Za{to rehabilitacija Dra`e Mihailovi}a danas

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Za{to rehabilitacija Dra`e Mihailovi}a danas 

ili 

Za{to Dra`a je danas aktuelan iako je pro{lo 70 godina 

 

            Kada pi{em ovaj tekst moram da ka`em da pi{em kao Srbin, pravoslavac i onaj koji je `iveo u Jugoslaviji i da ovaj tekst polazi od dr`avnosti Jugoslavije koja je postojala kada je Dra`a u Drugom svetkom ratu bio na istorijskoj pozornici. Skoro svi podanici te dr`ave su bili hri{}ani, muslimani ili Jevreji. Broj ostalih je bio zanemarqiv.

Mi pravoslavni Srbi pripadamo hri{}anskoj civilizaciji, koja je u mnogo ~emu sl~na judaizmu iz kojeg je potekla i islamu, koji je tako|e mnogo {to {ta uzeo iz judaizma i hri{}anstva. Prva stvar koja je zajedni~ak je vera u jednog Boga. Zatim sve tri religije je da prihvataju Mojsija, kao istorijsku li~nost i kao ta~no ono {to se vezuje za wega.

            Mojsije slovi kao prvi zakonoprimac, jer od Boga prvog zakonodavca primi zakone.

            Ono {to je Hristos rekao da osloba|a je istina. Ako upitate Jevrejina i muslimana i oni }e vam re}i da la` ne mo`e osloboditi ~oveka. Dakle, posredno }e i oni prihvatiti da istina osloba|a.

            Za{to je to va`no?

            Kada su se vojnici zakliwali u Kraqevini Jugoslaviji, polagali su zakletvu na vernost Bogu, kraqu i otaxbini. Ove tri stvari nije mogu}e razdvojiti. To su kao tri dimenzije stvarnosti: du`ina (ili {irina), visina i dubina. Odnosno {to mi kao hri{}ani znao da Bog ima tri lica Oca, Sina i Svetoga Duha.

            Dakle, nije mogu}e ispuniti zakletvu Bogu, a pogaziti je prema kraqu ili otaxbini. Nije je mogu}e ispuniti prema kraqu, a pogaziti prema Bogu i otaxbini, niti prema otaxbini, a pogaziti je prema Bogu i kraqu. Nije mogu}e voleti Oca, a odbaciti Sina ili Svetog Duha. Odnosno voleti bilo koga od ostale dvojice (Sina ili Svetog Duha), a drugu dvojicu ne.

            Kada ka`emo vernost Bogu, to ne zna~i samo da prihvatamo da on postoji, ve} podrazumeva qubav i slu`ewe wemu. Pri tome prvo polazimo od Boga jer je on po~etak svih vrednosti i izvan wega nema vrednosti. On je tvorac Neba i Zemqe i u hri{}anstvu i u judaizmu i u islamu.

            Kada ka`emo kraq mi ka`emo dr`avni suverenitet i politi~ko bi}e same dr`ave. Treba imati u vidu da se monarsi, a kraq je monarh, nezavisno od titule koju nose zovu suvereni, a suvereni mogu da budu samo zato to iskqu~uje mog}nost da budu podre|eni bilo kome. Pri tome suverenitet iskqu~uje bilo kakvu podre|enost prema drugim organizacijama, zajedincama i pojedincima. Postoji spqona i unutra{wa suverenost. Spoqna ima tri atribura pravo skalpawa me|unarodnih ugovora, pravo na predstavni{tvo u drugoj zemqi i tre}e je pravo vo|ewa rata. Unutra{wa suverenost podrazumeva tri vlasti zakonodavnu, sudsku i izvr{nu.

            Na kraju ali ne i najmawe zna~ajno dolazi otaxbina. Otaxbina ozna~ava dru{tvo kao celinu, ozna~ava svakog pojedinca u woj koji je neraskidivo povezan sa wom. Ona ozna~ava i kulturnu, ekonomsku i svaku drugu ba{tinu koju imaju weni dr`avqani. Njihove navike, wihove osobine, wihovu muziku, kuhiwu, wihovo pismo, sve ono {to predstavqa identitet tog naroda.

