Sva ova pri~a je nastala kao posledica de{avawa od novembra 2024. do 2026. Naime, navodno zbog pada nadstre{nice u Novom Sadu u Ni{u su po~eli protesti. Tamo gde za 26 godina moga rad nisu bili sposobni jedan jedini put da me ispo{tuju sada kukaju, navodno za mrtvim Vojvo|anima. U stvari {ta pokazuju? Da bi Vojvo|ani bili vredni pa`we wima moraju da budu MRTVI I POLITI^KI UPOTREBQIVI.

Moji studenti su naseli na tu pri~u. Krenuli su u bojkot nastave veruju}i da }e time naterati Vu~i}a da podnese ostavku i da dozvoli da ode u zatvor gde }e ga oni poslati. Smatrao sam i onda i sada da je to naivno.

Vlada je po tom donela odluku da otcepi departmane za srpski, istoriju i ruski i da napravi Fakultet srpskih studija. Moji studenti to nisu prihvatili Nastavili su da protestuju ali su ipak poha|ali nastavu i polagali ispite. Nastavili su sa protestima. U me|uvremenu su se podelili na dve grupe prva, blokaderi i drugu, koju su nazvali }aci. Kao {to sam bio protiv blokada tako sam prihvatio i da pre|em na novi fakultet. To je dovelo do toga da se moji studenti, koje sam obo`avao, okrenu protiv mene, da donesu odluku da me izbace sa fakulteta, da mi crtaju karikature gde je moja glava saksija, a iz we izlazi cve}e, Saznao sam da su planirali jo{ ne{to ... To ne mogu da navedem. Ne mogu!!! I pored svega ONI SU MOJI STUDENTI   ! [ta god radili oni su moji studenti ja ne mogu da ih mrzim,

Poni`ewa od onih kojima sam predavao do`ivqavao sam jo{ u Rumi. O poni`ewima i uvredama ju`no od Save i Dunava pi{em kwigu.

Studen sa kojim polemi{em bio je jedan od najboqih mojih studenata. Jedan od onih na koje sam bio izistinski ponosan {to mu predajem i {to sa wim radim. Bio sam ponosan i na studenta koji je kasnije glasao da se izbacim sa fakulteta.

Polemika koju objavqujem je nastala kada sam na fejsbuku na mom profilu objavio slede}i tekst iznad slike na kojoj sam sa studentom ili studentkiwom, nebitno.

Apsolventsko ve~e sa nekim prethodnim generacijama, koje su me po{tovale

To je bio razlog ili povod da mi student ili studentkiwa S. T. , nebitno, prokomentari{e moj komentar smatraju}i da je time prozvan. Do{lo je do polemike koju objavqujem u celini. Identitet osobe sa kojom polemi{em naravno ostaje skriven. Na kraju sam dodao komentar studenta ili studentkiwe N. B.

1. T. : Profesore, kao {to znate, po{tovawe se sti~e i ono je uzajamna stvar. Verujem da vas i dana{we generacije u odre|enoj meri po{tuju.

Ako je, kako prime}ujete, po{tovawe prema vama opalo, to onda mora biti sa razlogom. Ako vam nije jasan razlog, dozvolite da pomognem.

@ivimo u za nas istori~are zanimqiva vremena, ranije za po{tovawe je bilo dovoqno to {to ste univerzitetski profesor (to ostaje i sada), ali to u ovom vremenu vi{e nije dovoqno.

Vi ste profesore, stali rame uz rame i podr`ali qude koji samo u zadwih 6 meseci na najgnusnije na~ine vre|aju i prete svojim sopstvenim studentima. Qudi sa kojima `elite da pravite novi fakultet nazivaju svoje studente usta{ama, teroristima, poturicama, vre|aju wihove intelektualne kapacitete i verska ose}awa. Samo zato {to ti studenti ne `ele da pre|u na kvazi fakultet koji nije ispunio nikakvu zakonsku proceduru za svoj nastanak, zbog ~ega bi se sutradan sigurno dovele u pitawe wihove diplome, ali ta i ostala strahovawa va{ih studenata vas o~igledno ne zanimaju.

