PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 97 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01934721
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
129
148
1277
3025
5027
13221
1934721

0.47%
5.64%
0.77%
0.29%
0.07%
92.76%
Online (15 minutes ago):5
5 guests
no members

Ваш ИП:3.238.202.29

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Bog, Kraq i Otaxbina ili Kraqevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu

Оцена корисника:  3 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Kada se polagala vojni~ka zakletva u Kraqevini Jugoslaviji, polagala se na vernost Bogu, kraqu i otaxbini. Zakliwalo se ~a{}u i `ivotom. Svaka zakletva predstavqa celinu. Dakle, kada se zakunete Bogu, kraqu i otaxbini, to je kao zakletva Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Trgojstvo u Kraqevini nastalo je po ugledu na Carstvo Nebesko. Kao {to Nebesko trojstvo predsavqa celinu koja je neodvojiva i neraskidiva, tako i zemaqsko koje je nastalo po ugledu na Nebesko predstavqa celinu.

Naime ... Kao {to se ne da i ne mo`e odvojiti Sin od Oca i od Svetog Duha, ni Otac od Sina i Duha Svetoga, ni Duh Sveti od Oca i Sina, tako se ne mo`e odvoji Bog, kraq i otaxbine. Drugim re~ima, ne mo`e se biti veran Bogu, a protiv kraqa i otaxbine, ili biti veran kraqu, a biti protiv Boga i otaxbini i najzad biti za otaxbninu, a protiv Boga i kraqa. Odnosno mo`e se biti deklarativno ali to nije su{tinski.

Za{to je to va`no? Zato {to onaj koji pogazi zakletvu Bogu, on je pogazio zakletvu i kraqu i otaxbini, koje pogazio zakletvu kraqu, pogazio je Bogu i otaxbini, ko je pogazio zakletvu otaxbini, pogazio je Bogu i kraqu. Dakle, dovoqno je da se pogazi zakletva jednom od ovog zemaqskog trojstva, da bi bila poga`ena zakletva celom trojstvu. Kada se pogazi zakletva dva lica zemaqskog trojstva, naravno da je poga`ena i onom tre}em kako god da se on zvao.

U toku Drugog svetskog rata, na tlu Jugoslavije nastale su mnogo vojske. Neke su kao Hrvatska gradska i Hrvatska seoska sta`a nastale jo{ pre Drugog svetskog rata. Kada je zapo~eo rat, svaki vojnik je bio obavezan da po cenu `ivota i ~asti ispuni svoju zakletvu. Na `alost mnogi to nisu u~inili, neki zbog kukavi~luka, a neki zbog `eqe da ta dr`ava propadne i nestane. Ako prvih greh predstavqa slabost, koja je razumqiva i od koje se ~ovek pokajawem da iskupiti, druga predstavqa otvoreni ustajawe na Boga, na kraqa na otaxbinu. To je dakle satanizam. To nije samo slabost, koja se pokajawem iskupquje. Za satanizam, treba mnogo dubqe pokajawe i preobra`ewe, da bi se neko vratio na put Boga, na put spajawa Neba i Zemqe.

No vojska je pora`ena. Ka`u da je potpisana kapitulacija. To je la`! Nju je potpisao biv{i ministar. On kao biv{i nije imao prava da potpi{e taj akt. Odnosno wegov potpis na tom aktu vredi koliko i potpis bilo kog drugog punoletnog dr`avqanina Kraqevine Jugoslavije. Na tom aktu punova`an bi bio samo potpis aktuelnog ministra spoqnih poslova ili predsednika vlade, odnosno kraqa. Samo su wih trojica kao nosioci izvr{ne vlasti mogli da potpi{u ne{to {to bi obavezivalo dr`avu. Upavo i zato su morali kraq i vlada da odu iz zemqe. Samo wihov potpis obavezuje dr`avu. Ako oni odu nema ko da potpi{e pravno vaqani dokumenat koji bi obavezivao dr`avu. Mo`e se dr`ava okupirati, mo`e se podeliti ali to nije pravno vaqano, dok predstavnici izvr{ne vlasti ne stave svoj potpis.

Ponovimo dakle jo{ jednom zato su nosioci izvr{ne vlasti – kraq i vlada morali da odu iz zemqe. Zato potpis biv{eg ministra nema pravnu snagu.

Kraqevina Jugoslavija me|unarodno pravno nastavila je da postoji. Fakti~ki ona je bila okupirana. To {to je okupirana ne zna~i da ne postoji. Okupirane dr`ave po @enevskoj konveciji iz 1899 i 1907. godine imaju svoja prava. To je pravo na sopstvenu upravu u uslovima okupacije.

Polaze}i od ~iwenice da je dr`ava okupirana armijski |enaral Milan Nedi} je stvorio svoju vladu, sa svojim formacijama koje su zadr`ale vernost Bogu, kraqu i otaxbini.

Polaze}i od ~iwenice da okupirana dr`ava nije prestala da postoji pukovnik Mihajlovi} je na Ravnoj Gori okupio one koji su ostali verni svojoj zakletvi Bogu, kraqu i otaxbini.

