PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 498 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01258193
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
9385
34461
186684
186684
9385
377190
1258193

0.81%
9.66%
1.31%
0.49%
0.12%
87.61%
Online (15 minutes ago):490
490 guests
no members

Ваш ИП:3.239.59.31

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Pesme iz davnih dana.

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Pre prvog svetskog rata

 

Pod stoletnim hrastom sedi guslar stari,

pro{lost vra}a, du{e krsti, srce bla`i.

 

Haj {to se Srbin dr`i kraj svih zala,

pesma ga je odr`ala wojzy hvala.

 

Jer u pesmi nema mr`we qubav vlada,

u pesmi je cvetak vere, melem nada.

 

Iz Prvog svetskog rata

 

Seo Vilmo{ nasred bare,

pa se dere ko magare,

a iz pakla Frawa vi~e,

od ovamo nesretn~ie.

 

Izme|u dva rata

 

Vr{i}emo du`nost svoju

I glasati za Jawi}a Voju.

 

Iz Drugog svetskog rata

 

Mi Hrvati dok smo qudi bili,

mi Hrvati dok smo qudi bili,

sa tri prsta, mi smo se krstili,

sa tri prsta mi smo se krstili.

 

Tito streqa, Ante koqe,

Biraj brale, gde je boqe. 

 

U Zagrebu ponestalo masti,

aj sve je kante polizao Ante.

 

[to ne vaqa ubi}emo,

komunizam {iri}emo.

  

To bi vojska od fele opake:

Sve propali studenti i |aci,

Neradnici sa sela seqaci,

Iz gradova qudi gotovani –

Takva vojska behu partizani.

 

 

(banatska)

 

Volijem seqansku nego varo{anku,

Varo{anke ta{ne nose, a po selu bra{no prose, (2 puta).

Volijem seqanku nego varo{anku.

 

 Sino} me je moja mati,

 Za |ikana htela dati.

  Ne}u majko ne}u mila,

Ne}u majko ne}u `iva.

  \ikani su kratkog veka,

 Ja sam majko proleterka.

 

Iz Titove apse

 

Na streqawe ja odlazim

preko ni{kog poqa gazim.

 

Mala ba{ta, a duga~ke vre`e

te{ko onom ko se za me ve`e.

 

Dva devera imam rode

na streqawe mene vode.

 

 

 

 

Posle Drugog rata, 

 

[ta se ono iza brda vaqa,

[ta se ono iza brda vaqa,

Ide Truman vodi Petra kraqa,

Ide Truman vodi Petra kraqa.

 

Oj kulaci, a gde su vam `drepci,

Oj kulaci, a gde su vam `drepci,

U zadruzi teradu gi slepci,

U zadruzi teradu gi slepci.

 

Oj kulaku da l’ je tebi `ao,

Oj kulaku da l’ je tebi `ao,

[to je tebe Tito opqa~kao,

[to je tebe Tito opqa~kao.

 

Dru`e Tito dr`avu uredi,

{to ne vaqa, ubijaj, ne {tedi.

(Hercegova~ka)

 

Dru`e Tito, dru`e Tito,

Ne{to bi te pito, ne{to bi te pito,

Dru`e Tito, dru`e Tito,

Di je je moje `ito, di je na{e `ito. 

 

Dru`e Tito,

dru`e Tito

ne{to bi te pito.

 

Da l’ se smije

da l’ se smije

qubiti po dvije,

 

Mo`’ i sedam,

mo`’ i sedam,

Al’ ako si vredan,

 

Ode sve za op{tu stvar,

Ode koza i ular.

 

60 - tih godina 20. veka

 

Katranxije katrane peku,

piju qutu, piju meku.

 

 


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • Parastos u Sremskim Karlovcima po 35 put

    Sve {to vreme daqe hita,

    Sve se ve}ma pro{lost grli,

    Sve se vi{e na{i mrtvi,

    ~ine nama ne umrli.

