Po{tovawe – {ta je to ili kako to be{e izgleda?

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Da li dragi moji ~itaoci jo{ pamtimo, razumemo, re~ po{tovawe. Da li ona u nama budi neke emocije, neka se}awa, na qude, neke qude, na neke doga|aje, na … bilo {ta i bilo koga?

            Da li …

            Ispri~a}u Vam pri~u o jednom primeru po{tovawa koje sam li~no do`iveo, Za istinitost ove pri~ mogu da Vam garantujem ako Vam to ne{to zna~i.

            Tamo negde oko 2010. godine u jednom gradu u centralnoj Srbiji, onome {to je spadalo u Beogradski pa{aluk, samo wegove ju`ne delove, de{ava se radwa ove pri~e.

            Bila je godi{wa skup{tina jednog od Ravnogorskih pokreta. Moj prijateq i ja nismo pripadali tog grupaciji. Pripadali smo jednog drugoj, ali tako|e Ravnogorskog pokreta. Na ovu skup{tinu smo do{li kao dobri gosti, pozvani da svojim prisustvom poka`emo, ako nismo isti, to ne zna~i da ne mo`emo da sedimo zajedno.

            Skup{tina ko skup{tina, odradili smo ceremonijalni deo, odredili su radni deo, pre{lo se na glasawe i preostalo vreme smo imali slobodno, da pro{etamo.

            Imali smo i moj prijateq i ja uniforme na sebi, On pripadnika Ravnogorskog pokreta, moja malenkost pripadnika Gorske garde. To je ona Gorska garda koja nastavqa tradicije jedinice kojom je komandovao vojvoda Nikola Kalabi}. Dok smo i{li ulicama grada, sa doma}inima, izazivali smo razli~ite reakcije. Dok smo se {etali naleteli smo na Prleta iz serije Otpisani, odnosno Dragana Nikoli}a, on je sagnuo glavu i samo protutwao kroz nas. Na dobacivawa koja su jasno slala poruku - `elimo da razgovaramo nije bilo ni{ta. On je samo pro{ao.

            Na{i doma}ini su pripremili koktel ali je kod nas iz Vojvodine glad nekako bila ja~a, nego `e|. Nas dvojica smo krenuli da ne{to pojedemo. Uskoro smo nai{li na jedan restoran i kako je bio otvoren, u{li smo unutra.

            Kada smo u{li u uniformama sa kokardom na glavi,  izazvali smo tajac i svi prisutni su nas fiksirali, kao da vide vanzemaqce. Sre}on u restoranu nije bilo mnogo qudi, pa smo mogli da sednemo dovoqno daleko od znati`eqnih pogleda. Konobar je onako iznena|en pri{ao na{em stolu. Nije znao {ta da o~ekuje. Pozdravili smo ga sa

  • Poma`e Bog!

On nam odgovori

  • Bog Vam pomogo!

Otvorili smo menije i gledali cene i vrste pi}a i hrane. Naru~ili smo dve doma}e kafe i dve kisele vode, Po{to je bio post, naru~io sam pe~urke i salatu od paprika, dok je moj prijateq naru~io ribu.

Konobar je oti{ao i preneo naruxbenicu, u kuhiwu, doneo nam kafe i kiselu vodu, a potom oti{ao i seo za sto na kome je sedeo i kada smo u{li.

Nas dvojica smo po~eli da komentari{emo lokal koji je bio ~ist, uredan, sa belim ispeglanim stolwacima. Tako|e su i bele salvete odavale utisak ~isto}e i dostojanstva lokala u koji smo u{li.

U jednom trenutku moj prijateq naglas zatra`i od konobara da isprazni pepeqaru, Oni se kao zbuni{e ne znaju {ta je pepeqara. Na kraju su ipak razumeli, spomenuli smo pikslu.