Dakle, ni snage pod komandom Milana Nedi}a, ni pod komandom Dragoquba Mihailovi}a, nisu svoju zakletvu poglazile ve} su naprotiv ostale verne. Me|utim, postojale su vojske koje su tvrdile da su verne Bogu, ali ne i kraqau i otaxbini, odnosno da su verne otaxbini ali ne i Bogu i kraqu.

Partizani su bili formalno verni otaxbini u smislu da nisu bili za weno cepawe, ali oni nisu prihvatali pravni poredak Kraqevine, ve} su se zalagali za potpuno uni{tewe wenih temeqa. Borci su za ateizam, dakle za satanizam, za republiku, a protivv pravnog poretka. Dakle, oni ni ukom slu~aju ne mogu da se smatraju patriotama kada su izdali sve ono na {ta su se zakleli ~a{}u i `itovotm.

Hrvati, Albanci, Nemci. Ma|ari, Bugari  koji su izdali Kraqevinu, da bi podr`ali Hitlera, pogazili su vernost kraqu i otaxbinu, a time i Boga. Pokazali su da su sebe osudili na ovom svetu na smrt, a u onom, ako se ne pokaju na pakao. Prema tome, niko od wih ne mo`e da se smatra da mo`e, bez pokajawa da u|e u Raj.

To je vrlo va`no i zbog Alojzija Stepinca, koga neki ho}e da kanonizuju. On je podr`ao NDH, time je podr`ao one koji su pogazili zakletvu Bogu, kraqu i otaxbini, {to kao kardinal nije smeo da u~ini. ^ak, da  NDH nije izvr{ila nijedan zlog~in, to zna~i da su weni pripadnici jeretici – satanisti.

Naravno, to ne zna~i da su svi pripadnici vojski Mihailovi}a i Nedi}a oti{li u Raj. To samo zna~i da nisu automatski oti{li u pakao. Odnosno, da nisu morali da se pokaju zato {to su oti{li u vojske koje su izabrali, da bi oti{li u Raj.

 


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • PRVI SRPSKI VLADAR SVETITEQ SVETI JOVAN VLADIMIR

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • O SVETORODNOSTI

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Pri~a o igumanu Mitrofanu koga su ubili komunisti

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Jedan primer hri{}anske qubavi

    Za Hrista sam u~io da je qubav. Jedan u~iteq mi je rekao da kada bi od Hrista oduzeli qubav ne bi ostalo ni{ta. To je dovelo do toga da qubav shvatam kao sinonim za Boga. Da sve ono {to volim shvatam da se odnosim onim bo`anskim u sebi. Moja qubav je za mene bila dokaz da imam Boga u sebi i da je to ono na {ta mislimo da nas je Bog stvorio po svom obrazu. Naprotiv, da svaka mr`wa i bes, zlomisje su dokaz postojawa |avola u nama.

                Ovo je pri~a o jednom slu~aju qubavi koju sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Ba{tina – xeparo{

    Ba{ta, kao arhaizam zna~i otac, o~evina, Dakle, to nije ne{to {to smo ba{ mi stekli, to je ono {to ve} postoji u na{oj tradiciji, {to ve} postoji u na{oj porodici, familiji. U ovom slu~aju, to je i ba{tina – ba{ta. Dakle, ne samo da je to osobina koja je hm, neko mo`e da ka`e krasila na{eg oca, nego i na{eg dedu. Zamislite, osobina koja traje tri generacije. Pa u na{em dru{tvu, to je ba{ retkost i tim pre treba da tako ne{to po{tujemo. Me|utim, treba imati u vidu da ba{tine mogu da budu

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA

     PO[TOVANI POSETIOCI, NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA U IZBORNIKU NA SAJTU 


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Po ~emu zna{ da si genije?

    Kako ~ovek da zna da li je i koliko genije? Te{ko pitawe utoliko {to je te{ko na wega dati ta~an i precizan odgovor.
    Prvo {to pada na pamet jeste, po tome {to te drugi po{tuju na poslu. [to te uva`avaju kao ~oveka, na poslu, u ku}i, u dru{tvu. To mo`e da zna~i i da si im blizak, da se ne razlikuje{ od wih. Da se ni~im ne isti~e{ i da si sasvim prose~an, pa se zato tako odnose prema tebi. Dakle, nisi ne{to naro~ito, nisi genije.
    Drugi slu~aj, je kada ti qudi odaju priznawe, zato {to ne{to zna{

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O konzervativizmu

    Pod pojmom konzervativizam, obi~no se podrazumeva `eqa da se u ime starog, spre~i ne{to novo. Konzervativizam se zato do`ivqava, kao ne{to nazadno, reakcionarno, ne{to {to je za svaku osudu. Ne{to {to spre~ava svaki napredak, svaki progress. ^ak je Hegel izneo teoriju negaciju, negacije, dakle da nemo`e novo da se stvori, dok nestane starog. Da li je to ba{ tako?

                Pa ~im smo krenuli da pi{emo o konzervativizmu zna~i da to mi{qewe ne delimo. [ta vi{e smatramo ga besmislenim

    Comments powered by CComment

    Опширније...  
  • ^ovek koji je odustao od `ivota

                 Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.

                Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je najopasnije u poslu?

    Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

    Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji

    Write comment (0 Comments) Опширније...