PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 73 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

00521808
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
219
220
1501
2395
2482
11049
521808

2.09%
21.22%
3.40%
1.23%
0.30%
71.76%
Online (15 minutes ago):8
8 guests
no members

Ваш ИП:34.239.150.57

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Nacionalizam, regionalizam ili ni{ta

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

^ovekd dana{wice, barem zadwih nekoliko vekova, a u slu~aju Srba jo{ od sredweg veka mogu}e je odrediti, kao pripadnika po veri, regiji, narodu, naciji, profesiji, politi~kom ube}ewu, kao oca, sina, brata, unuka ako je mu{karac ili kao majku, k}erku, sestru, unuku ako je `enskog pola.

            Mi }emo se u ovom tekstu pre svega baviti problemom etni~kog odre|ewa, kao i regionalnog. Svako od nas na osnovu etni~kog odre|ewa mo`e da se odredi kao Srvin, Ma|ar, Rumun i sli~no. To radi na osnovu biolo{ke pripadnosti jednom, drugom ili tre}em narodu. Naravno ne mora svako koje etni~ki Srbin i u nacionalnom pogledu da se odredi kao Srbin. Mo`e, da bude Crnogorac, Makedonac, Hrvat, Slovenac, Musliman, Bo{wak, Nemac, Amerikanac, Francuz i sl.

            Da bi se u nacionalnom pogledu bio Srbin mora se `eleti to biti, mora se imati empatija pre svega. Zatim, dr`ati se onoga {to je srpski identitet, }irilica, srpsku nacionalnu ideju, ~uvati ono {to predstavqa srpski identitet. Ali bez empatije, bez ose}awa d aa te muke, bol i radost, useh, drugog Srbina uti~e emocionalno i na tebe, nema srpskog nacionalnog ose}aja.

            To je ono {to je Srbin iz Banata iz Vojvodine \ura Jaki{i} pevao: A gde je pokli~ il suza bratska il juri{ rode za brata svog

            U veqoj bede, smrti i krvi danas vas same ostavqa Bog.

             Al opet gre{an, gre{no sam pevo, raweno srce naroda mog,

            Ta Srbin kipi, kipi i ~eka, a ne da |avo il ne da Bog.

            On je imao srpski nacionalni ose}aj jer je imao empatiju, za druge Srbe, koji nisu Bana}ani. Ta srpska nacionalna svest stvorila se ili boqe re}i o`ivela je zahvaquju}i Srbima u Crnoj Gori, a jo{ vi{e u Austriji,a kasnije u Austro – Ugarskoj, u kojoj je osnovana Matica Srpska najstarija kulturna institucija kod Srba, najstarija srpska gimnazija i sl. Odatle se srpska nacionalna svest {irila i kod Srba u Beogradskom pa{aluku, pa ju`no odatle, zatim na Bosnu i Hercegovinu i druge teritorije.

            Naravno, to ne zna~i da su SVI Srbi sa te teritorije postali od etni~ke kategorije, nacionalna. Naravno da nisu. Ali se mo`e pretpostabiti da u velikoj meri Srbi u Crnoj Gori i Vojvodini su postali nacija. Srbe u Beogradskom pa{aluku, pome{alo je nacionalno i regionalno ~iwenica da je wihova teritorija u 19. veku dobila naziv Srbija, pa su se oni i regionalno i dr`avotvorno postali Srbi. Tako da se kod wih te{ko razlikuju ove tri svesti koje su objediwene u jednu. Koliko su oni, odnosno wihove vo|e do`ivqavali dva balkanska rata kao teritorijalno pro{iewe, odakle }e ubirati porez i imati prihode, a koliko je to bilo rezultat `eqe da se oslobode bra}a Srbi, nama je danas iz Vojvo|anske perspektive, te{ko da odgovorimo.

            To da je regionalna svest pobedila nacionalnu svedo~e podaci o stvarawu Makedonske i Crnogorske nacije. Koliko je verska svest uticala na nacionalnu govori podatak da su Muslimani, po prvi put u svetu postali od vere nacija. Da je to poraz nacionalne ideje ne treba ni nagla{avati. Srbi su tamo postali odjednom sumwivi ako se dosele i po`ele da naprave karijeru. Istina, Srbi to i nisu radili, Ali je zato bilo normalno da neko ko do|e iz tih republika postane vlast u Srbiji, uspe sve {to ho}e. To je bilo normalno.