Tako je nekako krenula komunikacija izme}u nas i doma|ina. Pitali su nas ko smo, {ta smo, {ta predstavqamo, odakle smo, za{to smo tako obu~eni, za{to su nam uniforme razli~ite. I sl. Razgovor su vodili uglavnom sa mojim bratom ~etnikom, dok ja nisam ba{ goreo od `eqe da razgovaram.

U jednom trenutku postavi{e nam pitawe da li koga poznajemo u wihovom gradu. Moj brat je odgovorio da poznaje qude iz pokreta. Wih niko nije znao, oni su za wih bili marginalci, potpuno nebitni za grad, za sredinu, za pam|ewe.

- A vi ili ti, drugi, {to }uti{, kako da ka`em, da li nekoga zna{? Upita{e direktno mene.

Razmi{qao sam trenutak - dva i rekoh im ime mog kolege, sa kojim sam tada radio u Ni{u. Kada sam izgovorio wegovo ime nasta tajac. Dve muve su se ~ule u restoranu. Mogle se ~uti i jedna ili dve ose ili p~ele koje su tako|e bile u lokalu. Iako je u restoranu bilo qudi koji nisu u~estovali u razgovoru, wihovo }utawe je bio o~igledan dokaz da su na{ razgovor ipak pratili. Pro{ao je sigurno minut dok gospodin koji mi je postavio pitawe nije progovorio

  • Koga si rekao da zna{?

Ponovio sam ime i prezime, Rekao sam ko je, {ta je, gde radi. Bili su u {oku. Nisu mogli nikako da prihvate mogu}nost da je takvog ~oveka poznajem. Opet je nastao tajac ali je po~elo i poluglasno komentarisawe. Onda je gospodin uzeo mobilni u ruke i nazvao, govore}i

  • Sve se mo`e proveriti.

Ukqu~io je spikerfon, tako da su svi u Sali mogli da ~uju razgovor. ^ulo se u po~etku kako zvoni telefon da bi se u jednom trenutku ~uo, meni tako dobro poznat glas mog uva`enog kolege sa posla.

  • Izvolite, ko je to, ko treba moju malenkost. Odjeknulo je sa mobilnog telefona.
  • Po{tovani profesore, pardon direktore, izvinite {to Vas uznemiravamo i remetimo Va{ podnevni mir. Nemojte se qutiti, Kako ste, {ta radite?
  • Nema problema {to me zovete, ne quti se Va{ drug na Vas. Hvala na pitawu, dobro smo i ja i svi moji u ku}i, a jo{ boqem se nadamo. Kako si mi ti dragi dru`e? [ta ima novo kod Tebe? [ta se radi? Kakva Vas je muka poterala pa zovete starog profesora, Va{eg biv{eg direktora?
  • Mi smo dobro dru`e direktnore, Drago nam je da ste dobro. Ovde je jedan ~ovek koji tvrdi da Vas zna, kako ste rekli da se zovete?
  • Dodar dan dragi profesore, kako ste, {ta radite? Progovorio sam. Evo do{ao sam u Va{ grad, Sedim ovde u restoranu i razgovaram malo sa Va{im sugra|anima, Pitali me koga znam, pa sam spomenuo Vas.
  • Oooooo, de si moj mladi kolega, Kako si, {ta radi{, {ta ima novo kod Tebe, Slu{ajte to je moj kolega sa posla, Dobar, po{ten i ~estit ~ovek. Nemojte da mi se po`ali na Vas. On je Srbenda, voli svoje srpstvo i to jasno i toga se ne stidi. Izvini {to tvoj kolega ne mo`e puno da pri~a ali imam ovde neke goste i ~ujemo se i vidimo.

Tako se zavr{io na{ razgovor. U restoranu je nastala ti{ina i svako se vratio svome razgovoru. Nas dvojicu vi{e niko nije ni{ta zapitkivao. Mi smo nastavili da ru~amo i da pri~amo za sebe. Niko nam vi{e ni{ta nije dobacio, niko vi{e nije obra}ao pa`wu na nas. Kada smo uskoro pojeli i popili naru~eno, odmorili se, pozvali smo konobara da platimo. Konobar je do{ao, mi smo ga pitali koliko smo du`ni, koliko treba da platimo? On nas je pogledao odgovorio nam.

