Sancta simplicitas

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Sancta simplicitas

 

Ka`e jedna pri~a, bila jednom jedna `ena, i pribli`avao joj se kraj. Nije mogla da se ne seti {ta je sve u `ivotu radial. Bli`i joj se kraj i sve je vi{e mu~ilo pitawe, [ta ako ima Boga, ako postoje raj i pakao? [ta ako STVARNO postoje i raj i pakao? [ta }e biti sa wom? [ta }e biti sa wenom du{om? DECE NEMA! Ne}e biti ko da se moli zaa wu. Bila je trudna … ko }e sada da se seti koliko puta,.. pomagala je vra~arama… krila je … {ta sve nije radial … uvek, uvek je uspela da se izvu~e, Bog … ako postoji uvek joj je pomogao … uvek se izvukla ..

            Ali da krenemo redom…

            Bila jednom jedna slatka devoj~ica koja je polako ali sigurno postajala svakim danom sve vi{e devojka. Svakim danom su je sve vi{e gledale mu{ke o~i ali potpuno druga~ije nego do tada,,, Kao da su od we ne{to se nadali i o~ekivali. Drugarice, wene drugarice, su svakim danom postajale sve neprijatnije prema woj. Razloge za takvo pona{awe nije mogla da prona|e.

            Roditeqi su sa svoje strane postajali sve stro`iji prema woj, Nisu joj vi{e dozvoqavali da sama izlazi iz ku}e, da bude sama na ulici, uvek je tu morao da bude prisutan neko stariji, neko ko bi svojim stavom terao momke koji su svakim danom sve vi{e `elili i poku{avali da joj se pribli`e,

            Jednog dana jedna od wenih prijateqica se udala. Bila joj je na svadbi ali posle izvesnog vremena saznala je da je trudna i oti{la je da je poseti. Tu je saznala sve ono {to ju je mu~ilo,… Drugarica joj je objasnila i pona{awe de~aka – momaka iz wenog okru`ewa, [ta oni tra`e, ~emu se nadaju, {ta `ele … Ali ono {to joj nije bilo jasno za{to se prema woj pona{aju tako stariji qudi? Jednom je skupila hrabrosti i upustila se u razgovor sa jednim po starijim ~ovekom, bio je prijateq wenoga tate. On joj je ponudio novac,.. i to ne ba{ malu sumu. Rekao joj je direktno {ta ho}e… Bila je zapawena… Zar se za to pla}a?

            Prvi put ga je odbila. Rekla mu je da ne veruje da je ozbiqan. Kako je bio uporan, ona je na kraju pristala. Kasnije je shvatila da je to na~in da lepo i udobno `ivi. Roditeqi su je oterali od ku}e ali to wu nije brinulo, Ona po{to je imala sredstava za `ivot, a lako je mogla nabaviti ako je htele, oti{la je u veliki grad, kupila skupu garderobu, nakit, doterala se…

            Sada je kod we dolazila samo probrana klijentela. Koja joj je mnogo para davala i tro{ila na wu. Me|utim, ostajala je nekoliko puta trudna ali … nije mogla sebi to da dozvoli, Ubijala je svoju decu. Stalno je sebi govorila kako }e jednog dana kada bude imala dovoqno novca, na}i pravog i sa wim roditi decu.

            I jednog dana je taj pravi nai{ao, Zaqubili su se jedno u drugo. Bili su ube|eni da wihovoj sre}i ne}e biti kraja. A {ta bi i moglo da je pomuti. Ven~ali su se. Po`eleli su oboje da dobiju dete, ma {ta dete, decu, da wihova ku}a bude puna dece. Me|utim, ona nikako nije mogla da ostane trudna, Nije mogla niikako da rodi i jedno, a kamoli vi{e dece. I{la je po lekarima, i{la je po raznim mestima, Nikako nije mogla da ostane trudna.

            Wen mu` ju je sve vi{e izbegavao. Jednog dana, boqe re}i jedne no}i, negde pred zoru, do{ao je pijan… Sa vrata je po~eo da je vre|a da je naziva kurvom, ubicom svoje dece, Sve je saznao, sve je isplivalo na povr{inu. Poku{ala je da ga la`e ali nije vredelo. Uz pogrdne re~i kurvo, ubico svoje dece, jalovu{o izba~ena je iz ku}e napoqe.

