PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 7 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01868678
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
211
765
1324
2804
11629
13913
1868678

0.49%
5.88%
0.80%
0.30%
0.07%
92.45%
Online (15 minutes ago):6
6 guests
no members

Ваш ИП:44.221.70.232

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Kako je ^i~a Dra`a do{ao u Vojvodinu

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Помаже Бог драга браћо и сестре! Помаже Бог по 33 – ћи пут на парастосу човеку, и то каквом човеку, првом човеку који је после слома редовне војске Краљевине Југославио, наставио на тлу своје државе герилски или српски речено четнички рат

Парастос по 33 – ћи пут у Сремским Карловцима, у српској Кареји, српске Свете Фрушке горе. То је нешто чиме ретко ко може да се похвали. Оно што треба истаћи је да ни 2020. године у време изолације због короне, није прекидан континуитет. И тада смо одржали парастос, чак и тада ...

Тридесет и три године за редом да се даје парастос, без прекида – тај и такав континуитет нису одржали и немају чак ни они крајеви који су већим делом Другог светског рата били под влашћу генерала Михајловића и његових снага. Дакле, тамо где је та традиција најјача.

Када говоримо о чича Дражи и његовој војсци у Отаџбини, једна чињеница непобитно стоји: он није имао војне формације у Војводини. Колико год то изгледало чудно то је истина. На питање зашто их није било, то је већ теже наћи одговор. Да ли нам је недостајало храбрости, да ли нам је недостајало организационих способности, да ли је узрок томе равница, као непогона географска целина за четничко ратовање, да ли нам је недостајала традиција четничког ратовања или нам је недостајало нечег другог тешко је одговорити. Следбеника Дражиних и онога што је он представљао је била у сваком месту, али су они некако остали изоловани и не повезани. На питање зашто у Војводини није било Дражине војске, одговор ће дати једнога дана, надам се довољно одговорни и непристрасни историчари.

Међутим, када се треба сећати и памтити, ту ми Срби из Војводине не сумњиво имамо првенство. То сведочи о нашој, Војвођанској култури, култури сећања и памћења. Нашој култури да памтимо и чувамо од заборава оне Србе који су својим делом обележили своје време и уткали себе и своје дело у идентитет српског народа. Тако смо сачували и наставили да изграђујемо у Војводини, односно у некадашњој Аустрији, касније Аустро – Угарске, култ Срба свеитеља Немањића, Лазаревића, васкрсли култ Светог краља Јована Владимира Дукљанског, а култ Бранковића, који је настао на нашем тлу наставили да негујемо. Шта више по први пут су се у једном манастиру нашле фреске Срба светитеља из разних династија (Крушедол, Бођани, Српски Ковин). Све њих ми смо објединили у један појам, појам Небеске Србије. Прву представу Небеске Србније урадили су Христифор Жефаровић и Месмер у 18. веку. Ми смо оснивали српске школе, српске гиманзије, током 18. века, од којих су неке као нпр. Богословија и Гимназија у Сремским Карловцима очувале свој континуитет до данас. Касније смо основали Матицу Српску и Српско народно позориште. Шта је то у нама што нас чини таквима? У конкретном случају шта нас је навело да 33 године за редом дајемо прарастос Дражи Михајловићу.

Управо данас, овим поводом, настојаћемо да дамо одговор на то питање. Каже се да то чинимо зато што је био Србин. Срби су били и Недић и Љотић и Коста Пећанац, наведимо оне који су били његови савременици, па им парастосе не дајемо.

Каже се да то чинимо јер смо антикомунисти. Антикомунисти су били и Велибор Јонић, Владимир Велмар Јанковић, Димитрије Најдановић, па их ни не споменемо.

Каже се да то чинимо зато што је био борац против нацизма. Па било је и међу партизанима оних који су се искрено борили против нацизма, па их не помињемо него са гнушањем одбацујемо.

Дакле, Дража Михаловића је био много више од свега тога. Да, био је борац против нацизма. Тренутак који је он изабрао да настави оружану борбу је онај тренутак када је Хитлер био на врхунцу своје моћи и одмах пошто је покорио његову отаџбину. У том тренутку скоро све Европске државе или су му биле савезницв или су биле покорене. Подсетимо се да му је највећа држава Евроазијског простора СССР, био савезник. Неколико година пре напада на Југославију Хитлеру су Енглеска и Француска, нудиле савез, што је Хитлер одбио. Дакле, највеће силе који су контролисале скоро целу планету, тражиле су и молиле Хитлера за савез, а он их је одбио.

