Nacionalizam, regionalizam ili ni{ta

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

^ovekd dana{wice, barem zadwih nekoliko vekova, a u slu~aju Srba jo{ od sredweg veka mogu}e je odrediti, kao pripadnika po veri, regiji, narodu, naciji, profesiji, politi~kom ube}ewu, kao oca, sina, brata, unuka ako je mu{karac ili kao majku, k}erku, sestru, unuku ako je `enskog pola.

            Mi }emo se u ovom tekstu pre svega baviti problemom etni~kog odre|ewa, kao i regionalnog. Svako od nas na osnovu etni~kog odre|ewa mo`e da se odredi kao Srvin, Ma|ar, Rumun i sli~no. To radi na osnovu biolo{ke pripadnosti jednom, drugom ili tre}em narodu. Naravno ne mora svako koje etni~ki Srbin i u nacionalnom pogledu da se odredi kao Srbin. Mo`e, da bude Crnogorac, Makedonac, Hrvat, Slovenac, Musliman, Bo{wak, Nemac, Amerikanac, Francuz i sl.

            Da bi se u nacionalnom pogledu bio Srbin mora se `eleti to biti, mora se imati empatija pre svega. Zatim, dr`ati se onoga {to je srpski identitet, }irilica, srpsku nacionalnu ideju, ~uvati ono {to predstavqa srpski identitet. Ali bez empatije, bez ose}awa d aa te muke, bol i radost, useh, drugog Srbina uti~e emocionalno i na tebe, nema srpskog nacionalnog ose}aja.

            To je ono {to je Srbin iz Banata iz Vojvodine \ura Jaki{i} pevao: A gde je pokli~ il suza bratska il juri{ rode za brata svog

            U veqoj bede, smrti i krvi danas vas same ostavqa Bog.

             Al opet gre{an, gre{no sam pevo, raweno srce naroda mog,

            Ta Srbin kipi, kipi i ~eka, a ne da |avo il ne da Bog.

            On je imao srpski nacionalni ose}aj jer je imao empatiju, za druge Srbe, koji nisu Bana}ani. Ta srpska nacionalna svest stvorila se ili boqe re}i o`ivela je zahvaquju}i Srbima u Crnoj Gori, a jo{ vi{e u Austriji,a kasnije u Austro – Ugarskoj, u kojoj je osnovana Matica Srpska najstarija kulturna institucija kod Srba, najstarija srpska gimnazija i sl. Odatle se srpska nacionalna svest {irila i kod Srba u Beogradskom pa{aluku, pa ju`no odatle, zatim na Bosnu i Hercegovinu i druge teritorije.

            Naravno, to ne zna~i da su SVI Srbi sa te teritorije postali od etni~ke kategorije, nacionalna. Naravno da nisu. Ali se mo`e pretpostabiti da u velikoj meri Srbi u Crnoj Gori i Vojvodini su postali nacija. Srbe u Beogradskom pa{aluku, pome{alo je nacionalno i regionalno ~iwenica da je wihova teritorija u 19. veku dobila naziv Srbija, pa su se oni i regionalno i dr`avotvorno postali Srbi. Tako da se kod wih te{ko razlikuju ove tri svesti koje su objediwene u jednu. Koliko su oni, odnosno wihove vo|e do`ivqavali dva balkanska rata kao teritorijalno pro{iewe, odakle }e ubirati porez i imati prihode, a koliko je to bilo rezultat `eqe da se oslobode bra}a Srbi, nama je danas iz Vojvo|anske perspektive, te{ko da odgovorimo.

            To da je regionalna svest pobedila nacionalnu svedo~e podaci o stvarawu Makedonske i Crnogorske nacije. Koliko je verska svest uticala na nacionalnu govori podatak da su Muslimani, po prvi put u svetu postali od vere nacija. Da je to poraz nacionalne ideje ne treba ni nagla{avati. Srbi su tamo postali odjednom sumwivi ako se dosele i po`ele da naprave karijeru. Istina, Srbi to i nisu radili, Ali je zato bilo normalno da neko ko do|e iz tih republika postane vlast u Srbiji, uspe sve {to ho}e. To je bilo normalno.

            Vremenom su komunisti radili na uni{tavawu srpske nacionalne svesti. Srpska nacionalna svest koju je kraq Aleksandar ukinuo i nametnuo Jugoslovensku, samo je bio po~etni udar na srpstvo i wegov identitet. Nametnuta je latinica, nametnut nam je i rimokatoli~ki calendar bez potrebe. Srbi u Austro – Ugarskoj ni jedan svoj ~asopis, list, kalendar nisu izdavali latinicom, i nijedan po rimokatoli~kom nego po pravoslavnom kalendaru. To je Srbima do{lo 1918. godine sa ujediwewem sa Srbijom. Tek nam je Srbija donela latinicu i rimokatoli~ki calendar kao zvani~an. O~igledno je da kod wih nacionalna svest je bila drasti~no ni`a nego kod Srba u Habzbur{koj monarhiji. To smo platili time. Gubitak se pokazao trajan, latinica danas vlada kod Srba u Vojvodini, a o pravoslavnom kalendaru niko skoro i ne razmi{qa.