            A ~ime se zakliwu na vernost ovim vrednostima Bogu, kraqu i otaxbini. ^a{}u i `ivotom.

            [ta je ~ast, sveukupni moralni integritet jedne osobe. To je ono {to je u kulturno – antropolo{ko – moralnom smislu najvrednije u svakom ~oveku.To je ono za {ta se `ivi, ~ija izgradwa treba da predstavqa moralni ciq svakog ~oveka. Sveti apostol Pavle ka`e „^a{}u jedan drugog ve}im ~inite“ (Rimqanima poslavnica Sv. apostola Pavla, gl. 12, stih 10). Dakle, ~ast nije ono {to ako imamo ostaje samo nama i kod nas, to je ono {to prenosimo i na druge, iskazuju}i ~ast jedan drugima, ve}i je onaj kome se iskazuje ali i ona koji iskazuje ~ast. Ako izgubimo Boga, kraqa i otaxbinu gubimo ~ast i mi qudi oko nas.

            [ta je `ivot. Postojawe. Ako izgubimo Boga, kraqa i otaxbinu gubimo sebe, gubimo postojawe. To drugim re~ima zna~i nestajawe, smrt.

Prema tome, nikog ko je svoju zakletvu pogazio nisu oni ubili. Onaj koji je svoju zakletvu pogazio on je kao samoubica, koji je sam sebe osudio na smrt.

Dakle, povratak Dra`i i Ravnoj gori danas, nije povratak Dra`inoj politi~koj pameti, niti samo gibanici, niti samo opanicima, niti samo rakiji i ~uturi, pevawu pod {atorima. Sve to su delovi na{e ba{tine, delovi otaxbine ali je Dra`a i Ravna gora mnogo, mnogo vi{e od toga kako smo pokazali.

KADA KA@EMO RAVNA GORA POBEDITI MORA – mi ka`emo mora pobediti ideja BOGA, KRAQA I OTAXBINE; ^ASTI I @IVOTA.

Zato ona mora u temeq na{e dr`ave. Zato komunizam u temequ nije mogu}u ni kao ~ist komunizam, ni kao usta{ki prirepak, kako se plasira danas sa Zato komunizam u temequ nije mogu}u ni kao ~ist komunizam, ni kao usta{ki prirepak, kako se plasira danas sa Zapada.


 

Add comment


Security code
Refresh

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • O krivici i krivcu ili Kako anti~ka Gr~a `ivi i danas

    U anti~koj Gr~koj postojao je rob koji se zvao farmakosa ili farmakoza, Ali to nije toliko bitno. Bio je mu{karac, lep, stasit, kada ga vidi{ da se odu{evi{ wegovom lepotom, stasito{}u, wegovom harizmom. Ali {ta je jo{ za wega bitno. Bitno je to da je on hrawen, najboqom hranom, pio najboqa pi}a, dovodili su mu najle{e robiwe. Jednom re~ju on je u`ivao u pravom smislu te re~i. Nesre}nik verovatno nije ni znao za{to mu sve to rade i dokle }e to da mu rade.

                E onda, onda se desi ne{to ... su{a, grad, poplava, bolest, epidemija, potone brod ili ve} ne{to sli~no. Za sve to neko mora biti kriv. I {ta mislite ko je progla{avan krivim. PA NARAVNO FARMAKOSA!

                Sav bes zajednice, frustracije koje su do`iveli i pretrpeli

    Опширније...  
  • Neki od razloga za{to je propao socijalizam u Jugoslaviji

    Зашто социјализам није ваљао и зашто је пропао, односно зашто је пропала Југославија.

    1) Не можете на силу сиромашне извести из сиромаштва тако што ћете богате лишити богатства.

    2) Зато што једна особа добије без рада, друга особа мора радити без добитка.

    3) Власт не може некоме дати нешто што неком другом пре тога није одузела.

