Dragi moji ~itaoci, ovo {to ~itate nije rezultat mog nekog mudroslovqa, nego je rezultat mog `ivotnog iskustva. Mog `ivotnog iskustva koje je po~elo kada sam imao 20 godina. Tada sam do{ao u kontakt sa satanisti~ko literaturom ali i sa hri{}anskom. Opredelio sam se za hri{}anstvo. Da prisustvujem hri{}anskoj liturgiji, ili {to bi rimokatolici rekli hri{}anskoj misi, a ne satanisti~koj crnoj misi. Ne sabi, ne odlasku u ris, ne savezu sa sotonom nego sa Hristom. Dakle, svesno sam se opredelio da moj put bude uz Hrista, da po{tujem њegove zapovesti, da uzrastam u њemu.

            Iskustvo koje }u vam ispri~ati desilo se kada sam imao 30 i ne{to godina. Ne navodim jednu godinu zato {to ono ima svoju genezu i svoje posledice. Upravo, geneza, a jo{ vi{e posledice su ono zbog ~ega pi{em ovaj tekst.

            @ive}i hri{}anski, pohode}i crkve i manastire stalno sam bio u prilici da slu{am, izme|u ostalog,  kako je Bog dao ovom ovo, dao onom ono. Slu{ao sam nekoliko puta od sve{tenika koji su nam pri~ali da Bog jedva ~eka da mu se obratimo da bi nam ne{to dao. Bog ~eka, a mi mu se ne obra}amo. Obra}amo se |avolu. Slu{ao sam kako pri~aju, kako svo nebesko carstvo pla~e {to se mi ne obra}amo Bogu, jedinom ~ovekoqupcu, jedinom kome je do qudi stalo. Stalno, stalno su ponavqali kako Bog sve daje i kako sa suzama u o~ima jedva ~eka da mu se qudi obrate sa molitvom, ~istog srca i iskreno, iskreno zai{tu od њega tvorca, svequbavi, svemilostivog, svedobrog i ...

            Moram re}i da sam ose}ao izvesnu nelagodu zato {to se qudi ne obra}aju њemu.

            Bio bih la`ov kada bi rekao da me ovo pitaњe, pitaњe Bo`ije milosti nije kopkalo.

Kolika je Bo`ija milost i dokle ide!?

Ono {to mi se na samom po~etku nametnulo da Bo`ijoj milosti prethodi moliva, kao direktno obra}aњe Bogu.

Saznao sam da se molitve nekada usli{avaju odmah (Jevan|eqe po Jovanu gl. 14 stih 14). [ta vi{e obe}ao je Hristos da {ta god zai{temo dobi}emo (Jevan|eqe po Jovanu gl. 15, stih 7). Saznao sam da se molitva usli{ava nekada odmah - dok jo{ izgovaramo molitvu (Kњiga proroka Danila gl. 9, stih 21), odnosno od prvog dana (Kњiga proroda Danila gl. 10, stih 12). U pojedinim slu~ajevima je to bilo malo kasnije npr. sa isterivaњem demona iz k}eri jedne `ene (Jevan|eqe po Marku gl. 7 stihovi 21 – 30) ili sa `enom koja je vapila da joj sudija u~ini pravdu (Jevan|eqe po Luci gl. 7 stih 1 – 8) ili obe}aњe dato Avramu koje }e se ispuniti tek њegovim potomcima.(Jevrejima poslanica 6, stih 13 – 14). Jeremiji koji je bio u zatvoru obe}ao je da ako ga prizove i odazva}e mu se (Kњiga proroda Jeremije gl. 33, 1-3.). Sveti apostol Pavle ka`e da on mo`e da nam da neizmerno vi{e od onoga {to se molimo i {to mo`emo da zamislimo (Poslanica Efescima gl. 3, stih 20). Zatim se pita ako sin bude zatra`io hleb ko }e mu dati kamen ili ako bude zatra`io ribu, ko }e mu dati zmiju? Ako smo mi takvi, koliko }e Bog tek nama dobro dati, ako budemo zatra`ili odnosno zamolili (Jevan|eq po Mateju gl. 7, stih). Drugi put ka`e ako mi budu}i zli umemo dobre darove davati, koliko }e tek Bog dobre darove dati onima koji ga mole (Jevan|eqe po Luki gl. 11, stih 13).