Kao {to rekoh, `ivimo u vremenu kada se pi{e istorija, kada vi{e nije dovoqno biti samo profesor.

Pored profesure bitno je biti ~ovek, koji }e stati na strani pravde i dobra, a takvog }e profesora svaki student po{tovati!

\. \. : Gospodine ... uvek sam smatrao da politiku i posao, posebno obrazovawe ne treba me{ati. Ako bilo kada u bilo kom trenutku, pome{ate to dvoje isadne lo{e. Nije dobro da znam politi~ko opredeqewe studenata. U to me je uverio slu~aj sa po~etka mog rada u Ni{u, kada sam imao izuzetno saradwu sa jednom osobom. Ta osoba je bila natprose~ni kvalitet. Me|utim, uvek ima jedno ali koje ... Neko je snimio gde ta osoba daje odre|ene izjave, koje su mene i moje opredeqewe strahovito povredile. Zatim, su je naveli da deo toga izjavi predamnom. BAREM DESET, AKO NE I VI[E QUDI, MI JE PRI[LO I IZJAVILO DA LI VIDIM KAKVA JE OSOBA. Naravno, dobila je 10. Druga~ije nisam mogao da postupim. Tu je saradwi bio kraj. [to mi je i danas `ao.

Drugo, ja mogu da budem odgovoran samo za ono {to ja izjavim ili uradim. To je princip individualne odgovornosti. Jo{ je Du{anov zakonik odgovornost, u nekim ~lanovima sveo samo na ku}u, a u nekim samo na pojedijnca. Ako mene jedan student uvredi npr. opusje me, nije mi ni na kraj pameti padalo da se svetim ostalima. JEDNOSTAVNO TO NISU ONI. Ja Vas gospodine T. nikada, niti ve}inu mojih studenata, izuzeimam wih 10 - ak, koje sam stvarano uvredio, nisam vre|ao.

Tre}e, a mo`da je trebalo da bude i prvo, Vi ni kao pojedinac, ni kao kategorija zvana studenti me nista pitali {ta ja mislim. Da}u sebi slobodu da to uradim.

Kada je 91. godine izbio gra|anski rat u republici Hrvatskoj, vojska koja je odlazila u sukob, skupqana je i u Rumi. Zapamtio sam dobro jednu scenu. Deda, partizan, {aqe u sukob unuka i govori mu da se ne boji da pogine, ve} da bude mu{ko i heroj. Wegovog unuka sam dobro znao, bio je mla|i od mene. Na licu wegovog unuka se video strah. Nisam izdr`ao i pri{ao sam dedi i pitao ga ZA[TO VI KOJI IMATE BORBENOG ISKUSTVA NE IDETE U SUKOB? KA@ITE UNUKU DA SI\E, A VI SA JO[ PETORICOM (TOLIKO JE BILO NA ISPRA]AJU) SE NE POPNETE U KAMION I ODETE U SUKOB. AKO VI POGINETE NIKO NE]E IZGUBITI. VI STE @IVOT PRO@IVELI, IMATE I UNUKE! A ON AKO POGINE VA[A SE PORODICA GASI! DEDA MI JE SVA[TA REKAO IZME\U OSTALOG I DA MU JE @AO [TO NEMA PI[TOQ DA ME UBIJE. TAJ, ZA MENE LUDAK, IZJAVIO JE DA MU NIJE @AO DA WEGOV UNUK POGINE! Da deda od 70 i kusur godina treba da jo{ `ivi, a da mladi} od 19 godina treba da pogine, e to meni nije ni kao Srbinu, ni kao pravoslavnu, ni kao Vojvo|aninu, ~oveku, ni u bilo kom smislu bilo prihvatqivo. U ba{tini Crne Gore je bila tradicija da uvek najstariji idu prvi, a najmla|i posledwi. Kao {to prime}ujete sukob ne nazivam ratom, zato {to ja kao student ^edomira Popov sam nau~io da se rat vodi samo izme|u SUVERNIH DR@AVA, A NE UNUTAR JEDNE SUVERENE DR@AVE. ^edomir Popov je bio akademik i predsednik Matice srpske.