            Vremenom su komunisti radili na uni{tavawu srpske nacionalne svesti. Srpska nacionalna svest koju je kraq Aleksandar ukinuo i nametnuo Jugoslovensku, samo je bio po~etni udar na srpstvo i wegov identitet. Nametnuta je latinica, nametnut nam je i rimokatoli~ki calendar bez potrebe. Srbi u Austro – Ugarskoj ni jedan svoj ~asopis, list, kalendar nisu izdavali latinicom, i nijedan po rimokatoli~kom nego po pravoslavnom kalendaru. To je Srbima do{lo 1918. godine sa ujediwewem sa Srbijom. Tek nam je Srbija donela latinicu i rimokatoli~ki calendar kao zvani~an. O~igledno je da kod wih nacionalna svest je bila drasti~no ni`a nego kod Srba u Habzbur{koj monarhiji. To smo platili time. Gubitak se pokazao trajan, latinica danas vlada kod Srba u Vojvodini, a o pravoslavnom kalendaru niko skoro i ne razmi{qa.

            Drugo, {to se pojavilo to je regionalna svest, Svest da je biti Beogra|anin, iznad toga da se bude Srbin, da je biti, iz Like, Banije, Korduna, Bosne iznad srpske svesti. To su nam oni doneli i u Vojvodinu posle Drugog svetskog rata kada su kao kolonisti dovedeni od Tita da budu elita u Vojvodini iako su bili i u nacionalnom pogledu drasti~no ispod prose~nog Srbina iz Vojvodine. Ta regionalna svest ste po~ela javqati i kod Srba u Beogradskom pa{aluku.

            Prvi je kada sam poku{ao da prijavim doktorat u Beogradu, mene su oterali sa re~ima da se vratim u svoju Vojvodinu da se o`enim pravim decu i radim zemqu, a {to se nauke ti~e dovoqno sam nau~io.

            Drugi, kada sam u Ni{u poku{ao da dobijem stan, nisam dobio. Razlog zato {to `ivim u roditeqskoj ku}i. Moja roditeqska ku}a je udaqena 298 kilometara od mog randog mesta, da li je meni bio potreban stan? Radnici koji su dolazili u Vojvodinu su 50 i kusur godina dobijali stanove, a wihove roditeqske ku}e su bili mnogo bli`e nego moja. Tada sam bio magistar. Naravno stanove su podelili svojima sa juga.

            Mi smo u Vojvodini ostali nacionalisti, Svi koji do|u bili Srbi ili ne dobijaju posao, ~ak pre nas koji smo ovde ro|eni, Mi smo osu|eni da oni kod nas dobijaju posao, budu poslanici, budu direktori, budu sve {to se mo`e.

            Me|utim, postoje i tre}a vrsta qudi, oni nisu ni nacionalisti, ni regionalisti, oni su NI[TA. Oni nemaju niti `ele da imaju naciju, oni svoju sopstvenu, srpsku naciju obezvre|uju i vre|aju. Poni`avaju je najgorim re~ima, delima. Oni ka`u da su gra|ani sveta. Odri~u se svega {to je srpski identitet ali zato smatraju da u srpskoj dr`avi moraju da imaju sve privilegije, Te privilegije i ogromna primawa, politi~ka mo} to je ono {to smatraju da im pripada. Svi koji se ose}aju nacionalno Srbima, moraju biti margina i trpeti najgore uvrede i poni`ewa. Tako je autor ovog teksta tri puta radio doktorat, pisao vojvo|anskim jezikom smi{qenim samo za tu priliku. Ono {to oni besramno rade to je da propagiraju da svi treba da budemo NI[TA da bi bili napredni, progresivni, da ne bi bili nacisti, fa{isti i sl.

            Razumem da neko ho|e da bude NI[TA, U stvari ne razumem ali moram da prihvatim jer je to ne~iji izbor.

            ME\UTIM, NE MOGU DA PRIHVATIM DA ONI KOJI SU NI[TA, ILI ^IJA SVEST DOPIRE DO ]O[KA BUDE UVEK I U SVAKOJ PRILICI PRIVILEGOVANIJI OD MENE IZ VOJVODINE I KOJI SAM NACIONALNO SRBIN.


 

Add comment


Security code
Refresh

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • Dobijawe kraqevske titule kod Srba, ra|awe prve kraqevine.


