vama ostalu stoku, a ja idem da se bavim qudima.

            Pitate me kako sam se bavila qudima, pa onako kako mi buve znamo. Poku{avala sam ja dugo da se uvu~em nekako u ~oveka , pa da tamo `ivim, na wegov ra~un, pa da mi bude lepo i da u`ivam. Ali ... nije i{lo. Bila sam u uvetu, isteraju me, pribli`ila se  nosu - oduvaju me, ustima - oteraju me. Ve} sam bila izgubila svaku nadu. Kada kao u bajci, do|e spasewe.

^ula sam naime, da u ~oveka najboqe mo`e da se u|e kada ~ovek ode u ve ce i krene da prazni svoj, kako oni stru~no ka`u rektum. Tada treba iskoristiti priliku i uvu}i se unutra. I ja sam to uradila.Nemojte misliti da je bilo lako. Taman pri|em spremim se da se uvu~em - kada ono krene gazda rukom, moram da be`im ... ali... Ja se vremenom ohrabrim. Kako? Za{to? Pa vidim vreme prolazi, a ja niko i ni{ta. Nemo`e to tako. I u|em ja u ga}e i namesteim se pored, znate ve} ~ega. Iskoristim priliku i u}em. Kako sam bila sre}na. KONA^NO UNUTRA.

Istina malo je smrdelo, ali bilo je toplo, pa meko, milina.takva milina kakva se retko sre}e. Malo se odmorim, prezalogajim i krenem. Bilo je malo te{ko jer ono unutra ide dole, a ja ho}u gore. I idem gore! Kako sam se juna~ki ose}ala! Nije bilo lako ali ja sam krenula. Nau~ila sam da je najboqe kada ~ovek spava, tada iskoristim priliku i najboqe napredujem. Potom sam u{la u debela creva, bilo je lepo, {irok put, ali neravan mnogo, ipak sadr`aj nije bio problemati~an malo me je preklo ali to je cena. Me|utim, peklo me je mawe vi{e kroz celu unutra{wost. Potom sam pre{la u tanka creva, e ovde je bilo milina, put ravan, malo zakr~en, uzan ali milina. Dug, mnogo du`i nego u debelim crevima ali lepo, nemora{ ni{ta da radi{, samo jede{, toplo, u`iva{.

Kada odjednom tup na|em se u ne~emu {to mislim da je `eludac, mnogo jake kiseline, svega i sva~ega, spasla sam se samo zahvaquju}i {to je veliko i prostrano pa sam mogla da poletim dovoqno da se spasem. Ina~e, bilo je gusto. Vri na sve strane kiseline razaraju sve. Brrr... i sada me je strah kada se setim. Ali napredopvala sam, ve} sam pre{la duga~ak, duga~ak put. Zami{qala sam kako }e to biti lepo kada se popnem gore, kada kona~no do|em do vrha. Kako }u da u`ivam, kako }u da se sun~am, pa }e svi da me slu`e, bi}u {ef sigurno neki, ima da zezam sve oko mene. Joj {to }u biti faca. Ima}u sigurno sjajan pogled. Kada budem gledala na ostale bi}e mi toliko mali da }u jedva da ih vidim ako uop{te budem mogla da ih vidim.

E, onda je do{lo do te{kih doga|aja, morala sam da se pewem uspravnim stubom duga~kim, a stalno mi je ne{to padalo dole na glavu. Nikako nisam uspela da se popnem. Bude nekada pauze, pa mogu da se pewem, do|em do gore, kada tamo ne{to ne dami da idem daqe. Onda kada se to otvori, meni opet padne na glavu i ja u `eludac jedna sam pre`ivela. Nekoliko puta sam mogla tako da nastradam ali sam nekako pre`ivela.

Onda jednom on le`e i ja nisam morala ni da letim samo ono {etam nogu, pred nogu i do|em do vrata i ~ekam. Pa ra~unam jednom }e morati da se otvore. Kada se otvore, cup i ja idem daqe, pewem se do vrha. Znate ima ne{to u ~ekawu. Ka`e se strpqen – spa{en. I da znate da su upravu. Otvori{e se vrata odjednom i ja krenem daqe. Kada sam krenula jo{ malo ...

SVETLO, SVETLOST, DNEVNA SVETLOST... MOJ PUT SE BLI@IO KRAJU. Kona~no sam stigla na vrh. Sada }u ja biti uspe{na buba, sve moje muke, BI]E NAGRA\ENE!!! Kada se setim mu~ewe da se na|e pravi put, pa da se u|e u ga}e pa da se istrpi kada qudi krenu da pu{taju gasove ala je smrdelo, pa onda borba da se kroz ... znate {ta ve} u|e kada ono meko, toplo krene napoqe – znate na{ta mislim, ali grozno smrdqivo. Hiqade muka, hiqade prepreka, sve sam to s uspehom savladala da bi uspela i sada sam tu na vrhu. USPELA SAM.

E tada dok sam bila toliko opijena sre}om ~ovek po~ne da kija i izbaci me napoqe. Izlete ja kao metak iz wegovih usta. Po~ne on da pquje i bquje.

Kada sam se osvestila bila sam svesna. Nisam bila na vrhu, nisam bila tamo gde sam o~ekivala, bila sam napoqu, tamo gde sam bila i napo~etku. Samo isprqana i smrdqiva, izrawavana. I opet na po~etku. Pa zar sam se toliko mu~ila da bi opet na po~etku bila. NEPRAVDAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!           