Spomiњe se  i da ako neko pati treba da se moli (Jakovqeva poslanica gl. 5. stih  15).

Usli{eњe molitve je OBE]ANO kada ka`e tra`ite i da}e vam se, tra`ite i na}i }e te, kucajte i otvori}e vam se, da bi zatim rekao SVAKO KO PITA DOBI]E, KO TRA@I NA]I ]E, ONAJ KOJI ZOVE OTVORI]E MU SE (Jevan|eqe po Mateju gl. 7 stihovi 7 –  8).  To isto u su{tini, samo skra}eno ponavqa se i u Jevan|equ po Luki (gl. 11, stih 9).

U Jevan|equ po Jovanu ka`e sam Hristos ako ne{to zamolimo u њegovo ime dobi}emo (Jeva|eqe po Jovanu gl.  14, stih 14). Zatim obe}ava da nam niko ne}e oduzeti na{u radost jer {ta god da zamolimo od Oca u ime Sina da}e nam se. Treba da se molimo i dobi}emo da na{a radost bude potpuna.( Jeva|eqe po Jovanu gl.  14, stihovi 23, 24)

I sada dolaze najve}a obe}aњam koja mogu da se daju, da sve {to uzi{temo dobi}emo (Jevan|eqe po Mateju gl. 21  stih 22;), dok na drugom mestu ka`e sam Hristos  da sve {to molimo da smo ve} dobili i imamo (Jevan|eqe po Marku gl. 11, stih 24)!!!

Nigde nema ograni~eњa {ta m`emo da tra`imo i da }emo dobiti. NIGDE!!! Dobro, samo po sebi se razume da to mora biti bogougodno. Ali .. ni{ta drugo nemo`e da se organi~i. ...

Ipak u Bibliji se izri~ito navodi kome se molitve usli{uju.

Prvo,  da se bojimo i da limo Boga (Psalam 144, stihovi 19 – 20).

Drugo, da se obra}amo Bogu da bi on nas i na{e molitve uop{te uzeo u obuzir (Druga kњiga dnevnika gl 15, stihovi 3-4).

Tre}a da ga prizivamo (Psalam 144, stih 18).

^etvrto, da se molimo po voqi Bo`ijoj, {to je uslov da bi nas on ~uo i da bi primio tj. usli{o na{u molitvu (Prva Jovanova poslanica gl. 5 stihovi 14 – 15),

Peto, kada se ponizno pomolimo, vratimo se sa svojih zli puteva Bog }e tada ~uti na{e molitve i oprostit nam grehe i usli{i}e molitve (Druga kњiga dnevnika gl. 7, stih 14). 

[esto, sve {to budemo tra`ili moramo da tra`imo sa verom da bi dobili (Jevan|eqe po Mateju, gl. 21, stih 22).

Sedmo, jo{ u Starom zavetu prorok Mihej je rekao da zna da }e ga usli{iti Bog (gl 7, stih 7).

Pri tome treba dodati da u Bibliji pi{e da verni nesumњivo znaju da su њihove molitve usli{ene.

Nave{}u nekoliko primera usli{enih molitava iz Novog zaveta.

Prvi primer je sa gubavcem koji je do{ao Hristosu i zatra`io isceqeњe i dobio. Nema nikakvih podataka da je on pre toga `iveo pobo`no, po{tuju}i Boga. Nemo`e se nikako sumњati u ovu pri~u jer se ona ponavqa i u Jeva|equ po Mateju (gl. 8, stihovi 2-3), Jevan|equ po Marku (gl. 1 stihovi 40 – 41) i u Jevan|equ po Luki (gl. 5, stihovi 12 – 13). Drugi put kada se slepac obratio Hristosu i on ga je iscelio.  Taj doga|aj opisuju i Jevan|eqe po Marku (gl. 10, stihovi 46 – 52) i u Jean|equ po Luki (gl. 18, stihovi 35 – 43).

Brojn primere koje su mi navodili moji savremenici samo su me ubedile u sve ono {to sam naveo. Naro~ito je u tome bio ubedqiv otac Joil iz Ostroga. Slu{ao sam mnoge њegove pri~e o ~udima, isceqeњima i sli~no.

