PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 81 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01948189
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
284
364
2429
2932
5361
13134
1948189

0.47%
5.60%
0.76%
0.28%
0.07%
92.82%
Online (15 minutes ago):7
7 guests
no members

Ваш ИП:18.97.9.173

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

O Qubaznosti i jo{ pone~emu

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

       Danas }u vam pri~ati dragi ~itaoci jednu, koliko, staru, toliko i novu, koliko dosadnu, toliko, nadam se i zanimqivu, pri~u. Pri~a}emo Vam pri~u o qubaznosti. Koju bismo re~. odnosno re~i, jo{ mogli upotrebiti kao sinonim za qubaznost – temu na{eg izlagawa. ili barem ih navesti kao pojmove sli~nim ili srodnim woj? Pri~a o ugla|enosti, prefiwenosti, nenametqivosti, uqudnosti, gospodstvu, prijatnosti.., Da li smo naveli sve,.. ne nipo{to, smatramo da ima jo{ mnogo, mnogo pojmova koji su sli~ni i bliski ovom pojmu - qubaznost.

      Za wu mo`emo da ka`emo da je jedna od osobina duhovne aristokratije. Onoga {to je nas na{a Ba{tina, vera svetosavska ali i Sv. Jovana Vladimira u~ila i nau~ila. Ona je ono {to smo i mi koji smo potekli na tlu nekada{we Austro – Ugarske poneli kao svoje nasle|e, kao svoju ba{tinu. Opet moramo da ka`emo oni koji su to kao ba{tinu imali ali i hteli da zadr`e i nastave u neprekinutom kontinuitetu da je po{tuju. Wu su poneli i prihvatili oni, wihovi potomci do dana{weg, koji su hteli i mogli da nau~e. Ka`emo hteli jer nikada znawe ne dolazi na silu, Znawe - uvek jeste i mora da bude i voqna radwa u kojoj neko ne{to li~no `eli… pa tako i da ho}e … bude qubazan, a wegove duhovne, intelektualne mogu}nosti mu to dozvoqavaju.

      Za{to ka`emo i Austrougarska ba{tina. U toj dr`avi nekada je vladala u 18 veku vladala carica po imenu Marija Terezija. Vladala je dugo 40 godina. Danas kada niko ne `eli da ima vi{e od jedno do dva deteta, ona je kao carica odlu~ila druga~ije i imala 16 - toro. Uvela je mnogoborjne reforme: op{tu {kolsku obavezu tako da su deca od 6 do 14 godine morala i}i u {kolu, uspela je da ukine spaqivawe ve{tica, ograni~ila je obaveze kmetova, tako d aim wihovi gospodari nisu mogli tra`iti vi{e, uvela je da svako selo mora da ima babicu koja je imala obavezu da pora|a `ene, naredila je da sva naseqa moraju da budu u{orena, a ulice prave, dok pogledajte danas, ulice izgledaju kao da su ih pijandure projektovale. Strogo se vodilo ra~una o tome ko, kako prema kome mora da se pona{a, morala su se po{tovati pravila i zakon. A malo je poznato da su samu caricu, po wenoj `eqi sav `ivot, dakle i kada je bila vladarka u~ili bontonu … kako treba da se pona{a. A to zna~i da se u~e}i bontonu sav `ivot u~ila kako da da bude qubazna. Srbi su u podigli vi{e crkava i manastira u wenoj carevini, nego u svojim dr`avama, - slavijama kako god da su se zvale od 1918, pa do 1990. godine.

      Za{to jo{ isti~emo austrougarska ba{tina. Pa zato {to na na{em tlu postoji Turska ba{tina... U tu Tursku ba{tina spada nabijawe na kolac, otimawe dece i wihovo odovo}ewe, mu{ke u jani~are, `enske u hareme, silovawe kao normalna pojava, pri ~emu `rtva, ali ni weni uku}ani nemju prava ni da se bune,  ve} to prihvataju kao normalno, pretvarawe crkava u xamije, ru{ewe i uni{tavawe tu}ih svetiwa, trpela su se razno razna poni`avawe, terawe na samoponi`avawe kao vid normalnog pona{awa i sl. Zatim ne po{tovawe zakona, mito, korupcija, la` svuda i na svakom mestu, sistem kadija te tu`i – kadija ti sudi, kao normalni oblik funkcionisawa dru{tva i sistema. Zato izuzimamo tursku ba{tinu, kao I ono {to je do{lo sa wom.