Па ипак усуђујем се рећи да је то само делимичан разлог зашто га славимо и обележавамо.

Оно што је била Божија воља, је да он не падне у заробљеништво. Друго, он је отишао на Равну Гору, да настави борбу. Али он је тиме остао веран својој заклетви. Заклетви, коју је положио и којом се заклео на верност Богу, краљу и отаџбини. Он ју је испуњавао најбоље што је знао и умео. Можда је некада негде могао да поступи боље, али то не утиче на смисао његове борбе. Спасавао је и несрећне пилоте који су између осталог бомбардовали његову отаџбину. Дакле, он није био неко је уско национално орјентисан.

Када га је краљ позвао да се придуржи партизанима, он је одбио. Зашто? Да, стварно, зашто је то учинио. Зар тиме није погазио заклетву дату краљу. Пазите он се заклео на верност Богу, прво Богу, па онда краљу тј. ономе који оличава државу и њен суверенитет и на крају отаџбину као баштину са свим њеним традицијама, свом њеном прошлошћу, њеним територијама и слично. Дакле, он тај захтев није могао да прихвати.

На крају али не и последње по значају. Он је могао да побегне из Отаџбине и да остави своју војску и свој народ. Он је то одбио. Одлучио је да остане, свестан до краја да води са земаљске стране, игубљени рат. Да ће крај његове борбе бити његов гроб. Али ...

Сетимо се стихова Чика Јове 3. маја,

Јесте, јесте браћо драга,

ти гробови нису раке,

Веч колеквка нових снага.

Он као војник није хтео ни могао, ни смео да остави свој народ и своју војску. То би био кукавичлук. Оставши у својој држави и доживевши своју велику среду, доживео је и свој велики петак, да би једног дана умревши као Христос, чекао и дочекао свој Васкрс.

Тај свој Васкрс, доживљава ОВДЕ, ПОРЕД СРПСКЕ АТИНЕ – НОВОГ САДА, У СРПСКОЈ СВЕТОЈ ГОРИ, СРПСКОЈ КАРЕЈИ, СРПСКОМ ХИЛАНДАРУ, У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА.

КАКО СМО РЕКЛИ ПО 33- ЋИ ПУТ.

Амин.!

 


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • Pri~a o jednom „stru~waku“ i jednom konkursu

     

    Dragi moji, onomad sam Vam pisao o ~oveku koji zbog politike nije mogao da se zaposli, za vreme socijalizma, pa se izdr`avao pi{u}i drugima diplomske, magistarske i doctorate. E, ovo je nastavak pri~e o wemu.

                Naime, dojadilo i wemu da `ivi od pisawa drugima diplomskih, magistarskih i doktorskih i re{i da zatra`i i da dobije kao i svi normalni qudi dr`avni pardom, po{to je sve bila dru{tvena svojina, a ne dr`avna, da dobije dru{teni posao.

                Konkurisao je na raznim mestima i bio je odbijen. To ste mogli i da pretpostavite.

                Ali …

                U jednoj radnoj organizaciji, {to bi danas rekli u preduze}u bio je direktnor jedan kome ne on napisao i diplomski i magistarski. Povremeno mu je pisao i radove

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O jednom piscu, koji je ostao aniniman

    Upoznao sam ga 90 – tih godina 20 – og veka u Beogradu. Ve} tada je imao preko 70. godina. Voleo je da se pojavquje i da dr`i govore na nacionalnim skupovima u to vreme. Pri tome nije bilo bitno da li su to ravnogorski, zbora{ki ili neki tre}i skupovi – bitno je samo da su bili srpski.

                Ono {to se o wemu znalo nije bilo ba{ mnogo. Poticao je negde sa dana{weg juga Srbije, Zna se da je studirao, [ta je studirao niko ta~no nije znao, Da li je zavr{io … ni to niko nije znao. On sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ]utawe

                    Zovem te ne javqa{a se, Do|em kod tebe ku}i i dozivam Te. Ni tada ne otvara{ vrata. Sretnem te na ulici izbegava{ me. Posao koji se koliko Tebe, ti~e i mene, ne zove{ me, ve} me zaobilazi{.