     

    Preosve}eni vladiko blagoslovite,

    Poma`e Bog draga bra}o i sestre,

     

                 Poma`e Bog po 35 put, za redom na parastosu prvom gerilcu porobqene Evrope u borbi protiv Hitlera, protiv nacizma. Gerilcu  koji je po{tuju}i pravo odbio da prizna kapitulaciju od ne legetimnih predstavnika vlasti. Podsetimo se da je Aleksandar Cincar Markovi} bio BIV[I ministar i kao takav nije imao pravo da potpi{e kapitulaciju. A upravo je on potpisao kapitulaciju. Takvo ovla{}ewe nije imao ni general Kalafatovi}. A on je drugi koji ju je potpisao. Time je Dra`a jasno pokazao i poru~io svima da ima pravnu svest, znaju}i ko ima, a ko ne, pravo da ne{to potpi{e. Biv{i ministar svakako nije kompetentan da je potpi{e.

                Ovde smo du`ni da ka`emo da se komunisti, Hrvati, Nemci, Talijani, Bugari i drugi nisu imali pravnu svest. Dr`ava ne nestaje aktom o kapitulaciji, ve} mirovnim ugovorom. Kao {to je to bilo u Versaju 1919. godine

                Prema tome, on je bio i ostao onaj ugaoni kamen koji svedo~i o pravnoj svesti kod Srba. Podsetimo se da je Sveti Sava kada je osnivao manastire Hilendar i Studenicu, odmah po osnivawu napisao wima tipike. Isto je uradio i sa Karejskom }elijom, kojoj je odmah po osnivawu napisao tipik. Tipici su zakone po kojima se `ivi u manastirima i kelijama. Kada je dobio autokefalnost i arhiepiskopiju za Srbe, on je sastavio jednu od najobimnijih kwiga koju su Srbi ikada sastavili. Sastavio je Zakonopravilo kojim je dao ~vrst pravni osnov Srpskoj pravoslavnoj crkvi. To je kwiga koja kada je 91 godine {tampana imala 6, 5 kila.

                Dakle, Dra`a je pokazao barem dve stvari. Prva, da pravna svest `ivi i traje kod Srba od Svetoga Save do danas. I druga, da je sam Dra`a imao pravnu svest. Naravno, ono {to moramo sa tugom da primetimo to je da veliki broj Srba, pravoslvaca, muslimana i rimokatolika to nije imao.

                Ube|uju nas komunisti, a danas i wihovi naslednici, da je osnov svega ekonomija. Ube|uju, a mi nikada siroma{niji i {to je najgore sve vi{e siroma{imo. Neki Srbin je napisalo da [TO SE GRBO RODI VREME NE ISPRAVI. Jedan drugi Srbin  napisao je PRAVDA DR@I SELO I GRADOVE. Aj bra}o moja pravda, a ne ekonomija je ono na ~emu svet po~iva. A pravda i pravo nije nikako odvojeno od na{e vere hri{}anske. [ta vi{e, u na{oj veri hri{}anskoj se nalazi koren iz koga proisti~e svaka pravda i svako pravo. Zato atesti i bezbo`nici nikada ne mogu biti tvorci pravde i prava. Zato oni mogu da pri~aju o ekonomiju, bez pravde i to dru{tvo i ta dr`ava mora propasti.

                Zato moramo da krenemo za Svetim Savom ali i za Dra`om jer ako `elimo dobro svojoj deci i sebi, MORAMO I]I ZA PRAVOM I PRAVDOM. I na kraju ali ne i posledwe po zna~aju moramo da se pitamo da li su komunisti ba{ slu~ajno na ovaj datum ubili Dra`u. Ili su imali neki jak razllog da to u~ine na dana{wi datum. NA @ALOST BRA]O I SESTRE. IMALI SU. SOVJETSKI BOLj[EVICI SU NA DANA[WI DAN UBILI SVETU PORODICU ROMANOVA NA ^ELU SA RUSKIM CAREM NIKOLAJEM DRUGIM. Jugo – komunisti su dali svoj doprinos obele`avawu ovoga datuma.

    ME\UTIM ...

                DANAS ME\UTIM NE DAJEMO SAMO PARASTOS WEMU - Dra`i. Dajemo parastos i \or|u Nedeqkovi}u. Na{ brat hri{}anin, na{ brat Srbin, na{ brat ~etnik i ravnogorac, \or|e Nedeqkovi} se predstavio pro{le godine.