Upravo je to to sve uticalo na mene da po~enem da `ivim po{tuju}i sve Bo`ije zapovesti. Sem toga sa 21 godinom sam sa jo{ jednim mojim prijateqem bio sam u Ostrogu. Tamo su mu o~itali bukvicu {to ne ... pa su mi naveli ~itav niz stvari koje treba da radim, odnosno koje ne treba da radim. @ele}i da budem dobar Srbin i dobar pravoslavac trudio sam se da ispunim to {to su od mene tra`ili. Trebalo mi je 12 godina da ispunim sve ono {to je o. Lazar, a kasnije i o. Joil tra`io od mene.

U po~etku sam bio sre}an kada sam uspeo da ispunim neku stavku koju su mi tra`ili. Nisam u to vreme ni{ta o~ekivao. Ni{ta. Trudio sam se da budem dobar pravosalvac, da budem dobar Srbin. I to je bilo sve.

Me|utim, vremenom je moja bezbri`nost nestala. Po~eo sam i ja da o~ekujem ne{to od `ivota. Ta~no je da sam u me|uvremenu do{ao do kњige Nevidqiva borba Nikodima Svetogorca. On je doslovno napisao da Bogu treba `rtvovati sve, a da od њega ne treba o~ekivati ni{ta. Ovo je u mene izazvao {ok!!!

Pro~itao sam i kњigu Divan Nikolaja Velimirova}a, objavqenu u emigraciji. U њoj doslovne pi{e da ako u crkvi nema ~uda onda je ona filozofsko udru`eњe plus crveni krst!

Po~eo sam da tra`im... prvo ono {to se odnosilo na moju {kolu, moje zdravqe, zatim na najrazli~itije stvari.

U to vreme sam KONA^NO MOGAO SEBI DA KA@EM: ISPUNIO SAM SVE [TO SU DO MENE U OSTROGU TRA@ILI. Presto sam npr. i da pu{im iako sam pu{eњe obo`avao. Pu{io sam cigarete ali i cigare, one {to ih zovu tompusi, pu{io sam i na nargilu, motao sam sam cigare i cigarete, ~ak sam duvan i `vakao i {mrkao. NA SVE NA^INE SAM U@IVAO U DUVANU. Kada su mi rekli da treba da prestanem, jer kadim sotoni i da, kada umrem, ne treba sahraniti na grobqu, ve} ... Poslu{ao sam i to! Kada sam posle 12 godina, oti{ao u Ostrog i kada je meni nepoznati kalu|er, po~eo da me ispituje kako `ivim i kada sam mu na sve pozitivne stvari odgovorio sa da, a na negativne sa ne, on je samo klimnuo glavom i rekao Dobro. Kada sam ga ja pitao, a gde je moje, gde je ono {to sam ja tra`io od Boga, odgovori Slava Bogu i ode. Bio sam prenera`en. Trebalo mi je 12 godina `ivota i truda da bi dostigao ono {to su oni tra`ili od mene, a sada kada sam to posle toliko godina i truda ispunio SAMO SLAVA BOGU! Da li je њima toliki moj trud bezna~ajan!

Kada sam kasnije o tome pri~ao sa drugim crkvenim licima oni su mi u najboqem slu~aju rekli da ono {to je za mene veliko i izuzetno, za istoriju crkve je ... Moj stav je ostao ne promeњen. Sva~iji trud mora da se ceni i po{tuje. Pa i moj. Niko nema prava da ga obezvre|uje. Ako su od mene tra`ili toliko da je meni trebalo 12 godina da ispunim i sada kada sam posle toliko godina truda to kona~no uspeo GDE JE SADA MOJE?! Gde je plata za moj? Ne milost. Milost se daje onome koji se nikada, nije trudio. Plata se daje onom koji je radio i trudio. Dakle, gde je platga? O milosti ne `elim da pri~am. Ako plata ne do|e o milosti je besmisleno i pri~ati i o~ekivati.

U vreme kada mi se ovo doga|alo imao sam i druge probleme za koje sam se molio. Iste godine sam ostao bez posla. Ve} sam imao 33 godine, a posla nisam imao. Sve ~ega sam se dotakao nije davalo rezultate. Jedino {to mi je i{lo bilo je bavqeњe naukom. Te godine su mi iza{la ~etiri nau~na rada od kojih jedan u jednom od na{ih najzna~ajnijih ~asopisa. Ali za to trebaju finansije, Nema nauke bez finansija.

Tako|e sam u to vreme prihvatio da budem i tutor u mojoj parohsijkoj crkvi.