      Nego …         

      [ta ~ini  qubaznost? Re~i? Ta~no:

    Hvala…, Hvala lepo…, Drago mi je…, ^ast mi je i zadovoqstvo…, Molim…, Molim lepo…, Izvolite,... Izvolite {ta mogu da u~inim za vas…, to su re~i koje koristimo kao po~etak razgovora sa nekim, nekim dobro poznatim ali i potpuno nepoznatim, nekim koga prvi, a mo`da i posledwi put vidimo u `ivotu.

      Hvala…, Hvala lepo…, Bilo nam je drago…, Izneli ste veoma lepe i pametne i mudre savete, vide}emo {ta od toga mo`emo da primenimo…, Hvala Vam na saradwi…, Bilo nam je ~ast i zadovoqstvo sara|ivati sa vama…, To su re~i, na~in obra}awa kada sa nekim zavr{avamo razgovor, ili pak wegov monolog, u kome smo bili taj koji slu{a, a on taj koji pri~a.

       A ako je razgovor bio izuzetno neprijatan, onda ka`emo ne{to u stilu: To {to pri~ate veoma je zanimqivo ... ali `urim…, rado }u vas saslu{ati drugom prilikom… izvinte nastavio bih razgovor ali sada trenutno nisam u mogu}nosti…

       Me|utim, ona se ne svodi samo na re~i, Iza prave qubaznosti nikada ne stoje samo i jedino re~i. Ako stoje samo re~i onda qubaznost nije qubaznost, ve} obi~no licemerje. A licemerje spada u one osobine koje bi odredili, u mom Srpskom al vojvo|anskom, kao za~in koji ide uz gordost kao majku svih grehova.

       Pa {ta je jo{ potrebno da bi se bilo qubazan, potrebna je saose}ajnost, zajednica emocija. Iskreno saose}awe sa onim sa kojim razgovaramo. ^ak i kada nam druga strana uporno dokazuje da nije Bo`ije stvorewe, nego ni da nije ni od majmuna, kako tvrdi Darvin. ^ak i prema toj i takvoj strani trebalo, pa koliko mo`emo da budemo qubazni,.. ili barem ... da se potrudimo da to budemo... Da, za pravu iskrenu qubaznost je potrebna saose}ajnost, Nekada ve}a, nekada mawa… zavisi od prilike… koliko koju osobu poznajemo … da li je prilika da joj neke stvari ka`emo ili treba sa~ekati drugu priliku … ali ose}awe topline … ose}awe qubavi … mo`emo pokazati uvek.

        Qubaznost to je i po{tovawe. [to daje drugoj osobi do znawa sa na{e strane da je vredna pa`we, da je vredna da joj se posveti barem deo na{eg vremena, da ta druga osoba predstavqa za nas vrednost. Po{tovawe wenog prava na svoj stav, na svoje mi{qewe, na weno opredeqewe, sa kojim mi naravno ne moramo ni u jednoj ta~ki da se saglasimo. Ali tada je saslu{amo i ako shvatimo da sa tom osobom nemamo o ~emu da razgovaramo ili nam je na~in na koji ona razgovara neprihvatqiv... na|emo na~in da se, pozdravimo ili ako je dru{tvo ve}e ... udaqimo i vi{e ne trudimo da ulazimo u razgovor i polemiku sa wom. Nema svrhe. Stavovi ve}ine qudi su kao religiozne dogme, iza wih ne stoji razum, nego ose}awe gordosti i vere u sopstvenu nepogre{ivost i sopstveno sveznawe.

Qubaznost nikada, nikada, nikada, ne sme prerasti u sa`aqewe. Sa`aqewe je ono {to poni`ava. Doprinosi da se taj drugi ne ose}a dobro. Da se ose}a kao da ga potcewujemo ili poni`avamo. Ona je tako|e za~in koji ide u ~orbu zvanu gordost.

            Drugo, qubaznost nije qubaznost ako je ona okrenuta samo prema onima koji su hijerahijski iznad nas, a ne I prema onima koji su i ispod. Onda je ona tako|e za~in u ~orbi gordosti i zove se poltronstvo.

            Da li }e nam ona olak{ati ili ote`ati `ivot?

            Roditeqi ali i drugi koji nas u~e da budemo qubazni obi~no nam ka`u kako }emo zbog qubaznosti biti prihva}eniji, po{tovaniji, kako }e nas qudi vi{e voleti da se dru`e sa nama, kako }emo zbog qubaznosti boqe pro}i . Sve ovo nam pri~aju … da bi nas ubedili... da budemo qubazni.