 


Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • ^ovek koji je odustao od `ivota

                 Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.

                Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko 60 godina ili je barem meni tako delovao.

                Sedeo je, sa rukana naslowenim na nogama, a povremeno je znao da se uspravi i tada bi ruke do{le pored wegovog tela. Bio je ispuwe nekim mirom, koji je meni bio ~udan jer nikada nisam upoznao

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je najopasnije u poslu?

    Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

    Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je za vas kwiga?

               Pri~a se odnosi na kwigu. Ne, nijedno posebno, ne ni na jednu konkretno, ve} na kwigu uop{teno. Kwigu kao vrednost. 

                  Pri~a koju }u Vam danas ispri~ati desela se krajem 90 – tih godina 20 – og veka. Jedna strana u pri~i sam ja, a druga … pa moram je predstaviti. Gospo|a po svemu onome kako se pona{a, po obrazovawu, po vaspitawu, po kulturi govora,  kulturi obla~ewa i sli~no. Bila je u na{oj sredini jedan od najboqih stru~waka, koja je posle zavr{enog fakulteta i{la jo{

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Pri~a o jednom „stru~waku“ i jednom konkursu

     

    Dragi moji, onomad sam Vam pisao o ~oveku koji zbog politike nije mogao da se zaposli, za vreme socijalizma, pa se izdr`avao pi{u}i drugima diplomske, magistarske i doctorate. E, ovo je nastavak pri~e o wemu.

                Naime, dojadilo i wemu da `ivi od pisawa drugima diplomskih, magistarskih i doktorskih i re{i da zatra`i i da dobije kao i svi normalni qudi dr`avni pardom, po{to je sve bila dru{tvena svojina, a ne dr`avna, da dobije dru{teni posao.

                Konkurisao je na raznim

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O jednom piscu, koji je ostao aniniman

    Upoznao sam ga 90 – tih godina 20 – og veka u Beogradu. Ve} tada je imao preko 70. godina. Voleo je da se pojavquje i da dr`i govore na nacionalnim skupovima u to vreme. Pri tome nije bilo bitno da li su to ravnogorski, zbora{ki ili neki tre}i skupovi – bitno je samo da su bili srpski.

                Ono {to se o wemu znalo nije bilo ba{ mnogo. Poticao je negde sa dana{weg juga Srbije, Zna se da je studirao, [ta je studirao niko ta~no nije znao, Da li je zavr{io … ni to niko nije znao. On sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ]utawe

                    Zovem te ne javqa{a se, Do|em kod tebe ku}i i dozivam Te. Ni tada ne otvara{ vrata. Sretnem te na ulici izbegava{ me. Posao koji se koliko Tebe, ti~e i mene, ne zove{ me, ve} me zaobilazi{.

                Setih se re~i napisanih Mire Furlan. „ i onim kolegama, prijateqima i znancima koji mi svojom {utwom daju do znawa da na wih vi{e ne računam. Kome zapravo pi{em ovo pismo? Tko }e ga pro~itati? Tko }e ga htjeti pro~itati?“

                Ako sam ih nekada ne~im uvredio, {to mi ne

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ZAKONODAVNA DELATNOST KRAQA MILUTINA

     

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Mo`ete li biti ili imati pravog prijateqa?

    Da li ste ili boqe re}i koliko ste puta ~uli da se qudi `ale kako danas nem pravih prijateqa. Svi se sa vama dru`e dok im trebate, a kada ih iskoristite … Ne znam za vas ali ja sam to slu{ao takore}i svakodnevno.

    Ono {to je bilo interesantno to je da qudi koji su meni slovili kao pravi prijateqi, kukaju kako nema pravih prijateqa. Nesvesno su mi slali poruku da im ja nisam pravi prijateq. [ta sam? Ne mogu da pretpostavim. Povr{ni prijateq, poznanink ili ve} {ta ali pravi prijateq ne.

    Dobro

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Itelektualci gde ste?

    Kada sam bio mali, i{ao u {kolu, prvo osnovnu, pa sredwu, kada sam studirao, uvek su postojali qudi koji se nisu neposredno bavili politikom ali su bili kriti~ka misao dru{tva u kojem smo `iveli. Oni su bili qudi koji su tuma~ili doga|aje, komentarisali politi~ku situacuju, nudili re{ewe iz we, U tim svojim stavovima kod wih je mogao da se uo~i kontinuitet. Ono {to je moglo da se oseti u wihovim istupawima, to je odsustvo arogancije, svesnost o te{koj situaciji u kojoj se nalazimo i poku{aj da

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O odgovornosti

    Onima koji prate mog Promu}urka mogu da primate da odavno nisam objavio ni jedan tekst. To wihovo zapa`awe je ta~no i tu nema {ta da zamerim. Postavqa se pitawe za{to?

                Nije da nisam pisao ni{ta. Pisao sam nekoliko tekstova. Ali ja po navici kada napi{em tekst ostavim ga da stoji neko vreme, vratim se ispravim sve gre{ke koje vidim ili ubla`im ili promenm neke stavove i onda ga pustim. Isto sam radio i sada.

    Ali…

    Kada je Promu}urko po~eo svoj `ivot, pose}ivalo ga je desetak qudi

    Write comment (0 Comments) Опширније...