Tada sam doneo odluku moli}u se! Moli}u se govore}i O~e na{. U~ili su me da je ovo najva`nija molitva u hri{}anstvu. Odlu~io sam da se molim svaki dan; da se molim u sebi; da vodim ra~una da izgovorim svako slovo, svaku re~i jasno i razgovetno. Ukupno sam trebao da se molim godinu dana. Za to vreme sam treba da izgovorim 100.000 o~ena{a. Ove molitve nisu ulazile u moj dnevni ciklus molitava. Moj dnevni ciklus je bio izvan toga. On je sadr`ao jutarњe, ve~erњe molitve, pre u~eњa, posle u~eњa, pre jela i slino. Bilo je i drugih molitava ali one nisu bile molitve sa ciqem odnosno, oni nisu bile povezane sa konkretnim mojim ciqem. One su bile vezane sa mojom pobo`no}u u to vreme. Te godine sam postio sve postove. Pi~estio sam se 18 puta, To zna~i da sam postio i na vodi. Palio sam sve}e u oltaru. Onakve kakve su mi rekli da se pale tamo. Za svaku liturgiju jednu novu. Dao sam Bogu i ~etiri zaveta. Koja su, smatram da nije potrebno da navodim.

Da ne du`im ukupno sam izgovorio za godinu dana 132.000 o~ena{a! Za{to sam dodao jo{ 32.000. Pa zato {to sam do 100.000 stigao pre toga, pre isteka godine dana. Da ne bi prekinuo, nastavio sam, Na osnovu svega onoga {to sam pro~itao u Bibliji verovao sam da }e mi Bog pomo}i, po{to ja sam sebi ne mogu, da re{im moj problem.

Stawe se popravilo. Bilo su mnogo finiji nego ranije. TO JE TA^NO!!!

ALI ONO ZBOG ^EGA SAM SE MOLIO NISAM DOBIO!!!

^ekaju}i da se moje molitve usli{e do`iveo sam `estoke uvrede i poni`ewe!!!

Me|u osobama koje su me vre|ale jedna je bila glavna, a jo{ dve su dodavale, dok je ~etvrta morala da }uti, ^etvrta je bila meni naklowena. Imala je iskreno po{tovawe prema meni. Bilo ju je sramota, i nije mogla da izgovara optu`be protiv mene. ^ak se u jednom trenutku i zacrvenela.

Posle nekoliko meseci prvih uvreda i poni`ewe one su se ponovilo od Glavne. Jedna od pomo}nih mi je upadqivo stavqala do znawa,, posle izvesnog vremena, da `eli izmirewe! Izmirewe bez kajawa ne vredi. Barem je to moj stav. Bez pokajawa i izviwewa, ako se pomirim, ja samo stavqam do znawa da ja ne vredim u qudskom smislu i da svako ko po`eli mo`e da me vre|a. Me|utim, ono {to je najva`nije ISPUWEWE ONOGA [TO SAM SE MOLIO NISAM DOBIO!

Sve ono {to su mi pri~ali, pri~ali od detiwstva, o Bogu, wegovoj qubavi, milosti, dobroti, o tome kako  ... Cela ta pri~a je meni pala u vodu. Ili boqe da ka`em bila je razneta toliko da od we nije ostalo ni{ta.

Sve ono {to je trebalo da mi se desi, sve ono ~emu sam se nadao, nije se desilo. Desile su se UVREDE I PONI@EWA. NIGDE, NIGDE NI U STAROM NI U NOVOM ZAVETU NE STOJI DA ]EMO ZA SVOJE MOLITVE, ZA SVOJ HRI[]ANSKI @IVOT DOBITI UVREDE I PONI@EWA.

Setio sam se i svega onoga {to su od mene tra`ili kao uslov za dobijawe Bo`ije milosti. Trebalo mi je 12 godina da ispunim. Ni ono {to sam se molio tih 12 godina nisam dobio kada sam tra`io, kako sam tra`io. Ni jedan jedini put u decenijama koje su sledile nakon toga.

To {to sam i dobio, bilo je na ka{ikicu.