Peto, da li znate {ta su mimeti~ke `rtve. Pojam mimeti~ke, ne se}am se da sam spomiwao, a mogu}e je da Vam nije poznat. Zato }u ga objasniti. Ovaj obi~aj nastaje sa animizmom, a u politici se zadr`ao i danas. To je obi~aj gde ~ista i nevina deca, mladi qudi ~esto mlade devojke `rtvuju, da bi se obezbedio opstanak zajednice. Da je to prisutno u svesti Srba, ali i komunista i u HH veku nave{}u Vam barem tri primera. Kraqevina Srbija 1914. godine u vreme Kolubarske bitke, okupqa 1300 mladi}a koji su bili u inostranstvu na {kolovawu, nau~ili su ih da pucaju, mo`da i kako se bacaju bombe i poslali ih u rat. U prvom ratnom okr{aju skoro 500 wih je izginulo. Kraj rata je do~elo wih 146. Drugi slu~aj je sa Dra`om Mihajlovi}em, koji je 44 godine mobilisao i momke i devojke od 17 godina pa navi{e. Nije imao oru`ja, da ih sve naoru`a ali nema veze bitno je da se mobili{u. Odveo ih je u Bosnu gde su masovno umirali od gladi, bolesti i u borbama za koje nisu bili obu~avani. Deo wih, oko 20.000, zarobio je Tito i pobacani su u jame kod Fo~e. To da su muslimanke pevale dok su ih ubijali, nije na odmet spomenuti. Tre}e, Tito je mobilisao isto od 27 godi{ta, pa sve starije. To je opet bilo od 17. pa na vi{e. [to nije oti{lo sa Dra`om poslao je Tito u smrt. I na kraju u sukob 91 odlazili su i maloletnici i jedva punoletni. Za mene su to mimeti~ke `rtve.

Mimeti~ke `rtve su bile i 9. marta 91. Kada je Vuk Dra{kovi} viknuo srpskoj omladini, JURI[ JUNACI! To je zna~iklo juri{ goloruke omladine na miliciju koja je imala tada i vodene topove. OVO ZNAM SIGURNO JER SAM BIO TAMO. Treba da posvedo~im o jo{ jedno odnosu prema nama kao demonstrantima. BIO SAM NA DMENOSTRACIJAMA KOJE JE ORGANIZOVAO I VOJISLV [E[EQ. Nas je opkolila milicija i izme|u nas i wih je bilo mo`da metar udaqenosti. Oni su svi imali izva|ene standardne pendreke, a neki su imali i pendreke od kuvanog drveta. Dok je [e{eq dr`ao govor pored wega je stao milicioner sa megafonom i stalno ponavqao da je skup zabrawen i da se razi|eno. Mi smo bili uznemireni jer nam milicija sa pendredima u rukama, nije delovala naivno. [e{eq nam je tada rekao da ako krenu da nas biju da samo legnemo na zemqu i po~nemo da jau~emo. Lice koje le`i na zemqi ne smeju da tuku. Primer tre}i. Odnosi se na pokojnog pisca Borislava Peki}a. Na jednim demostracijama, svi iole zna~ajniji politi~ari su bili gore na bini. On je me|utim, bio me|u nama, demonstrantima. Kada nas je milicija razbila bio sam u grupi gde je on. Iako se nije predstavio, shvatili smo da ispred sebe imamo vrhunskog intelektualca. Nastojali smo da {to vi{e pri~amo sa wim. Da {to vi{e stvari ~ujemo od wega. U jednom trenutku, milicija nas je napala. Dok su nas tukli, mi smo }utali, a onda su krenuli na Peki}a! Mi smo horski po~eli da vi~emo ne pisca, on je na{ pisac, Bili smo spremni da ga branimo svojim telom. Jedan od milicionera je rekao Ja sam zbog takvih dobijao keca u {koli. i krenuo je na wega. Tada je jedan stariji miklicajac, pri{ao wemu i Peki}eve batine su prestale.