  • Niste ni{ta du`ni. Prijateqi Na{eg profesora i direktora, koji do|u sa strane nisu du`ni ni{ta.

[okirao nas je wegov odgovor, mi smo insistirali da platimo ali on je uporno odbijao da to u~ini. Tada se ume{ao i ~ovek koji je sa nama vodio razgovor i zvao mog kolegu na telefon. Rekao je da ni{ta ne brinemo i da nema potrebe da se hvatamo za nov~anik.

Na moju izjavu da mi nismo giban~ari koji `ele bilo gde da se ogrebu, da bilo gde ostavqaju dugove, oni su upono ponavqali da ne treba da platimo JER SMO MI PRIJATEQI WIHOVOG PROFESORA I DIREKTORA.

Videv{i, shvativ{i da nam ne dozvoqavaju da platimo mi smo se sa wima pozdravili i iza{li napoqe. I do tada sam po{tovao i cenio mog kolegu profesora, a od tada …

H

                                                            H           h

            Kasnije sam u nekoliko navrata, kada se raspravqalo o po{tovawu naveo primer mog uva`enog kolege zbog koga, kada sam dokazao da sam mu prijateq, nisam platio ni{ta u restoranu. Reakcije su bile razli~ite, od onih koji su govorili da za tako ne{to nisu ~uli, ~ak su mislili da ih la`em ali mi to javno nisu rekli. Drugi su govorili, da je on konobaru rekao da nam ne naplati da }e on da plati. Na to sam odgovarao, da tako ne{to nisam ~uo preko telefona. Pa sve do jednog razgovora telefonom koji se zavr{io pitawem

  • I {ta je tu po{tovawe?

Odgovorio sam „Ni{ta“ i zavr{io razgovor.

Ovo je kraj teksta, a ne spu{tawe slu{alice. Ovo je moja pri~a o tome {ta je po{tovawe u praksi, a ne u teoriji.


 

Add comment


Security code
Refresh

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • Deca iz doba mr`we

                   Doga|aj koji }u Vam opisati dogodio se na po~etku moje karijere, kada sam, po{to sam diplomirao po~eo da radim u prosveti. Kao i ve}ina po~etnika sam radio na odre|eno, vreme do povratka radnika sa bolobawa i sli~no.

                On mi se desio na kraju jednog tromese~ja, desio mi se u razredu koji su poha|ala deca iz centra grada, deca koja su po{la 6 – ti razred. To je onaj razred, kada su deca posledwi put deca, a ve} slede}e godine ulaze u pubertet koji se zavr{ava wihovim punoletstvom.

                Utoliko {to su jo{ uvek deca o~ekujete od wih da jo{ uvek bude kod wih mnogo toga detiwasto, pa izme|u ostalog da nema ozbiqne mr`we, zavisti, zlobe i sli~no.

                Me|utim …

    Опширније...  
  • Sancta simplicitas

    Sancta simplicitas

     

    Ka`e jedna pri~a, bila jednom jedna `ena, i pribli`avao joj se kraj. Nije mogla da se ne seti {ta je sve u `ivotu radial. Bli`i joj se kraj i sve je vi{e mu~ilo pitawe, [ta ako ima Boga, ako postoje raj i pakao? [ta ako STVARNO postoje i raj i pakao? [ta }e biti sa wom? [ta }e biti sa wenom du{om? DECE NEMA! Ne}e biti ko da se moli zaa wu. Bila je trudna … ko }e sada da se seti koliko puta,.. pomagala je vra~arama… krila je … {ta sve nije radial … uvek, uvek je uspela da

    Опширније...  
  • Na posnoj slavi

                     Evo dragi moji po~iwe polako vreme slava, Vreme kada pravoslavni Srbi slave slavu ili odlaze na wu. Doma}ini, ko doma}ini, trude se da sve bude {to boqe spremqeno.

