PRETRAGA

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 60 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

00447438
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
154
119
1745
3541
5811
12601
447438

1.73%
18.31%
1.81%
0.31%
0.10%
77.75%
Online (15 minutes ago):9
9 guests
no members

Ваш ИП:3.228.11.9

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Za{to rehabilitacija Dra`e Mihailovi}a danas

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Za{to rehabilitacija Dra`e Mihailovi}a danas 

ili 

Za{to Dra`a je danas aktuelan iako je pro{lo 70 godina 

 

            Kada pi{em ovaj tekst moram da ka`em da pi{em kao Srbin, pravoslavac i onaj koji je `iveo u Jugoslaviji i da ovaj tekst polazi od dr`avnosti Jugoslavije koja je postojala kada je Dra`a u Drugom svetkom ratu bio na istorijskoj pozornici. Skoro svi podanici te dr`ave su bili hri{}ani, muslimani ili Jevreji. Broj ostalih je bio zanemarqiv.

Mi pravoslavni Srbi pripadamo hri{}anskoj civilizaciji, koja je u mnogo ~emu sl~na judaizmu iz kojeg je potekla i islamu, koji je tako|e mnogo {to {ta uzeo iz judaizma i hri{}anstva. Prva stvar koja je zajedni~ak je vera u jednog Boga. Zatim sve tri religije je da prihvataju Mojsija, kao istorijsku li~nost i kao ta~no ono {to se vezuje za wega.

            Mojsije slovi kao prvi zakonoprimac, jer od Boga prvog zakonodavca primi zakone.

            Ono {to je Hristos rekao da osloba|a je istina. Ako upitate Jevrejina i muslimana i oni }e vam re}i da la` ne mo`e osloboditi ~oveka. Dakle, posredno }e i oni prihvatiti da istina osloba|a.

            Za{to je to va`no?

            Kada su se vojnici zakliwali u Kraqevini Jugoslaviji, polagali su zakletvu na vernost Bogu, kraqu i otaxbini. Ove tri stvari nije mogu}e razdvojiti. To su kao tri dimenzije stvarnosti: du`ina (ili {irina), visina i dubina. Odnosno {to mi kao hri{}ani znao da Bog ima tri lica Oca, Sina i Svetoga Duha.

            Dakle, nije mogu}e ispuniti zakletvu Bogu, a pogaziti je prema kraqu ili otaxbini. Nije je mogu}e ispuniti prema kraqu, a pogaziti prema Bogu i otaxbini, niti prema otaxbini, a pogaziti je prema Bogu i kraqu. Nije mogu}e voleti Oca, a odbaciti Sina ili Svetog Duha. Odnosno voleti bilo koga od ostale dvojice (Sina ili Svetog Duha), a drugu dvojicu ne.

            Kada ka`emo vernost Bogu, to ne zna~i samo da prihvatamo da on postoji, ve} podrazumeva qubav i slu`ewe wemu. Pri tome prvo polazimo od Boga jer je on po~etak svih vrednosti i izvan wega nema vrednosti. On je tvorac Neba i Zemqe i u hri{}anstvu i u judaizmu i u islamu.

            Kada ka`emo kraq mi ka`emo dr`avni suverenitet i politi~ko bi}e same dr`ave. Treba imati u vidu da se monarsi, a kraq je monarh, nezavisno od titule koju nose zovu suvereni, a suvereni mogu da budu samo zato to iskqu~uje mog}nost da budu podre|eni bilo kome. Pri tome suverenitet iskqu~uje bilo kakvu podre|enost prema drugim organizacijama, zajedincama i pojedincima. Postoji spqona i unutra{wa suverenost. Spoqna ima tri atribura pravo skalpawa me|unarodnih ugovora, pravo na predstavni{tvo u drugoj zemqi i tre}e je pravo vo|ewa rata. Unutra{wa suverenost podrazumeva tri vlasti zakonodavnu, sudsku i izvr{nu.