[esto. Protiv sam toga da bilo ko, a naro~ito nesposobna opozicija, koja ne mo`e da okupi qude od integriteta, da bi dobila izbore, koristi Vas i va{u mladost da bi do{la na vlast. Vi treba da `rtvujete sebe, da bi oni seli u foteqe. Da `rtvujemo najboqe, da opet vladaju najgori. Mamin te~a je bio komunmista od 30 i neke godine. U~estvovao je i u gra|anskom ratu na strani partizana. Kada su partizani do{li na vlast i kada je video kako se pona{aju, vratio im je i kwi`icu i spomenicu i ordewe i oru`je koje je dobio ili imao. SVE! REKAO IM JE - JA SE ZA OVO NISAM BORIO.

Sedmo. Vu~i} je dobio izbore. On ima vlast i vlada kako vlada. Da li se sla`ete sa wim ili ne to nije bitno. Do slede}ih izbora vlast je wegova. U ovoj dr`avi postoje sudovi. Svako jednom si|e sa vlasti. Na sudovima je da re{e da li je wegova vlast bila u granici zakona ili ga je prekr{ila. Za{to sudovi nisu do sada skoro nikog nisu procesuirali, to je na sudovima. To nije do Vas ili do mene. Ni Vi ni ja nismo sudski organi. Samo }u nam navesti da je Kosti} kupio tri {e}erane u Vojvodini za 9 maraka. Ne samo {to nikada nije odgovarao, nego je jo{ sahrawen kao ugledni gra|anin.

Osmo. Zbog koga vi studirate? Zbog sebe ili zbog vlasti? Vi ste dobili mogu}nost da u~ite na Filozofskom fakultetu. Ne}u i ne `elim da komentari{em rad mojih kolega. Podseti}u Vas {ta sam Vas ja u~io. Prvo, svi istorijski izvori la`u, a da je na nama kao istori~arima da ustanovima gde i za{to la`u. Kriti~ka misao je osnov svakog mi{qewa u nauci.

Deveto. [ta vi treba da radite po mom mi{qewu. Da u~ite, da analizirate. I vlast i opiziciju. Da poku{ate da razumete ZA[TO VU^I], DOBIJA IZBORE, A ZA[TO OPOZICIJA GUBI. Da rami{qate o tome hladne glave. Treba da u~ite, da razgovarate, da nau~ite KULTURU VO\EWA DIJALOGA. KULTURU DA RAZGOVARATE SA DRUGOM STRANOM BEZ VRE\AWA, VE] SAMO SA SIGURNIM ARGUMENTIMA. TAKO SE STI^E AUTORITET, A KOJI JE POTREBAN SVAKOME KOJI DR@I DO SVOG UGLEDA. TO [TO VAS DRUGI VRE\A TO GOVORI O WEMU, KAKO VI ODGOVARATE TO GOVORI O VAMA.

Deseto, Politika se u~i. Nemo`ete neuki u politiku. Vu~i} politiku u~i trideset godina. Za razliku od ostalih profesija, za politiku nema fakultet, nego samo praksa. Da bi ste bili dobar politi~ar, morate da nau~ite kako se to radi. O tome ne mogu da vam pri~am jer sam dva puta u tome propao. Pobedili su me oni koji su bili intelektualno i obrazovno ispod mene. Ali oni su umeli da upravqaju qudima, boqe od mene. Gde su ih odveli? Pa to nije vi{e do mene. Ja u Rumi samo `ivim, a radim u Ni{u. Rumi nisam bio dobar ni za {kolu, ni za muzej, a u Beogradu sam radio dve godine na Filozofskom fakultetu, i u Ni{u radim od 1999. godine opet na Fakultetu. I na kraju jednoj osobi koja je na strani blokadera, radio sam menaxersko liderski kod. Osoba slovi kao jedan od vo|a. Kroz analizu sa joj dokazao da je ONA ORGINALNI MISLILAC VRLO VISOKI, FINI[ER VRLO VISOKI, ISTRA@IVA^ VISOKI. Osobine za vo|u mase, nema. To je rezultat prema odgovorima.