                Ovo je pri~a o ba{ jednom takvom doma}inu, koji je odlu~io da proslavi slavu kako prili~i i kako dolikuje, Bilo je tu sve}a, `ito, kola~, vino sve kako treba. Kupio je na{ doma}in i hrane, pi}a raznog, ta za slavu ne treba da se {tedi, treba da se poka`e, da se {to dostojanstvenije proslavi. Obe}ao mu

    Опширније...  
  • Emisija - Spomenik Jovanu Jovanoviћu Zmaju u Rumi


     

     
  • O krivici i krivcu ili Kako anti~ka Gr~a `ivi i danas

    U anti~koj Gr~koj postojao je rob koji se zvao farmakosa ili farmakoza, Ali to nije toliko bitno. Bio je mu{karac, lep, stasit, kada ga vidi{ da se odu{evi{ wegovom lepotom, stasito{}u, wegovom harizmom. Ali {ta je jo{ za wega bitno. Bitno je to da je on hrawen, najboqom hranom, pio najboqa pi}a, dovodili su mu najle{e robiwe. Jednom re~ju on je u`ivao u pravom smislu te re~i. Nesre}nik verovatno nije ni znao za{to mu sve to rade i dokle }e to da mu rade.

                E onda, onda se desi ne{to

    Опширније...  
  • Neki od razloga za{to je propao socijalizam u Jugoslaviji

    Зашто социјализам није ваљао и зашто је пропао, односно зашто је пропала Југославија.

    1) Не можете на силу сиромашне извести из сиромаштва тако што ћете богате лишити богатства.

    2) Зато што једна особа добије без рада, друга особа мора радити без добитка.

    3) Власт не може некоме дати нешто што неком другом пре тога није одузела.

    4) Не можете

    Опширније...  
  • Kako je ^i~a Dra`a do{ao u Vojvodinu

    Помаже Бог драга браћо и сестре! Помаже Бог по 33 – ћи пут на парастосу човеку, и то каквом човеку, првом човеку који је после слома редовне војске Краљевине Југославио, наставио на тлу своје државе герилски или српски речено четнички рат

    Парастос по 33 – ћи пут у Сремским Карловцима, у српској Кареји, српске Свете Фрушке горе. То је нешто чиме ретко ко може да се похвали. Оно што треба истаћи је да ни 2020. године у време изолације због короне, није прекидан континуитет. И тада смо одржали

    Опширније...  
  • Kako kompleksi rade svoje ili jedna upotreba zmije

    Spadam u onu vrstu qudi koji smatraju da je normalno biti prema svakom korektan, ^ak i kada imam spor sa nekim koje neotesan tj. neobra|en istim vaspitawem kao ja, smatram da treba da dr`im do sebe i da se ne spu{tam na wegov nivo, do one mere do koje je to mogu}e, Kada vi{e nije mogu}e napravim potpunu distancu od te osobe.

                Ovaj slu~aj desio se mojoj majci, Bana}anski, kada je iz svog ravnog Banata, gde se najvi{e brdo zove bundeva, do{la u Rumu u Srem.

                Pri~u mi nije

    Опширније...  
  • Dobijawe kraqevske titule kod Srba, ra|awe prve kraqevine.


     

     
  • Nacionalizam, regionalizam ili ni{ta

    ^ovekd dana{wice, barem zadwih nekoliko vekova, a u slu~aju Srba jo{ od sredweg veka mogu}e je odrediti, kao pripadnika po veri, regiji, narodu, naciji, profesiji, politi~kom ube}ewu, kao oca, sina, brata, unuka ako je mu{karac ili kao majku, k}erku, sestru, unuku ako je `enskog pola.

                Mi }emo se u ovom tekstu pre svega baviti problemom etni~kog odre|ewa, kao i regionalnog. Svako od nas na osnovu etni~kog odre|ewa mo`e da se odredi kao Srvin, Ma|ar, Rumun i sli~no. To radi na osnovu

    Опширније...