                Da li davawa parastosa wemu ima dubqi smisao ili je to samo zbog navedenih razloga. Da bra}o i sestre to je zbog navedenih razloga ali i zbog ne~eg mnogo ve}eg. Pre, trideset i pet godina 1989. godine \or|e Nedeqkovi} je po  prvi put u otaxbini dao parastos Dra`i Mihajlovi}u u Sremskim Karlovcima. ^inio je to trideset i ~etiri godine - neprekidno. Sa takvom tradicijom se ne mo`e pohvaliti nijedno mesto u Otaxbina. Na samom po~etku moramo re}i ko je \or|e Nedeqkovi}

                Ro|en je 7. avgusta 1949. godine, Osnovnu {kolu zavr{io je u ovde u Sr. Karlovcima, gde zavr{ava i Karlova~ki gimnaziju. Na kraju je zavr{io i pravni fakultet. Kao hri{}anin je shvatio da pravda i pravo svoj koren imaju u na{oj veri hri{}anskoj. Svoj radni vek proveo je rade}i u PIO fondu u Novom Sadu.

                Bio je o`ewen Gordanom sa kojom je imao dve k}erke Senku i Vojislavu. Vojislava mu je podarile unuke, Jovanu, \or|a, Gordanu, Anu i Stefana, a Senka Mihaila, Veqka i Danila.  Do`iveo je i praunuke, Mateju i Janu. Umro je pro{le godine 4. Oktobar 2022. godine. Kada Bog nekog `eli da nagradi on mu umno`i potomstvo. Tako je gospod umno`io seme Jakovqevo pa mu je dao 12 dece. \or|u je dao 8 unuka, a za `ivota je do`iveo i dva praunuka. U wegovoj ku}i je stalno gorelo kandilo i za vreme najstra{nijeg komunizma, sve se slavilo i sve{tenik mu je dolazio u ku}u.

                Kada god je trebao da se odr`i parastos Dra`i, on je tra`io blagoslov od majke crkve, od vladike sremskog gospodina Vasilija. Dr`ao se one narodne bez Boga ni preko praga. I Bog je blagoslovio ovo wegovo delo i dao mu da bez prestanka 34 godine daje parastos Dra`i.

                ^im su stege komunizma po~ela da popu{taju on je po~eo sa svojom hri{}anskom, nacionalnom delatno{}u. Bio je me|u prvim osniva~ima tada voder}e srpske antikomunisti~ke, hri{}anske i nacionalne organizacije SPO – a. Zajedno sa drugim pristalicama pokrenuo je Novine Serbske u Karlovcima. Ove novine su okupqale srpska nacionaliste, srpsku gospodu, hri{}ane i srpsku emigraciju. Ove novine su trajno obele`ile vreme i prostor kod Srba 90 – tih godina.

                Ono {to moramo ista}i to je da je bio dugogodi{wi predsednik Ravnogorskog pokreta DM. Ovaj pokret je oko 2010. nekoliko godina organizovao tribine. Teme su bile najrazli~itije ali su se sve ticale, vere, srpstva, gospodstva, aktuelnih doga|aja i sli~no. Tribine su prestale tek onda kada su izgubqene prostorije. Ali i ove tribine su obele`ile vrem i prostor Novoga Sada i okoline.

                 Dragi brate \or|e, sve {to si ~inio ~inio si kao hri{}anin, gospodin, Srbin, nikada kao prostak, bezbo`nik, ~ovek bez vere i nacije. To da je tvoj rad doneo plod, svedo~i i ~iwenica da mi danas nakon tvoje smrti nastavqamo tamo gde si ti stao. Dajemo, parastos Dragoqubu, Dra`i Mihajlovi}u.

                 Neka ti je ve~na slava i hvala i pomoli se i za nas gre{ne tamo gore u Nebeskoj Srbiji. 


     

    Comments powered by CComment

     
  • Autokefalnost SPC


     

    Write comment (0 Comments)  
  • SVE OSOLITI QUBAVQU

    ^esto ~ujem u razgovoru qudi u mojoj okolini, kako im je na poslu te{ko, kako su im kolege nesnosne, kako vlada lo{a atmosfera. Kako to prevazi}i? Kako u~initi odnose boqim?