Da zakqu~im. Pre desetak godina sam doveo mog kuma iz Novog Sada Slobodana Ivo{evi}a, da dr`i predavawe u Ni{u, na fakultetu. o upravqawu karijerom i o finansijskoj pismenosti. Svakom prisutnom je poklonio svoju kwigu Put ka uspehu. Da bi ste znali {ta u `ivotu treba da radite, treba da prvo spoznte va{e sklonosti i sposobnosti. Nismo svi za sve. Drugo, morate da znate {ta su va{e dobre osobine, a {ta lo{e. Koje lo{e osbine mo`ete da popravite i kako, a gde to nije mogu}e. Na `alost umalo nisam izgubnio posao. Tada{wa dekanka Jovanovi} me je spasila.

I na kraju Vi mi ka`ete, kako ste vi u ovom sukobu pro{li. Ne osporavam. Ja sam pri tom od strane studenata trebao da budem izba~en sa fakulteta, crtana mi je karikatura, gde iz moje glave raste cve}e. Tre}e, saznao sam da je pregovarano o mojoj ... Po{to ste tu gde ste verovatno znate na {ta mislim, a ne moram sav prqavi ve{ da iznosim javno. Gospodine T. od mene toliko. Ako budete imali `eqe i voqe da nastavimo diskusiju to mo`emo u budu}e ~initi samo o~i u o~i, a ne preko interneta. Sve najboqe Vam `elim.

1. T.: Profesore, mnoge va{e iznete ta~ke ovde nemaju veze sa onim o ~emu govorimo, a to je za{to va{i studenti vi{e nemaju po{tovawa za vas.

Vi ste dolazili na fakultet dok su trajale blokade i o svom stavu ste pri~ali javno, niko vas zbog toga nije po{tovao mawe. Izgubili su po{tovawe prema vama, zato {to ste u grupi zaposlenih koji protivpravno ho}e da cepaju Filozofski fakulet i od wega prave kvazi fakulet srpskih studija, gaze}i uz to prava svih ostalih zaposlenih i studenata.

Ako ste u toj grupi onda postoji i va{a odgovornost profesore, ako niste, onda ovde javno napi{ite ili jo{ boqe, pojavite se na sednici nastavno nau~nog ve}a i objasnite kolegama profesorima i studentima va{ stav. Podseti}u vas da je i }utwa vid odgovora.

Ratne teme i pri~e iz 90-ih godina nisu tema trenutne diskusije, ali ste odli~no primetili da u borbu prvo treba da idu najiskusniji i najstariji. Zato vas pitam za{to onda niste u borbi? Filozofski fakultet je mesto kriti~ke misli i zato se wegovi studenti i profesori i bore toliko za wega, ali za{to vi, profesor koji radi preko 20 godina na wemu, sada aktivno radi na wegovom cepawu? Za{to radite na uni{tewu ustanove koja vas je primila kada niko nije hteo? Da li zbog biv{e dekanke koja vas je, kako sami ka`ete, spasila ili je ne{to drugo? Koji su va{i razlozi za podr{ku ovom ~inu koji nikome ni{ta dobro nije doneo?

Vas profesore niko od studenata nije izbacivao sa fakuleta, niti bi to mogli ~ak i da `ele. Neko vam prosto dostavqa la`ne informacije koje su lako proverqive.

[to se ti~e fizi~ke likvidacije, mislim da ste se malo zbunili. Studenti Filozofskog fakulteta su budu}i akademci, za razliku od wih, "studenti" koji su skloni nasiqu i raznom kriminalu se nalaze u parku ispred Narodne skup{tine, a ne sumwam da bi jako brzo popunili redove kvazi fakuleta srpskih studija, ukoliko bi im se pru`ila prilika.

Ja sam profesore uvek otvoren i spreman za diskusiju, rado }u vam sve ovo ponoviti gde god i kada god `elite.

Svako dobro.