            A da li je to ba{ tako … da li boqe prolazimo u `ivotu, u dru{tvu, na poslu, jednom re~ju  ... u svemu onome {to ~ini `ivot, ako smo qubazni.

            Ono {to }u Vam izneti je moje iskustvo.

      Qubaznost ... iako mi je bio ciq da izbegnem nepriajtnosti, mnogu puta je postigla uprano suprotan ciq: donela mi je neprijatnosti u `ivotu.

         Bio sam optu`ivan da se udvaram `enskim osobama prema kojima sam bio qubazan. Znate ono, fin si, qubazan, uqudan pa je to zato ... {to si zaqubqen ... samo ... nema{ snage, stidi{ se… da to otvoreno ka`e{ nego to pokazuje{ kroz svoju qubaznost.

        Kada sam bio qubazan, prema mu{karcima ispadao sam peder. Sada je to ~ak dozvoqeno i dru{tveno prihvaqivo, pa ista logika kao i kod `enskog sveta:ako sam qubazan prema mu{karcu - ja sam peder. I ta~ka ... (Setih se one re~enice iz jednog srpskog filma „il' je peder, il' je Vojvo|anin". Odgovor je u mom slu~aju je - ja sam Vojvo|anin).

          Kada sam bio qubazan, smatrali su da im se uvla~im, da sam poltron, neko ko nema sebe, nego kroz `ivot ide kao glista, puze}i, gmi`u}i. Pa po{to nemam nikakvih kvaliteta, nema znawa, nemam sposobnosti, nemam ni{to {to bi me preporu~ilo, bilo kome, bila kada, za bilo {ta, onda ... onda mi nije prestalo ni{ta drugo nego moram da se uvla~im i poga|ate – zato sam qubazan.

          Kada sam bio qubazan, smatrali su da ih do`ivqavam kao veli~inu, veli~inu prema kojoj su svi drugi, niko i ni{ta, apsolutna nula, naravno u tu apsolutnu nulu sam trebao da se ura~unam i ja. U najve}em broju slu~ajeva nisam ni znao koga imam pred sobom. Malog, velikog, ili koga ve}. Jedino {to sam mogao da vidim su wegove fizi~ke karakteristike.

          Kada sam bio qubazan smatrali su i da sam im du`an pa se zato tako prema wima odnosim. Du`an ... ko zna u ~emu, mo`da u novcu, u tome {to sam im ne{to skrivio, ne{to sam im na`ao u~inio, samo oni jo{ uvek neznaju kada i gde, a ja se bojim da oni to ne saznaju i da mi se s pravom krvavo ne osvete. A ja, pa mene je stid i sram da priznam javno pred wima i zatra`im opro{taj pa sam zato qubazan.

          Kada sam bio qubazan smatrali su to mojim prizanwem, da ja ni{ta ne vredim, da sam ja sme}e, pa zato kao sme}e moram da budem qubazan prema wima.

        Kada sam bio qubazan smatrali su to idealnom prilikom da me ponize i to su ~inili bez ose}awe srama i stida. [ta vi{e, smatrali su to normalnom reakcijom.

         Dobro ... mislim nije dobro ali primqeno je k znawu.

         Me|utim ...

         Kada god je moja qubaznost bila protuma~ena na gorwi na~in znao sam ...

            Imam ispred sebe primitivno, bahato, arogantno, narcisoidno, bolesno, iskompleksirano bi}e. Mo`da i ba{tinika turske kulture. Ili ko zna koje satanisti

            Ali ... kada mi je na qubaznost odgovoreno qubazno{}u, znao sam da me|u tim qudima ja mogu da na|em poznanike, prijateqe, saradnike, kumove, pa ~ak i devojku, a kasnije i `enu. To je bila ona crvena linija koja me je odvajala, odvajala moj svet od wihovog. Znam, da tu granicu nikada ali nikada ne `elim da pre|em, sa nekim mogu da budem qubazan, ne zato {to on to zaslu`uje, ve} zato {to moje vaspitawe tako nala`e, moja ba{tina. Ali sa wim ne}u nikada privatno stati popri~ati, nikada ga ne}u pozvati u svoju ku}u, nikada ga ne}u staviti na spisak mojih prijateqa, saradnika, onih koji su u mom li~nom `ivotu vredni pa`we.