            Na kraju ali ne i najmawe zna~ajno dolazi otaxbina. Otaxbina ozna~ava dru{tvo kao celinu, ozna~ava svakog pojedinca u woj koji je neraskidivo povezan sa wom. Ona ozna~ava i kulturnu, ekonomsku i svaku drugu ba{tinu koju imaju weni dr`avqani. Njihove navike, wihove osobine, wihovu muziku, kuhiwu, wihovo pismo, sve ono {to predstavqa identitet tog naroda.

            A ~ime se zakliwu na vernost ovim vrednostima Bogu, kraqu i otaxbini. ^a{}u i `ivotom.

            [ta je ~ast, sveukupni moralni integritet jedne osobe. To je ono {to je u kulturno – antropolo{ko – moralnom smislu najvrednije u svakom ~oveku.To je ono za {ta se `ivi, ~ija izgradwa treba da predstavqa moralni ciq svakog ~oveka. Sveti apostol Pavle ka`e „^a{}u jedan drugog ve}im ~inite“ (Rimqanima poslavnica Sv. apostola Pavla, gl. 12, stih 10). Dakle, ~ast nije ono {to ako imamo ostaje samo nama i kod nas, to je ono {to prenosimo i na druge, iskazuju}i ~ast jedan drugima, ve}i je onaj kome se iskazuje ali i ona koji iskazuje ~ast. Ako izgubimo Boga, kraqa i otaxbinu gubimo ~ast i mi qudi oko nas.

            [ta je `ivot. Postojawe. Ako izgubimo Boga, kraqa i otaxbinu gubimo sebe, gubimo postojawe. To drugim re~ima zna~i nestajawe, smrt.

Prema tome, nikog ko je svoju zakletvu pogazio nisu oni ubili. Onaj koji je svoju zakletvu pogazio on je kao samoubica, koji je sam sebe osudio na smrt.

Dakle, povratak Dra`i i Ravnoj gori danas, nije povratak Dra`inoj politi~koj pameti, niti samo gibanici, niti samo opanicima, niti samo rakiji i ~uturi, pevawu pod {atorima. Sve to su delovi na{e ba{tine, delovi otaxbine ali je Dra`a i Ravna gora mnogo, mnogo vi{e od toga kako smo pokazali.

KADA KA@EMO RAVNA GORA POBEDITI MORA – mi ka`emo mora pobediti ideja BOGA, KRAQA I OTAXBINE; ^ASTI I @IVOTA.

Zato ona mora u temeq na{e dr`ave. Zato komunizam u temequ nije mogu}u ni kao ~ist komunizam, ni kao usta{ki prirepak, kako se plasira danas sa Zato komunizam u temequ nije mogu}u ni kao ~ist komunizam, ni kao usta{ki prirepak, kako se plasira danas sa Zapada.


 

Add comment


Security code
Refresh

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • SRBI U ALBANIJI


     

     
  • JASENOVAC

    „Nema osvete za pokoqe iz 1941. niti je ona moralno opravdana. Jedina osveta za Jasenovac je se}awe na wega. Jasenovac sada postaje novi Kosovski ep srpskog naroda, feniks iz koga se ra}aju novi istorijski duh i nova svest. Ja sam davno primetio da pokoq 1941. te`e do`ivqavaju deca nego mi stariji koji smo u wemu jedva spasili `ivu glavu. Jasenovac se vi{e nikada ne}e obnoviti, a srpski narod mora sa~uvati ravnote`u duha i onemogu}iti da, u strahu od Jasenovca, prvi potegne no`eve i na svoj

    Опширније...  
  • PROMU]URKO Pri~a o jednoj pesmi


     

     
  • O gre{nosti iliti ko je najgre{niji

    ^esto sam, bave}i se sredwim vekom, ~itao tekstove u kojima se monasi sredweg veka, sebe tretiraju kao najve}e gre{nike. Upadwiv je primer jedne Ispovednikove molitve iz XIV veka. Ona, izdata u obliku pesme, imao oko 11 strana. Na tih 11 strana, jedan sredwovekovni monah nabraja svoje grehe. Ostajete zapaweni jednom ~iwenicom, pa on je `iveo u isposnici, daleko od sveta, gde je mogao toliko mnogo da zgre{i pogre{i.