            Drugo, {to se pojavilo to je regionalna svest, Svest da je biti Beogra|anin, iznad toga da se bude Srbin, da je biti, iz Like, Banije, Korduna, Bosne iznad srpske svesti. To su nam oni doneli i u Vojvodinu posle Drugog svetskog rata kada su kao kolonisti dovedeni od Tita da budu elita u Vojvodini iako su bili i u nacionalnom pogledu drasti~no ispod prose~nog Srbina iz Vojvodine. Ta regionalna svest ste po~ela javqati i kod Srba u Beogradskom pa{aluku.

            Prvi je kada sam poku{ao da prijavim doktorat u Beogradu, mene su oterali sa re~ima da se vratim u svoju Vojvodinu da se o`enim pravim decu i radim zemqu, a {to se nauke ti~e dovoqno sam nau~io.

            Drugi, kada sam u Ni{u poku{ao da dobijem stan, nisam dobio. Razlog zato {to `ivim u roditeqskoj ku}i. Moja roditeqska ku}a je udaqena 298 kilometara od mog randog mesta, da li je meni bio potreban stan? Radnici koji su dolazili u Vojvodinu su 50 i kusur godina dobijali stanove, a wihove roditeqske ku}e su bili mnogo bli`e nego moja. Tada sam bio magistar. Naravno stanove su podelili svojima sa juga.

            Mi smo u Vojvodini ostali nacionalisti, Svi koji do|u bili Srbi ili ne dobijaju posao, ~ak pre nas koji smo ovde ro|eni, Mi smo osu|eni da oni kod nas dobijaju posao, budu poslanici, budu direktori, budu sve {to se mo`e.

            Me|utim, postoje i tre}a vrsta qudi, oni nisu ni nacionalisti, ni regionalisti, oni su NI[TA. Oni nemaju niti `ele da imaju naciju, oni svoju sopstvenu, srpsku naciju obezvre|uju i vre|aju. Poni`avaju je najgorim re~ima, delima. Oni ka`u da su gra|ani sveta. Odri~u se svega {to je srpski identitet ali zato smatraju da u srpskoj dr`avi moraju da imaju sve privilegije, Te privilegije i ogromna primawa, politi~ka mo} to je ono {to smatraju da im pripada. Svi koji se ose}aju nacionalno Srbima, moraju biti margina i trpeti najgore uvrede i poni`ewa. Tako je autor ovog teksta tri puta radio doktorat, pisao vojvo|anskim jezikom smi{qenim samo za tu priliku. Ono {to oni besramno rade to je da propagiraju da svi treba da budemo NI[TA da bi bili napredni, progresivni, da ne bi bili nacisti, fa{isti i sl.

            Razumem da neko ho|e da bude NI[TA, U stvari ne razumem ali moram da prihvatim jer je to ne~iji izbor.

            ME\UTIM, NE MOGU DA PRIHVATIM DA ONI KOJI SU NI[TA, ILI ^IJA SVEST DOPIRE DO ]O[KA BUDE UVEK I U SVAKOJ PRILICI PRIVILEGOVANIJI OD MENE IZ VOJVODINE I KOJI SAM NACIONALNO SRBIN.


 

Add comment


Security code
Refresh

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • O krivici i krivcu ili Kako anti~ka Gr~a `ivi i danas

    U anti~koj Gr~koj postojao je rob koji se zvao farmakosa ili farmakoza, Ali to nije toliko bitno. Bio je mu{karac, lep, stasit, kada ga vidi{ da se odu{evi{ wegovom lepotom, stasito{}u, wegovom harizmom. Ali {ta je jo{ za wega bitno. Bitno je to da je on hrawen, najboqom hranom, pio najboqa pi}a, dovodili su mu najle{e robiwe. Jednom re~ju on je u`ivao u pravom smislu te re~i. Nesre}nik verovatno nije ni znao za{to mu sve to rade i dokle }e to da mu rade.

                E onda, onda se desi ne{to ... su{a, grad, poplava, bolest, epidemija, potone brod ili ve} ne{to sli~no. Za sve to neko mora biti kriv. I {ta mislite ko je progla{avan krivim. PA NARAVNO FARMAKOSA!

                Sav bes zajednice, frustracije koje su do`iveli i pretrpeli

    Опширније...  
  • Neki od razloga za{to je propao socijalizam u Jugoslaviji

    Зашто социјализам није ваљао и зашто је пропао, односно зашто је пропала Југославија.