            Ipak, qubaznost moramo da imamo sa onim osobama, koje privatno nepodnosimo, nikako ne prihvatamo ni wih ni wihovo pona{awe, sistem vrednosti, ali moramo na poslu da sara|ujemo. Zato nam je qubaznost tako|e potrebna, da na|emo formu, oblik kroz koji }emo tu li~nu odbojnost prevladati kada zbog posla moramo da sara}ujemo. Naravo i ta druga strana mora da ispoqu odre|eni stepen qubaznosti. U suporotnom bilo kakva poslovna komunikacija nije mogu}a.

Biti qubazan to je za mene jedna od osobina GOSPODINA. Se}a }u se uvek re~i gospodin Radoslav Mici}, biliotekara Matice Srpske, koji je uvek na pitawe:

-         Kako ste?

          Odgovara:

  • Sirotiwski ali gospodski.

Predivno re~eno. Iako je umro, evo ovde ga spomiwem i time spre~avam da wegovo ime umre sa wim.

            Ipak, da li je sve to {to je re~eno dovoqan razlog da budemo qubazni. Mo`e da bude ali … Za{to treba da budemo qubazni, ako smo vernici hri{}ani odgovor je jednostavan - pa to je jedna od hri{}anskih vrlina, Onih vrlina kojima se kupuje Carstvo Nebesko. E na to smo mislili kada smo spomenuli svetosavsku ba{tinu i ba{tiju Sv. Jovana Vladimira, prvog srpskog vladra svetiteqa.


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • PRVI SRPSKI VLADAR SVETITEQ SVETI JOVAN VLADIMIR

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • O SVETORODNOSTI

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Pri~a o igumanu Mitrofanu koga su ubili komunisti

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Jedan primer hri{}anske qubavi

    Za Hrista sam u~io da je qubav. Jedan u~iteq mi je rekao da kada bi od Hrista oduzeli qubav ne bi ostalo ni{ta. To je dovelo do toga da qubav shvatam kao sinonim za Boga. Da sve ono {to volim shvatam da se odnosim onim bo`anskim u sebi. Moja qubav je za mene bila dokaz da imam Boga u sebi i da je to ono na {ta mislimo da nas je Bog stvorio po svom obrazu. Naprotiv, da svaka mr`wa i bes, zlomisje su dokaz postojawa |avola u nama.

                Ovo je pri~a o jednom slu~aju qubavi koju sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Ba{tina – xeparo{

    Ba{ta, kao arhaizam zna~i otac, o~evina, Dakle, to nije ne{to {to smo ba{ mi stekli, to je ono {to ve} postoji u na{oj tradiciji, {to ve} postoji u na{oj porodici, familiji. U ovom slu~aju, to je i ba{tina – ba{ta. Dakle, ne samo da je to osobina koja je hm, neko mo`e da ka`e krasila na{eg oca, nego i na{eg dedu. Zamislite, osobina koja traje tri generacije. Pa u na{em dru{tvu, to je ba{ retkost i tim pre treba da tako ne{to po{tujemo. Me|utim, treba imati u vidu da ba{tine mogu da budu

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA

     PO[TOVANI POSETIOCI, NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA U IZBORNIKU NA SAJTU 


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Po ~emu zna{ da si genije?

    Kako ~ovek da zna da li je i koliko genije? Te{ko pitawe utoliko {to je te{ko na wega dati ta~an i precizan odgovor.
    Prvo {to pada na pamet jeste, po tome {to te drugi po{tuju na poslu. [to te uva`avaju kao ~oveka, na poslu, u ku}i, u dru{tvu. To mo`e da zna~i i da si im blizak, da se ne razlikuje{ od wih. Da se ni~im ne isti~e{ i da si sasvim prose~an, pa se zato tako odnose prema tebi. Dakle, nisi ne{to naro~ito, nisi genije.
    Drugi slu~aj, je kada ti qudi odaju priznawe, zato {to ne{to zna{

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O konzervativizmu

    Pod pojmom konzervativizam, obi~no se podrazumeva `eqa da se u ime starog, spre~i ne{to novo. Konzervativizam se zato do`ivqava, kao ne{to nazadno, reakcionarno, ne{to {to je za svaku osudu. Ne{to {to spre~ava svaki napredak, svaki progress. ^ak je Hegel izneo teoriju negaciju, negacije, dakle da nemo`e novo da se stvori, dok nestane starog. Da li je to ba{ tako?

                Pa ~im smo krenuli da pi{emo o konzervativizmu zna~i da to mi{qewe ne delimo. [ta vi{e smatramo ga besmislenim

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ^ovek koji je odustao od `ivota

                 Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.

                Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je najopasnije u poslu?

    Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

    Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji

    Write comment (0 Comments) Опширније...