                Dugo nisam mogao da na|em odgovor na ovo pitawe. A onda … onda mi

    Опширније...  
  • O lajkovawu i {erovawu

    Dragi moji prijateqi,

     

    @eleo bih sa vama da podelim jeedno moje razmi{qawe. ^esto, ma stalno nalazimo na fejsu ~itamo obajve u stilu: Pri~a se, Jedan doktor, Kako nezvani~no saznajemo i sli~ne. Pa zatim slede neke bombasti~ne izjave. 

    Pazite {ta pri~ate i {ta {irite. Za to nisu odgovorni samo oni. Za ono {to ka`ete da Vam se svi|a ili {to pro{irite odgovorni ste jedino i iskqu~ivo VI! Ne mo`e biti izgovor neko drugi. Ako smo punoletni, a po hri{}anskom u~ewu imamo vi{e od 7 godina

    Опширније...  
  • Poruka o koroni

    Dragi moji prijatelji, ro|aci, studenti, biv{i i sada{wi,

     

    Danima nas zatrpavaju pri~ama o koroni. To nije ni{ta novo, Tako je bilo za vreme socijalizma, posle Titove smrti - i posle Tita Tito. Tako je bilo i za veme Slobe. Velike pri~e, a {ta je na kraju ispalo. Tako je bilo za vreme Milana Pani}a, veliki pucaw u prazno. Onda {etwe 96 - 97. kra|a glasova i i, i, ... Onda veliki 5. oktobar, dan od kada je trebalo da po~e da se ra~uva vreme. I ... 

    ZA[TO SVE OVO PI[EM?

    Zato {to u svemu

    Опширније...  
  • Pri~a o `apcu napuhancu

    (iliti Sima Lukin Lazi} na novi na~in)

                Nekada davno sam dragi ~itao~e ~itao jednu kratku malu pri~u Sime Lukin Lazi}a o @apcu napuhancu. U me|uvremenu, sam ovu pri~u izgubio, Opet … nisam uspeo da je na|em. Kako ja, koji sam pri~u znao i ~itao nisam uspeo opet da je na|em, bilo je jo{ mawe verovatno da }e je neko ko ni ne zna za weno postojawe na}i, objaviti i po mom mi{qewu, dati joj tretman koji ona zaslu`uje. Zato sam ja odlu~io. Simina pri~a je bila kratka samo nekoliko redova

    Опширније...  
  • Jubilej 350.000 – ti posetilac

    Danas obele`avamo jedan uspeh 350.000 posetioca, sajta Promu}urko.

    Kada sam krenuo to je trebao da bude ne{to li~no – intimno za mene i moje prijateqe. Imalo je u po~etku 5 – 6 posetilaca dnevno, bilo je dana kada je bilo i mawe. Pisao sam, Nisam se obazirao na to koliko qudi do|e da ~ita, bilo je bitno da imam {ta da ka`em. Bilo je bitno, da imam ne{to vredno da zapi{em, {to sam smatrao da treba da se pamti, pro~ita, da se ima na umu.

    Vremenom su i rubrike podeqene. Tako su rubrici

    Опширније...  
  • O Qubaznosti i jo{ pone~emu

           Danas }u vam pri~ati dragi ~itaoci jednu, koliko, staru, toliko i novu, koliko dosadnu, toliko, nadam se i zanimqivu, pri~u. Pri~a}emo Vam pri~u o qubaznosti. Koju bismo re~. odnosno re~i, jo{ mogli upotrebiti kao sinonim za qubaznost – temu na{eg izlagawa. ili barem ih navesti kao pojmove sli~nim ili srodnim woj? Pri~a o ugla|enosti, prefiwenosti, nenametqivosti, uqudnosti, gospodstvu, prijatnosti.., Da li smo naveli sve,.. ne nipo{to, smatramo da ima jo{ mnogo, mnogo pojmova koji su

    Опширније...  
  • Parastos ]eneralu Dragoqubu Dra`i Mihajlovi}u - 2019.

    17. juli 2019. Sremski Karlovci