                Razgovarao sam o tome sa mojim duhovnikom. On se nasmejao, blago me je upitao: {ta ja mislim za{to je tako? Odgovorio sam mu da je to zbog nedostatka razumevawa, nedostatka po{tovawa tu|e li~nosti i sli~no. Prihvatio je ali je rekao da postoji jo{ jedan dubqi razlog za to. Nisam mogao da u toku razgovora dam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Marko [aptovi} o Studenici

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • O prijateqstvu

                [ta je ili boqe re}i ko je prijateq? Neki dan sam razgovarao sa jednim mojim kolegom o prijateqstvu. Rekao mi je da ne voli da ga neko zove ako nema razloga za to. Za{to ga zove ako nema neku potrebu za wim. Poku{ao sam da branim stanovi{te da se prijateq, ako je prijateq zove telefonom ili se svrati do wega, ~ak i onda kada za to nemamo ni povod, a kamoli razlog. Upravo ta ~iwenica da kod nekoga svratimo ili pozovemo telefonom da ga ~ujemo, kako je i {ta radi, ~ini ga na{im

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Pri~e o intelektualcu

             Od kako sam ~uo za ovaj pojam u meni se rodila `eqa da to budem i postanem jednog dana. Prva stvar koja me mu~ila ko je i {ta je intelektualac?

                Dobro i visoko obrazovawe se podrazumeva. Ali mi je uvek bilo jasno da to nije dovoqno. Biti stru~wak je potrebno ali nije dovoqno da se bude intelektualac. Intelektualca mora da krasi i pona{awe i maniri. Prvo mora da po{tuje druge. Ne sme da ih vre|a, omalova`ava, poni`ava, ismejava, Pogotovu da ih vre|a i omalova`ava zato {to

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • „Za{to me zove{?“

    ^esto mi se de{ava da kada pozovem nekoga telefonom ili mu po{aqem poruku preko interneta, nekome koga smatram prijateqem, da mi postavi pitwe „za{to me zove{?“ Nekako se ose}am nelagodno tada. Naj~e{}e one koje smatram prijateqima zovem bez ikakvog konkretnog razloga zovem ih prosto zato {to su pripadnici mog socijalnog okru`ewa i zato {to me se ti~e wihova sudbin, wihov `ivot.

                Kada im ka`em da ih zovem zato {to jednostavno `elim da ih ~ujem, kako su, {ta rade, {ta se doga|a u

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Srbi izme|u naroda i nacije

                [ta su Srbi narod ili nacija? Usu|ujem se da ka`em i jedno i drugo. Oni koji su pripadnici naroda su to zato {to su im roditeqi Srbi ili zato {to `ive u Srbiji ili im je otac Srbin, pa se nekako samim tim opredequju da budu Srbi. Oni to ne do`ivqavaju to ka ne{to posebno, ne smatraju da srpstvo ima neki sadr`aj, koji treba privatiti zato {to su Srbi. Srpstvo je biolo{ka kategorija koju kao tavku treba prihvatiti i ni{ta vi{e. To je kategorija kao bilo koja drugl.

               

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Kad ode . odu qudi koji su ti dragi

    Svako od nas zna da je smrt neminovna… da }emo svi jednog dana umreti, oti}i…  Tu ~iwenicu sam prihvatio kao dete ili … barem sam mislio da sam je prihvatio … Odlazile su bake i deke koje su bili stari, pa zatim neki bliski qudi od pogibije, te{ke bolesti. Niko nije oti{ao onako … samo legao i nije se probudio. To me je, verovatno nesvesno, u~vrstilo u uverewu da se ne umire od starosti nego od bolesti. Odlazili su mi dragi qudi, tetke, stri~evi, te~e, strine, re|e, bra}a, sestre ili neko tako

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Bog nikom du`an ne ostaje

    Pri~a koju }u Vam ispri~ati je ona koju je meni ispri~ala moja majka koja ju je do`ivela, a ja }u Vama, da se zna da se pamti, pa da se ne{to i zapamti iz we i izvuku neki zakqu~ci.

                Naime, ova pri~a po~iwe kada je moja majka, rodom Bana}anka ube|ena od strane komunista, da napusti svoj rodni kraj i da ode u Bosnu da radi da tamo prosve}uje onaj narod, a Bosanke koje su se sa wom {kolovale za u~iteqicu do{le su u Vojvodinu, da jednom i one u`ivaju u `ivotu.

                Selo koje je

    Write comment (0 Comments) Опширније...