    4) Не можете

    Опширније...  
  • Kako je ^i~a Dra`a do{ao u Vojvodinu

    Помаже Бог драга браћо и сестре! Помаже Бог по 33 – ћи пут на парастосу човеку, и то каквом човеку, првом човеку који је после слома редовне војске Краљевине Југославио, наставио на тлу своје државе герилски или српски речено четнички рат

    Парастос по 33 – ћи пут у Сремским Карловцима, у српској Кареји, српске Свете Фрушке горе. То је нешто чиме ретко ко може да се похвали. Оно што треба истаћи је да ни 2020. године у време изолације због короне, није прекидан континуитет. И тада смо одржали

    Опширније...  
  • Kako kompleksi rade svoje ili jedna upotreba zmije

    Spadam u onu vrstu qudi koji smatraju da je normalno biti prema svakom korektan, ^ak i kada imam spor sa nekim koje neotesan tj. neobra|en istim vaspitawem kao ja, smatram da treba da dr`im do sebe i da se ne spu{tam na wegov nivo, do one mere do koje je to mogu}e, Kada vi{e nije mogu}e napravim potpunu distancu od te osobe.

                Ovaj slu~aj desio se mojoj majci, Bana}anski, kada je iz svog ravnog Banata, gde se najvi{e brdo zove bundeva, do{la u Rumu u Srem.

                Pri~u mi nije

    Опширније...  
  • Dobijawe kraqevske titule kod Srba, ra|awe prve kraqevine.


     

     
  • Nacionalizam, regionalizam ili ni{ta

    ^ovekd dana{wice, barem zadwih nekoliko vekova, a u slu~aju Srba jo{ od sredweg veka mogu}e je odrediti, kao pripadnika po veri, regiji, narodu, naciji, profesiji, politi~kom ube}ewu, kao oca, sina, brata, unuka ako je mu{karac ili kao majku, k}erku, sestru, unuku ako je `enskog pola.

                Mi }emo se u ovom tekstu pre svega baviti problemom etni~kog odre|ewa, kao i regionalnog. Svako od nas na osnovu etni~kog odre|ewa mo`e da se odredi kao Srvin, Ma|ar, Rumun i sli~no. To radi na osnovu

    Опширније...  
  • PROMU]UREWE ILI PROMU]URKO POVODOM JUBILEJA 500.000 PREGLEDA SAJTA

    Dragi moji posetioci osetio sam potrebu da Vam se obratim povodom ovog Na{eg velikog jubileja 500.000 pregleda ili pola miliona.

    To je stvarno jubilej vredan pa`we.

    Povodom 350.000 poseta 30. novembra 2019. obratio sam Vam se isto tako jednim tekstom gde sam opisao kako smo rasli i do{li do toga broja. Nema potebe da ponavqam sve ono {to sam tamo rekao. Sam ne{to vi{e od 14 meseci slavimo ve} pola miliona.

    Ono {to `elim kao prvo da Vam se moji dragi posetioci zahvalim na tolikoj poseti. Bez

    Опширније...  
  • Sre}kica ili ti ma~e koje donosi sre}u

    Da, kako se ve} moglo primetiti ovo je pri~a o ma~etu u kojem smo svi mi uku}ani u`ivali, Ono je bilo izvor na{e radosti i sre}e. [ta }ete… To nisu bila ni kola, ni letovawe, ni kupovina ne~eg o ~emu mogu qudi samo da sawaju, Ne … to je bilo obi~no malo ma~e.

                Omacila ga je Macika, koju je na{ Maciko priveo i doveo u svoju tj. na{u ku}u. Nije pro{lo dugo kako je do{la u svoj novi dom, a Macika se omacila i na svet donela tri ma~eta. Prvo su posle samo nekoliko dana ubile ptice

    Опширније...  
  • Po{tovawe – {ta je to ili kako to be{e izgleda?

    Da li dragi moji ~itaoci jo{ pamtimo, razumemo, re~ po{tovawe. Da li ona u nama budi neke emocije, neka se}awa, na qude, neke qude, na neke doga|aje, na … bilo {ta i bilo koga?

                Da li …

                Ispri~a}u Vam pri~u o jednom primeru po{tovawa koje sam li~no do`iveo, Za istinitost ove pri~ mogu da Vam garantujem ako Vam to ne{to zna~i.

                Tamo negde oko 2010. godine u jednom gradu u centralnoj Srbiji, onome {to je spadalo u Beogradski pa{aluk, samo wegove ju`ne delove

    Опширније...  
  • Za{to je Novi Sad srpska Atina