Bilo je kalu|era koji su mi govorili {ta ja ho}u, imam obe ruke, obe noge, nemam neku te{ku bol~est, da li ja znam koliko sam time dobio. Poku{ao sam da im odgovorim ali mi oni to nisu dozvolili. Kao ba{tinik Austro - Ugarske kulture doma}ina sam ispo{tovao i kao gost nisam insistirao da mu odgovorim. Me|utim, u te manastire vi{e nisam i{ao i sa tim kalu|erima vi{e nikada nisam poku{ao da razgovaram. Kada bi to {to oni pri~aju bilo ta~no, da ja zbog svog hri{}anskog na~ina `ivota imam obe ruke i obe noge, to bi zna~ilo da oni koji tako ne `ive to nemaju. Ta~nost toga ne `elim da ...

Za{to nagla{avam Austo-Ugarska ba{tina? Moji stari su `iveli u Vojnoj krajini. Zato {to su bili vojnici dr`ava ih je, kao {to je obe}ala, osloba|ala drugih obaveza. Sem toga, imali su prava na svoje crkve i manastire, na svoju pravoslavnu veru, na svoje srpske {kole.. Za razliku od we Turska, iako si po{tovao sve wene zakone nije ti garantovala ni{ta. Mogao si ostati bez sina, uzimali su ga dankom u krvi. Mogao si ostati bez k}eri, muslimani bi je oteli jer im se svidela. Ako bi se Srbi pobunili bili bi nabijani na kolac, `ene rastrzane kowima za repove, a deca nabijana na no`eve. O imovinskoj pqa~ki i drugome da ne govorim.

Bilo je i manastira gde sam odlazi ~esto, zato {to su mi bili blizu ali i zato {to su kalu|eri bili na glasu kao veliki duhovnici. Desilo mi se da su me u tom manstiru terali da idem odande. Da. Istarivali su me. Po{to taj kalu|er nije bio rodom iz Vojvodine, smatrao sam da on nema prava da me tera. Ja kao ba{tinik Austrougarske kulture, ne}u wega da teram, jer nisam tako vaspitan kao {to je on – BA[TINIK TURSKE KULTURE ali da odem kada me do|o{ tera, nisam shvatao to kao validno. Drugo, kada je ve} do{ao kao crkveno lice kod nas u Vojvodinu, mora da radi svoj posao, mora da se moli za nas. Shvatio sam da oni nemaju nikakvo po{tovawe prema meni. BA[TINICI TURSKE KULTURE!

Oni koji su psovali Boga, koji nisu ni deo molitava pro~itali koje sam ja pro~itao ili izgovorio savetovali su me i obja{wavali kako sam ja pogre{no razumeo Bibliju i obe}awa. Najpikantniji deo je bio kada su u sred obja{wavawa psovali. Oni koji nisu ispo{tovali su ni{ta, smatrali su da su obe}awa uzaludna i tako su pravdali {to i oni nikada nisu ispo{tovali ni{ta.

Priznajem! Kao ba{tinik Austro-Ugarske verovao sam da obe}awa obavezuju. Da obe}awa koja daju u Crkvi, obavezuju. Da li sam zato bio naivan. Razumem da ba{tinici Turske veruju da sve {to im se ka`e da je la`. U takvoj su dr`avi `iveli generacijama.

Bilo je sve{tenika i kalu|era koji su mi govorili da sam pogre{no razumeo. Da se sve {to mo`emo da o~ekujemo odnosi na onaj svet. Jedan od wih je pri tom ~astio qude kada je Bo`ijom milo{}u dobio sina.

Godine i decenije su pro{le. Molitve nisu nikada usli{ene. DANAS JE NEMOGU]E I BOGU DA IH ISPUNI.

Ne `elim ni{ta da Vas ube|ujem. Samo sam Vam ispri~ao moje iskustvo.

Kada bi Bog svim qudima uskratio ono za{ta sam se molio, qudska vrsta bi izumrla.

OVU PRI^U SAM VE] PRI^AO DRUGIMA U@IVO. ISPRI^AO SAM I MOM SINU. [ta }e oni da rade to je na wima. Moje je da svedo~im svoje `ivotno iskustvo.... Da li }e Bog da me kazni ...? Da mi uni{ti i ono malo {to je dao ... Da mi i to obesmisli ... To je na wemu. On je Bog mo`e sve, a ja sam ograni~en i vremenski i sa mogu}nostima. Kada sam bio mlad i pun snage ja sam mu slu`io. Kako sam pro{ao, koliko se moj trud meni isprlatio  ... naveo sam. Sada su ostale samo ..., a wima mo`e i gore da da ...