     

     
  • Nacionalizam, regionalizam ili ni{ta

    ^ovekd dana{wice, barem zadwih nekoliko vekova, a u slu~aju Srba jo{ od sredweg veka mogu}e je odrediti, kao pripadnika po veri, regiji, narodu, naciji, profesiji, politi~kom ube}ewu, kao oca, sina, brata, unuka ako je mu{karac ili kao majku, k}erku, sestru, unuku ako je `enskog pola.

                Mi }emo se u ovom tekstu pre svega baviti problemom etni~kog odre|ewa, kao i regionalnog. Svako od nas na osnovu etni~kog odre|ewa mo`e da se odredi kao Srvin, Ma|ar, Rumun i sli~no. To radi na osnovu

    Опширније...  
  • PROMU]UREWE ILI PROMU]URKO POVODOM JUBILEJA 500.000 PREGLEDA SAJTA

    Dragi moji posetioci osetio sam potrebu da Vam se obratim povodom ovog Na{eg velikog jubileja 500.000 pregleda ili pola miliona.

    To je stvarno jubilej vredan pa`we.

    Povodom 350.000 poseta 30. novembra 2019. obratio sam Vam se isto tako jednim tekstom gde sam opisao kako smo rasli i do{li do toga broja. Nema potebe da ponavqam sve ono {to sam tamo rekao. Sam ne{to vi{e od 14 meseci slavimo ve} pola miliona.

    Ono {to `elim kao prvo da Vam se moji dragi posetioci zahvalim na tolikoj poseti. Bez

    Опширније...  
  • Sre}kica ili ti ma~e koje donosi sre}u

    Da, kako se ve} moglo primetiti ovo je pri~a o ma~etu u kojem smo svi mi uku}ani u`ivali, Ono je bilo izvor na{e radosti i sre}e. [ta }ete… To nisu bila ni kola, ni letovawe, ni kupovina ne~eg o ~emu mogu qudi samo da sawaju, Ne … to je bilo obi~no malo ma~e.

                Omacila ga je Macika, koju je na{ Maciko priveo i doveo u svoju tj. na{u ku}u. Nije pro{lo dugo kako je do{la u svoj novi dom, a Macika se omacila i na svet donela tri ma~eta. Prvo su posle samo nekoliko dana ubile ptice

    Опширније...  
  • Po{tovawe – {ta je to ili kako to be{e izgleda?

    Da li dragi moji ~itaoci jo{ pamtimo, razumemo, re~ po{tovawe. Da li ona u nama budi neke emocije, neka se}awa, na qude, neke qude, na neke doga|aje, na … bilo {ta i bilo koga?

                Da li …

                Ispri~a}u Vam pri~u o jednom primeru po{tovawa koje sam li~no do`iveo, Za istinitost ove pri~ mogu da Vam garantujem ako Vam to ne{to zna~i.

                Tamo negde oko 2010. godine u jednom gradu u centralnoj Srbiji, onome {to je spadalo u Beogradski pa{aluk, samo wegove ju`ne delove

    Опширније...  
  • Za{to je Novi Sad srpska Atina


     

     
  • Slave li Srbi svoje poraze?


     

     
  • Pobeda u Crnoj Gori?

                Prema najnovijim rezultatima opozicija je pobedila u Crnoj gori. Moram priznati da mi je kao Srbinu drago {to je ona opcija koja je za odrbranu crkve pobedila.

                Me|utim,..

                ^inilo se nama Srbima da je srpstvo pobedilo u Crnoj Gori jo{ 1989. kada su na vlast do{li Momir Bulatovi} i Milo \ukanovi}. Narod je krenuo u Crkvu okrenuo se Bogu, srpstvu, po~elo je vra}awe srpske nacionalne svesti. To je trajalo do negde 1996. godine. Tada je Milo okrenuo }urak i po~eo

    Опширније...  
  • SRBI U ALBANIJI


     

     
  • JASENOVAC

    „Nema osvete za pokoqe iz 1941. niti je ona moralno opravdana. Jedina osveta za Jasenovac je se}awe na wega. Jasenovac sada postaje novi Kosovski ep srpskog naroda, feniks iz koga se ra}aju novi istorijski duh i nova svest. Ja sam davno primetio da pokoq 1941. te`e do`ivqavaju deca nego mi stariji koji smo u wemu jedva spasili `ivu glavu. Jasenovac se vi{e nikada ne}e obnoviti, a srpski narod mora sa~uvati ravnote`u duha i onemogu}iti da, u strahu od Jasenovca, prvi potegne no`eve i na svoj

    Опширније...