\.\.: Gospodine T. Va{ odgovor shvatam da se svodi na dva pitawe. Prvi je povod za blokadu. Ru{ewe nadstre{nice. Dok neki smatraju da je za to odgovoran Vu~i} ja tako ne mislim. I pre Drugog svetskog rata postojalo je pratijsko zapo{qavawe. Ipak, moglo se, te{ko dodu{e, dobiti posao i ako nisi bio u partiji. NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA, TO POSTAJE KQU^NI USLOV. Tako su postali profesori fakulteta, oni koji nisu imali fakultet. Partijske kurseve ne smatram relevantnim..To je trajalo decenijama. UVEK I SAMO I JEDINO PODOBNI, A NIKADA SPOSOBNI. Dozvoli}u sebi da budem li~an. Svojevremeno su postojuali platni razredi po kojima su zaposleni u dru{tvenim delatnostima dobijali platu. Svake tri godine je i{lo ocewivawe. Zaposleni je mogao da ostane bez posla, da dobije normalno unapre|ewe, a 12 od 100 je mogao da dobije vanredni platni razred. Moj otac je tri puta mogao da dobije vanredni platni razred i sva tri puta je dobio. Wegov kolega je dobio otkaz. Na kraju je taj kolega, kada su platni razredi ukinuti, vra}en na posao i dobio prililiku, da ocewuje rad mog oca!

Kada sam ja diplomirao kod akademika ^edomira Popova, sa diplomski od 220 strana i pro~itanih 16.000 strana, sa ocenom 10. Nisam dobio posao. Dobio ga je osoba koja je diplomirala sa prosekom 6,12. I{ao sam od Novog Sada, Rume, Pan~eva, do Pri{tine, Uvek su me pitali da li sam ~lan stranke, pa ~ak i koju funkciju obavqam… Tra`ili su mi i pored ~lanstva u stranci da dam ne{to. Cena je bila oko 4.000 maraka ali je bilo i vi{e i mawe, sve zavisi od posla. U Rumi me nisu pitali znali su me kao nacionalistu i antikomunistu. Javno sam ~itao Na{u re~ iz Londona (demokrate Desimira To{i}a), Iskru (qoti}evsku), Belog orla (~etni~kli, Mane Pe{ut), Srpski glasnik (~etni~ki, Australija), Savremenik (kwi`evni Pariz). Zato sam ja danas TEHNOKRATA, VERUJEM U STRUKU, ZNAWE I SPOSOBNOST. TO SAM SE TRUDIO DA PRENESEM NA VAS. KOLIKO SAM USPEO ...

1. S. U me|uvremenu sam radio na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svakog meseca, dok sam radio, tokom 2 godine, moj mentor Sima ]irkovi} je morao da pi{e referat o mom radu, Ako bi jedan mesec referat bio nepovoqan dobio bi otkaz, Pri tom, podse}am Vas da je Sima ]irkovi} bio ~lan 5 akademija nauka. Jedna od wih je i Evropska sa sedi{tem u Briselu. On je jedan od dvojice Srba koji su bili weni ~lanovi. Smatran je uz Le Gofa, u to vreme, najve}im `ivim sredwovekovcem.

Drugo pitawe je {to vi ne shvatate {ta je dr`ava, {ta je vlada. Vlada je ta koja vlada i donosi odluke {ta }e da radi. Prethodne su vlade rasprodale, nekada za xabe, fabrike, preduze}a i sli~no. Ostavile su bez posla mo`da i milion qudi. Nikome nije su|eno. NIKOME! Vama je te{ko da shvatite, da dr`ava ima prava da osnuje novi fakultet. ONA JE GAZDA, ONA NE MI! MI SMO SAMO ZAPOSLENI, KAO [TO SU BILI I ONI ZAPOSLENI KOJI SU OSTALI BEZ POSLA. De{avalo se da su zaposleni kupovali firme, i onda su oni po~eli da nare|uju onima koji dotle bili iznad wih. Qudi koji su obrazovaniji i sa vi{e {kole morali su da slu{aju one koji su znali mawe od wih. Ali oni su bili vlasnici. Nisu zaposleni, ni studenti vlasnici fakulteta, jedni samo rade, a drugi samo u~e. DR@AVA JE VLASNIK! ONA ODLU^UJE. Sutra mo`e da nas proda. Taj novi }e biti na{ gazda. Onda }e on da ka`e {ta da radimo. To {to mi imamo autonomiju, to se odnosi na ono {ta }emo i kako da predajemo. Ali i to se re{i bez problema ako smetate. Tako sam ja ostao bez svih skripti na fakultetu. Tako je ukinut predmet Srpska sredwovekovna heraldika. Taj izborni predmet je jedne godine slu{alo 51 studenata od 52, a druge 50 od 51 studenta. I takva je bila odluka ... Heraldika je bila ukinuta.

