Upoznao sam ga 90 – tih godina 20 – og veka u Beogradu. Ve} tada je imao preko 70. godina. Voleo je da se pojavquje i da dr`i govore na nacionalnim skupovima u to vreme. Pri tome nije bilo bitno da li su to ravnogorski, zbora{ki ili neki tre}i skupovi – bitno je samo da su bili srpski.

            Ono {to se o wemu znalo nije bilo ba{ mnogo. Poticao je negde sa dana{weg juga Srbije, Zna se da je studirao, [ta je studirao niko ta~no nije znao, Da li je zavr{io … ni to niko nije znao. On sam nikada nije hteo o tome da govori. Znalo se i da su za vreme Drugog svetskog rata bili u partizanima. Zna se da se ne{to desilo … {to je promenilo wihovu porodi~nu orjentaciju. Sigurni smo da to nije bilo okretawe Staqinu. Bio je suvi{e trezven da bi mogao da bude vernik bilo ~ega, pogovotu Staqina. Sigurni smo da su on wegov otac, mo`da jo{ neko iz wihove fa,milije bili u zatvoru. Naravno, u ideolo{kom a ne kriminalisti~kom. Borave}i u tamnici on je oboleo trajno. Vladalo je uverewe da je studije prekinuo kada je iza{ao iz zatvora. Prosto nije imao vi{e uslova za {kolovawe. Znalo se da je pre toga, dok je studirao imao neku stipendiju koja nije bila mala.

Iz govora je moglo da se nasluti da je imao {iroko obrazovawe i da je bio izuzetno svestran. Neki su tvrdili da su pripadali predratnoj bur`oaziji. To nije mogo da se potvrdi ni~im konkretnim. Samo je wegovo poznavawe francuskog, nema~kog i ruskog jezika upu}ivalo ta tako ne{to. Pri tome, fracuski je govorio i pisao kao materwi. Nau~io je vremenom i engleski ali ga je znao relativno slabo. Mogao je da prevodi ali ne i da vodi razgovor na wemu.

Ono {to je nas sve kopkalo je od ~ega je `iveo. Mislim od pameti se ne `ivi, od obrazovawa isto. Morao je imati neki posao. Na direktno pitawe {ta radi i od ~ega `ivi odgovarao je - od penzije. [ta je radio da bi je zaradio nije hteo da govori.

O wemu se me|utim, me|u najbli`im prijateqima kru`ila jedna pri~a, koja je ostavqala zbuwene sve one koji su ga dobro poznavali. Oni koji to nisu sa tom su se pri~om ismejavali.

Naime, kada je iza{ao iz zatvora do{ao je u Beograd. Tu se i zaposlio. [ta je radio, kod koga, koliko dugo ve} sam napisao da se nije moglo saznati. Znalo se iz wegove pri~e da su ga brzo otpu{tali. Od ~ega je onda `ivao…

Pri~alo se da su wegove kolege sa studija, koje nisu bili ba{ briqantni imali muku da diplomiraju. On im je re{io problem. Ta~no! Pogodili ste! On im je napisao diplomski! Naravno, to je napla}ivao jer nije imao od ~ega drugog da `ivi. Tako se ova wegova delatsnost ras~ula. I on je na{ao izvor prihoda. Naravno nikada nije direktno stupao u kontakt sa mu{terijama. Osim u po~etku kada je diplomske pisao svojim kolegama sa studija. Uvek je tu bio posrednik koji je nalazio mu{terije i koji je uzimao procenat. Koliki je procenat bio ne znamo. I sami smo do pri~e do{li preko … On sam bi pobesneo kada bi mu to neko spomenuo. Dakle, ni{ta o onome {to se zna nije poteklo od wega. Od posrednika? Malo je i to verovatno jer je i on uzimao lepe pare. Kako se saznalo niko nije znao. Samo se spomiwala ona izjava Bo`ija, da nema ni{ta tajno {to ne}e biti javno.

Me}utim, ono {to je dodatno zbuwivalo qude je pri~a da je pisao i magistarske i doktorske radove. Ako se ima u vidu wegovo ogromno obrazovawe iz nekoliko oblasti ovo ne deluje neverovatno. Ali … ve}ina qudi u to vreme imala je problem da zavr{i osnovne studije, a kamoli da magistriraju ili doktoriraju. Pri~alo se, opet u uskom krugu wegovih prijateqa, da je najvi{e voleo da pi{e magistarske jer je mogao dajboqe da ih naplati, a da to wemu nije iziskivalo mnogo truda i rada. Za doctorate se ka`e da ih je napisao malo. Mo`da samo jedan ili dva, ajd neka bude i tri I da nije voleo da ih radi. Tra`ili su suvi{e vremena i para, a on nije mogao toliko da im naplati da i on zaradi. Za diplomske se qudi nisu odlu~ivali mnogo da plate, potcewuju}i posao za koji sami nisu bili sposobni. I zato je naj~e{}e pisao i voleo da pi{e magistarske. Mo`da je vi{e voleo nego {to je bio u prilici da ih pi{e. Sva saznawa su do{la iz druge ili tre}e ruke, On o tome nikada nije pri~ao, ve} smo to rekli. Pri~alo se da ga je na jednom skupu sreo ~ovek, kome je on trebao da radi rad ali ga je na{ poznanik zacenio i ovaj je bio time odbijen. Da li je on bio izvor svih informacija? To nikada ne}emo saznati.

Mo`da zato {to su podsvesno verovali u to ili `eleli da je to istina pu{tali su ga da govori na okupqawima. ^ak i qudi koji su dolazili iz emigracije voleli su sa wim da se sastaju, a wihov razgovor je navodio na zakqu~ak, da je prilike u wima dobro poznavao. 

Sretao sam ga ~esto i posle 2000. iako je bio ve} u dubokoj starosti i oronuo. Retko smo pri~ali. Nisam bio neko ko je bio dostojan wegovog dru{tva. Znao je i da se na tu| ra~un grubo na{ali, {to ja nisam voleo.

Poku{ao sam da zamislim wegova sabrana dela. I … koliko je tu`no {to od svih tih dela ni jedno jedino nije on potpisao.

Setio sam ga se kada sam pisao o intelektualcu. Nisam mogao, a da sebi ne postavim pitawe da li je on bio intelektualac? Suguran sam da je pisac i to veoma plodan pisac. [ta vi mislite?