    1) Не можете на силу сиромашне извести из сиромаштва тако што ћете богате лишити богатства.

    2) Зато што једна особа добије без рада, друга особа мора радити без добитка.

    3) Власт не може некоме дати нешто што неком другом пре тога није одузела.

    4) Не можете

    Опширније...  
  • Kako je ^i~a Dra`a do{ao u Vojvodinu

    Помаже Бог драга браћо и сестре! Помаже Бог по 33 – ћи пут на парастосу човеку, и то каквом човеку, првом човеку који је после слома редовне војске Краљевине Југославио, наставио на тлу своје државе герилски или српски речено четнички рат

    Парастос по 33 – ћи пут у Сремским Карловцима, у српској Кареји, српске Свете Фрушке горе. То је нешто чиме ретко ко може да се похвали. Оно што треба истаћи је да ни 2020. године у време изолације због короне, није прекидан континуитет. И тада смо одржали

    Опширније...  
  • Kako kompleksi rade svoje ili jedna upotreba zmije

    Spadam u onu vrstu qudi koji smatraju da je normalno biti prema svakom korektan, ^ak i kada imam spor sa nekim koje neotesan tj. neobra|en istim vaspitawem kao ja, smatram da treba da dr`im do sebe i da se ne spu{tam na wegov nivo, do one mere do koje je to mogu}e, Kada vi{e nije mogu}e napravim potpunu distancu od te osobe.

                Ovaj slu~aj desio se mojoj majci, Bana}anski, kada je iz svog ravnog Banata, gde se najvi{e brdo zove bundeva, do{la u Rumu u Srem.

                Pri~u mi nije

    Опширније...  
  • Dobijawe kraqevske titule kod Srba, ra|awe prve kraqevine.


     

     
  • Nacionalizam, regionalizam ili ni{ta

    ^ovekd dana{wice, barem zadwih nekoliko vekova, a u slu~aju Srba jo{ od sredweg veka mogu}e je odrediti, kao pripadnika po veri, regiji, narodu, naciji, profesiji, politi~kom ube}ewu, kao oca, sina, brata, unuka ako je mu{karac ili kao majku, k}erku, sestru, unuku ako je `enskog pola.

                Mi }emo se u ovom tekstu pre svega baviti problemom etni~kog odre|ewa, kao i regionalnog. Svako od nas na osnovu etni~kog odre|ewa mo`e da se odredi kao Srvin, Ma|ar, Rumun i sli~no. To radi na osnovu

    Опширније...  
  • PROMU]UREWE ILI PROMU]URKO POVODOM JUBILEJA 500.000 PREGLEDA SAJTA

    Dragi moji posetioci osetio sam potrebu da Vam se obratim povodom ovog Na{eg velikog jubileja 500.000 pregleda ili pola miliona.

    To je stvarno jubilej vredan pa`we.

    Povodom 350.000 poseta 30. novembra 2019. obratio sam Vam se isto tako jednim tekstom gde sam opisao kako smo rasli i do{li do toga broja. Nema potebe da ponavqam sve ono {to sam tamo rekao. Sam ne{to vi{e od 14 meseci slavimo ve} pola miliona.

    Ono {to `elim kao prvo da Vam se moji dragi posetioci zahvalim na tolikoj poseti. Bez

    Опширније...  
  • Sre}kica ili ti ma~e koje donosi sre}u

    Da, kako se ve} moglo primetiti ovo je pri~a o ma~etu u kojem smo svi mi uku}ani u`ivali, Ono je bilo izvor na{e radosti i sre}e. [ta }ete… To nisu bila ni kola, ni letovawe, ni kupovina ne~eg o ~emu mogu qudi samo da sawaju, Ne … to je bilo obi~no malo ma~e.

                Omacila ga je Macika, koju je na{ Maciko priveo i doveo u svoju tj. na{u ku}u. Nije pro{lo dugo kako je do{la u svoj novi dom, a Macika se omacila i na svet donela tri ma~eta. Prvo su posle samo nekoliko dana ubile ptice

    Опширније...  
  • Po{tovawe – {ta je to ili kako to be{e izgleda?

    Da li dragi moji ~itaoci jo{ pamtimo, razumemo, re~ po{tovawe. Da li ona u nama budi neke emocije, neka se}awa, na qude, neke qude, na neke doga|aje, na … bilo {ta i bilo koga?

                Da li …

                Ispri~a}u Vam pri~u o jednom primeru po{tovawa koje sam li~no do`iveo, Za istinitost ove pri~ mogu da Vam garantujem ako Vam to ne{to zna~i.

                Tamo negde oko 2010. godine u jednom gradu u centralnoj Srbiji, onome {to je spadalo u Beogradski pa{aluk, samo wegove ju`ne delove

    Опширније...  
  • Za{to je Novi Sad srpska Atina