                Setih se re~i napisanih Mire Furlan. „ i onim kolegama, prijateqima i znancima koji mi svojom {utwom daju do znawa da na wih vi{e ne računam. Kome zapravo pi{em ovo pismo? Tko }e ga pro~itati? Tko }e ga htjeti pro~itati?“

                Ako sam ih nekada ne~im uvredio, {to mi ne

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ZAKONODAVNA DELATNOST KRAQA MILUTINA

     

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Mo`ete li biti ili imati pravog prijateqa?

    Da li ste ili boqe re}i koliko ste puta ~uli da se qudi `ale kako danas nem pravih prijateqa. Svi se sa vama dru`e dok im trebate, a kada ih iskoristite … Ne znam za vas ali ja sam to slu{ao takore}i svakodnevno.

    Ono {to je bilo interesantno to je da qudi koji su meni slovili kao pravi prijateqi, kukaju kako nema pravih prijateqa. Nesvesno su mi slali poruku da im ja nisam pravi prijateq. [ta sam? Ne mogu da pretpostavim. Povr{ni prijateq, poznanink ili ve} {ta ali pravi prijateq ne.

    Dobro

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Itelektualci gde ste?

    Kada sam bio mali, i{ao u {kolu, prvo osnovnu, pa sredwu, kada sam studirao, uvek su postojali qudi koji se nisu neposredno bavili politikom ali su bili kriti~ka misao dru{tva u kojem smo `iveli. Oni su bili qudi koji su tuma~ili doga|aje, komentarisali politi~ku situacuju, nudili re{ewe iz we, U tim svojim stavovima kod wih je mogao da se uo~i kontinuitet. Ono {to je moglo da se oseti u wihovim istupawima, to je odsustvo arogancije, svesnost o te{koj situaciji u kojoj se nalazimo i poku{aj da

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O odgovornosti

    Onima koji prate mog Promu}urka mogu da primate da odavno nisam objavio ni jedan tekst. To wihovo zapa`awe je ta~no i tu nema {ta da zamerim. Postavqa se pitawe za{to?

                Nije da nisam pisao ni{ta. Pisao sam nekoliko tekstova. Ali ja po navici kada napi{em tekst ostavim ga da stoji neko vreme, vratim se ispravim sve gre{ke koje vidim ili ubla`im ili promenm neke stavove i onda ga pustim. Isto sam radio i sada.

    Ali…

    Kada je Promu}urko po~eo svoj `ivot, pose}ivalo ga je desetak qudi

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Parastos u Sremskim Karlovcima po 35 put

    Sve {to vreme daqe hita,

    Sve se ve}ma pro{lost grli,

    Sve se vi{e na{i mrtvi,

    ~ine nama ne umrli.

     

    Preosve}eni vladiko blagoslovite,

    Poma`e Bog draga bra}o i sestre,

     

                 Poma`e Bog po 35 put, za redom na parastosu prvom gerilcu porobqene Evrope u borbi protiv Hitlera, protiv nacizma. Gerilcu  koji je po{tuju}i pravo odbio da prizna kapitulaciju od ne legetimnih predstavnika vlasti. Podsetimo se da je Aleksandar Cincar Markovi} bio BIV[I ministar i kao takav nije imao pravo da

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Autokefalnost SPC


     

    Write comment (0 Comments)  
  • SVE OSOLITI QUBAVQU

    ^esto ~ujem u razgovoru qudi u mojoj okolini, kako im je na poslu te{ko, kako su im kolege nesnosne, kako vlada lo{a atmosfera. Kako to prevazi}i? Kako u~initi odnose boqim?

                Razgovarao sam o tome sa mojim duhovnikom. On se nasmejao, blago me je upitao: {ta ja mislim za{to je tako? Odgovorio sam mu da je to zbog nedostatka razumevawa, nedostatka po{tovawa tu|e li~nosti i sli~no. Prihvatio je ali je rekao da postoji jo{ jedan dubqi razlog za to. Nisam mogao da u toku razgovora dam

    Write comment (0 Comments) Опширније...