[to se ti~e po{tovawa ili ne, to mi danas relativno malo zna~i. U Srbiji sam do`iveo najve}a poni`ewa od svih mojih predaka i ro|aka u prosveti. Moj ~ukudeda je bio u~iteq u Austro-Ugarskoj i kada je umesto Carske, stavio zastavu dr`ave Srbije, bio je preme{ten. TO JE BILA SVA KAZNA. Moji su u~ili muslimane po Bosni. Moja majka je radila i u usta{kom selu, pa su se prema woj odnosili sa vi{e po{tovawa. Moj brat je u~io [iptare, pa je ~ak i tukao jednog {to ga je nazvao [kije (crvi), pogrdnim nazivom za Srbe. Na sednici na koju me pozivate, jednom sam izvadio bonton. Kwiga se zove Otmeni svet i {tampana je 1886. godine u Pan~evu, u Austro-Ugarskoj, na srpskom, }irilicom. To je uputstvo za dame i gospodu kako treba da se pona{aju. Pozvao sam moje kolege i koleginice da nam BONTON BUDE USTAV. Dobio sam smeh.

@ao mi je {to ne shvatate potrebu srpskih studija. Onih studija koje treba da se bave identitetom Srba danas, kada nam kradu i jezik i istoriju, pisce i sve redom.

Na kraju ali ne i najmawe zna~ajno. Svako mora da shvati posledicu svoga delovawa ili ne delovawa. Ondnosn, da shvati posledicu negetivne selekcije koja traje decenijama. Pravo je ~udo da u ovoj zemqi bilo {ta funcioni{e, s obzirom na negativnu selekciju. Uporedite samo dva podatka. Prvi je da je De Gol slao Slobodanu Jovanovi}u ustav pete republike, da mu kao stru~wak rediguje ustav. Drugi, je da kada su na{i pravnici pokrenuli spor zbog Kosmeta, izgubli su ga. Oni nisu znali ni tu`bu vaqanu da napi{u.

1. B.: Kolega T. je dobrim delom rekao i upitao.

Ono {to bi bilo moje pitawe gospodine profesore, ako ste protivni da se mladi `rtvuju, i ~esto navodite primere na{ih predaka, za{to se niste `rtvovali vi stariji, i samovoqno stali ispred nas i uticali na institucije da ispune zahteve i rade po{teno?

Niko nas nije naterao niti nasamario da u sve ovo u|emo.

U{li smo ~ista srca, jer se za ovu zemqu vredi boriti, pa i ginuti ako treba za wu.

Mladost ove zemqe u ratovima je ginula jer stariji nisu postigli dobra re{ewa.

Kako radili, tako Gospod nek nam sudi, wegova je posledwa a i istorija }e kroz decenije isto re}i svoje.

[to se novog fakulteta ti~e, {to bar vi na po~etku niste pokrenuli unutra{wi dijalog, ako drugi nisu bili za to? Uvek ste govorili da Srbi me|u sobom trebaju razgovarati.

Od te pri~e se po{teno, zaista moglo ne{to dobro napraviti, a ne da do|emo dotle da Filozofski bude ugro`en, da studenti brinu gde }e zavr{iti studije, da bude sva ova kriza i da se sud ogla{ava.

Ne krivim ja vas, ali ne shvatam da niko tamo nije bio voqan da se ovo re{i kako treba jo{ na po~etku.

Ne shvatite ovo kao napad ili osu|ivawe, otvoreno qudski razgovaramo.

Svako dobro.

TO BI BILA SVA POLEMIKA.

            Kao {to mo`e da se pro~ita bez uvrede, bez poni`avawa. Upravo onako kako sam na, spomenutoj sednici rekao, kada sam se pozvao na bonton. Ipak, sam moje studente uspeo ne~emu da nau~im. Da razgovaraju bez uvrede. Da razmewujemo stavove, pre svega.

Pravnu svest, svest o tome {ta je dr`ava nisam uspeo da im stvorim. O~igledno je da je za tako ne{to potrebno vi{e vremena, vi{e rada, a verovatno da i ja budem boqi.