            Poku{ala je da se vrati starom zanatu ali … vi{e nije i{lo bila je matora, Po~ela je da dr`i pansion sa nekoliko devojaka. Nije moglo dobro da se `ivi ali moglo je da se pre`ivi. Kada su ostajale trudne pomagala im je da se oslobode trudno}e. Pitali su je da li zna dap rave napitke. Razne one za mu{karce, one da pomogne nekome da ode na onaj svet i sli~no…

            Potrudila se i nau~ila je i to. Sve joj je i{lo od ruke sem qubavi i dece.

            Vremenom je i zdravqe po~elo da je napu{ta… Postajala je sve bolesnija. Mu~ile su je razne stvari, bolesti, samo}a, ose}awe da je `ivot pro{ao za tren.

            Bolesti na `alost nisu nestajale samo su se svakim danom umno`avale,…

            Tako je do~ekala vesta da tu ispod wenog prozora, bi}e spaqen jedan jeretik, Neki Jan Hus. Mu~ila ju je i savest, odnosno kako smo rekli pitawe [TA AKO POSTOJI BOG, AKO ZBOG SVEGA ONOG [TO JE RADILA, ODE SLU^AJNO U PAKAO. NIKOG NIJE TOLIKO USRE]ILA DA BI SE ZA WU MOLIO. Ose}ala je da joj se kraj, sasvim pribli`io, Tada joj pade na pamet ideja, da treba ne~im da se iskupi, da treba da ne{to uradi, ~ime bi zaslu`ila RAJ, ne{to {to bi izbrisalo sve wene grehove.

            Pala joj je na pamet ideja, si}i }e dole i na loma~u na kojoj gori jeretik baci}e i ona neko drvo, Bi}e uz crkvu, iskupi}e se!

            Si{la je polako dole, Kru`ila je okolo, tra`e}i neko drvo, na kraju je u{la u svoj stan na{la neki komad drveta! Kona~nooo!

            Sakupila je snagu, ve} se premorila, krenula je do loma~e, dok je i{la, ose}ala je kako je napu{ta snaga, SAMO DA IZDR@I DA BACI TO DRVO NA LOMA^U, DA SE ISKUPI DA NA\E, DA ZADOBIJE RAJ.

            Kona~no je stigla, sada je trebalo sakupiti snage da se drvo baci na loma~u, Odmorila se, sakupili snage i pribli`avala se loma~i dovoqno blizu da baci drvo, Za~u se

  • Sancta simplicitas! OTE SE IZ USTA JANA HUSA KOJI JE PREPOZNAO @ENU.

@ena baci na loma~u svoj komad drveta, I duboko uzdahnu, Dolazi joj kraj, Barem sam dobro ne{to u~inila, pomisli. I u tom joj se u~in, sada da li stvarno ili joj se privi|alo, da jedno crno bi}e, u`asnog izgleda joj se pribli`ava kipte}i od zlobe…

Zar sa onim par~etom drveta nije spasila svoju du{u.

           


 

Add comment


Security code
Refresh

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • Deca iz doba mr`we

                   Doga|aj koji }u Vam opisati dogodio se na po~etku moje karijere, kada sam, po{to sam diplomirao po~eo da radim u prosveti. Kao i ve}ina po~etnika sam radio na odre|eno, vreme do povratka radnika sa bolobawa i sli~no.

                On mi se desio na kraju jednog tromese~ja, desio mi se u razredu koji su poha|ala deca iz centra grada, deca koja su po{la 6 – ti razred. To je onaj razred, kada su deca posledwi put deca, a ve} slede}e godine ulaze u pubertet koji se zavr{ava wihovim punoletstvom.

                Utoliko {to su jo{ uvek deca o~ekujete od wih da jo{ uvek bude kod wih mnogo toga detiwasto, pa izme|u ostalog da nema ozbiqne mr`we, zavisti, zlobe i sli~no.

                Me|utim …

    Опширније...  
  • Sancta simplicitas

    Sancta simplicitas

     

    Ka`e jedna pri~a, bila jednom jedna `ena, i pribli`avao joj se kraj. Nije mogla da se ne seti {ta je sve u `ivotu radial. Bli`i joj se kraj i sve je vi{e mu~ilo pitawe, [ta ako ima Boga, ako postoje raj i pakao? [ta ako STVARNO postoje i raj i pakao? [ta }e biti sa wom? [ta }e biti sa wenom du{om? DECE NEMA! Ne}e biti ko da se moli zaa wu. Bila je trudna … ko }e sada da se seti koliko puta,.. pomagala je vra~arama… krila je … {ta sve nije radial … uvek, uvek je uspela da

    Опширније...  
  • Na posnoj slavi

                     Evo dragi moji po~iwe polako vreme slava, Vreme kada pravoslavni Srbi slave slavu ili odlaze na wu. Doma}ini, ko doma}ini, trude se da sve bude {to boqe spremqeno.

                Ovo je pri~a o ba{ jednom takvom doma}inu, koji je odlu~io da proslavi slavu kako prili~i i kako dolikuje, Bilo je tu sve}a, `ito, kola~, vino sve kako treba. Kupio je na{ doma}in i hrane, pi}a raznog, ta za slavu ne treba da se {tedi, treba da se poka`e, da se {to dostojanstvenije proslavi. Obe}ao mu

    Опширније...  
  • Emisija - Spomenik Jovanu Jovanoviћu Zmaju u Rumi


     

     
  • O krivici i krivcu ili Kako anti~ka Gr~a `ivi i danas

    U anti~koj Gr~koj postojao je rob koji se zvao farmakosa ili farmakoza, Ali to nije toliko bitno. Bio je mu{karac, lep, stasit, kada ga vidi{ da se odu{evi{ wegovom lepotom, stasito{}u, wegovom harizmom. Ali {ta je jo{ za wega bitno. Bitno je to da je on hrawen, najboqom hranom, pio najboqa pi}a, dovodili su mu najle{e robiwe. Jednom re~ju on je u`ivao u pravom smislu te re~i. Nesre}nik verovatno nije ni znao za{to mu sve to rade i dokle }e to da mu rade.

                E onda, onda se desi ne{to

    Опширније...  
  • Neki od razloga za{to je propao socijalizam u Jugoslaviji

    Зашто социјализам није ваљао и зашто је пропао, односно зашто је пропала Југославија.

    1) Не можете на силу сиромашне извести из сиромаштва тако што ћете богате лишити богатства.

    2) Зато што једна особа добије без рада, друга особа мора радити без добитка.

    3) Власт не може некоме дати нешто што неком другом пре тога није одузела.

    4) Не можете

    Опширније...  
  • Kako je ^i~a Dra`a do{ao u Vojvodinu

    Помаже Бог драга браћо и сестре! Помаже Бог по 33 – ћи пут на парастосу човеку, и то каквом човеку, првом човеку који је после слома редовне војске Краљевине Југославио, наставио на тлу своје државе герилски или српски речено четнички рат

    Парастос по 33 – ћи пут у Сремским Карловцима, у српској Кареји, српске Свете Фрушке горе. То је нешто чиме ретко ко може да се похвали. Оно што треба истаћи је да ни 2020. године у време изолације због короне, није прекидан континуитет. И тада смо одржали

    Опширније...  
  • Kako kompleksi rade svoje ili jedna upotreba zmije

    Spadam u onu vrstu qudi koji smatraju da je normalno biti prema svakom korektan, ^ak i kada imam spor sa nekim koje neotesan tj. neobra|en istim vaspitawem kao ja, smatram da treba da dr`im do sebe i da se ne spu{tam na wegov nivo, do one mere do koje je to mogu}e, Kada vi{e nije mogu}e napravim potpunu distancu od te osobe.

                Ovaj slu~aj desio se mojoj majci, Bana}anski, kada je iz svog ravnog Banata, gde se najvi{e brdo zove bundeva, do{la u Rumu u Srem.

                Pri~u mi nije

    Опширније...  
  • Dobijawe kraqevske titule kod Srba, ra|awe prve kraqevine.


     

     
  • Nacionalizam, regionalizam ili ni{ta

    ^ovekd dana{wice, barem zadwih nekoliko vekova, a u slu~aju Srba jo{ od sredweg veka mogu}e je odrediti, kao pripadnika po veri, regiji, narodu, naciji, profesiji, politi~kom ube}ewu, kao oca, sina, brata, unuka ako je mu{karac ili kao majku, k}erku, sestru, unuku ako je `enskog pola.

                Mi }emo se u ovom tekstu pre svega baviti problemom etni~kog odre|ewa, kao i regionalnog. Svako od nas na osnovu etni~kog odre|ewa mo`e da se odredi kao Srvin, Ma|ar, Rumun i sli~no. To radi na osnovu

    Опширније...