PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 384 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

00704169
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
382
514
2569
3205
5327
13030
704169

1.86%
21.21%
2.99%
1.08%
0.26%
72.60%
Online (15 minutes ago):6
6 guests
no members

Ваш ИП:3.238.252.196

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

×

Порука

The text below is an information to solve a problem with the module BGMAX.
To not see, set the parameter 'Debug' = 'No' in module configuration,
#OK# BGMAX - PROMUCURKO BgMax:
Same day 00:00 = 20:57 = 23:59
Context:com_content+menuid=0+view=article
Image (abs): /www/webvol16/83/18nqn5igk89jbs1/promucurko.in.rs/public_html/images/PRVA.jpg
----------------------------
head => <style type="text/css">body {background:#FFFFFF url(http://www.promucurko.in.rs/images/PRVA.jpg) no-repeat center center fixed !important;} </style>
body =>

Nacionalizam, regionalizam ili ni{ta

Оцена корисника:  3 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

^ovekd dana{wice, barem zadwih nekoliko vekova, a u slu~aju Srba jo{ od sredweg veka mogu}e je odrediti, kao pripadnika po veri, regiji, narodu, naciji, profesiji, politi~kom ube}ewu, kao oca, sina, brata, unuka ako je mu{karac ili kao majku, k}erku, sestru, unuku ako je `enskog pola.

            Mi }emo se u ovom tekstu pre svega baviti problemom etni~kog odre|ewa, kao i regionalnog. Svako od nas na osnovu etni~kog odre|ewa mo`e da se odredi kao Srvin, Ma|ar, Rumun i sli~no. To radi na osnovu biolo{ke pripadnosti jednom, drugom ili tre}em narodu. Naravno ne mora svako koje etni~ki Srbin i u nacionalnom pogledu da se odredi kao Srbin. Mo`e, da bude Crnogorac, Makedonac, Hrvat, Slovenac, Musliman, Bo{wak, Nemac, Amerikanac, Francuz i sl.

            Da bi se u nacionalnom pogledu bio Srbin mora se `eleti to biti, mora se imati empatija pre svega. Zatim, dr`ati se onoga {to je srpski identitet, }irilica, srpsku nacionalnu ideju, ~uvati ono {to predstavqa srpski identitet. Ali bez empatije, bez ose}awa d aa te muke, bol i radost, useh, drugog Srbina uti~e emocionalno i na tebe, nema srpskog nacionalnog ose}aja.

            To je ono {to je Srbin iz Banata iz Vojvodine \ura Jaki{i} pevao: A gde je pokli~ il suza bratska il juri{ rode za brata svog

            U veqoj bede, smrti i krvi danas vas same ostavqa Bog.

             Al opet gre{an, gre{no sam pevo, raweno srce naroda mog,

            Ta Srbin kipi, kipi i ~eka, a ne da |avo il ne da Bog.

            On je imao srpski nacionalni ose}aj jer je imao empatiju, za druge Srbe, koji nisu Bana}ani. Ta srpska nacionalna svest stvorila se ili boqe re}i o`ivela je zahvaquju}i Srbima u Crnoj Gori, a jo{ vi{e u Austriji,a kasnije u Austro – Ugarskoj, u kojoj je osnovana Matica Srpska najstarija kulturna institucija kod Srba, najstarija srpska gimnazija i sl. Odatle se srpska nacionalna svest {irila i kod Srba u Beogradskom pa{aluku, pa ju`no odatle, zatim na Bosnu i Hercegovinu i druge teritorije.

            Naravno, to ne zna~i da su SVI Srbi sa te teritorije postali od etni~ke kategorije, nacionalna. Naravno da nisu. Ali se mo`e pretpostabiti da u velikoj meri Srbi u Crnoj Gori i Vojvodini su postali nacija. Srbe u Beogradskom pa{aluku, pome{alo je nacionalno i regionalno ~iwenica da je wihova teritorija u 19. veku dobila naziv Srbija, pa su se oni i regionalno i dr`avotvorno postali Srbi. Tako da se kod wih te{ko razlikuju ove tri svesti koje su objediwene u jednu. Koliko su oni, odnosno wihove vo|e do`ivqavali dva balkanska rata kao teritorijalno pro{iewe, odakle }e ubirati porez i imati prihode, a koliko je to bilo rezultat `eqe da se oslobode bra}a Srbi, nama je danas iz Vojvo|anske perspektive, te{ko da odgovorimo.

            To da je regionalna svest pobedila nacionalnu svedo~e podaci o stvarawu Makedonske i Crnogorske nacije. Koliko je verska svest uticala na nacionalnu govori podatak da su Muslimani, po prvi put u svetu postali od vere nacija. Da je to poraz nacionalne ideje ne treba ni nagla{avati. Srbi su tamo postali odjednom sumwivi ako se dosele i po`ele da naprave karijeru. Istina, Srbi to i nisu radili, Ali je zato bilo normalno da neko ko do|e iz tih republika postane vlast u Srbiji, uspe sve {to ho}e. To je bilo normalno.

            Vremenom su komunisti radili na uni{tavawu srpske nacionalne svesti. Srpska nacionalna svest koju je kraq Aleksandar ukinuo i nametnuo Jugoslovensku, samo je bio po~etni udar na srpstvo i wegov identitet. Nametnuta je latinica, nametnut nam je i rimokatoli~ki calendar bez potrebe. Srbi u Austro – Ugarskoj ni jedan svoj ~asopis, list, kalendar nisu izdavali latinicom, i nijedan po rimokatoli~kom nego po pravoslavnom kalendaru. To je Srbima do{lo 1918. godine sa ujediwewem sa Srbijom. Tek nam je Srbija donela latinicu i rimokatoli~ki calendar kao zvani~an. O~igledno je da kod wih nacionalna svest je bila drasti~no ni`a nego kod Srba u Habzbur{koj monarhiji. To smo platili time. Gubitak se pokazao trajan, latinica danas vlada kod Srba u Vojvodini, a o pravoslavnom kalendaru niko skoro i ne razmi{qa.

            Drugo, {to se pojavilo to je regionalna svest, Svest da je biti Beogra|anin, iznad toga da se bude Srbin, da je biti, iz Like, Banije, Korduna, Bosne iznad srpske svesti. To su nam oni doneli i u Vojvodinu posle Drugog svetskog rata kada su kao kolonisti dovedeni od Tita da budu elita u Vojvodini iako su bili i u nacionalnom pogledu drasti~no ispod prose~nog Srbina iz Vojvodine. Ta regionalna svest ste po~ela javqati i kod Srba u Beogradskom pa{aluku.

            Prvi je kada sam poku{ao da prijavim doktorat u Beogradu, mene su oterali sa re~ima da se vratim u svoju Vojvodinu da se o`enim pravim decu i radim zemqu, a {to se nauke ti~e dovoqno sam nau~io.

            Drugi, kada sam u Ni{u poku{ao da dobijem stan, nisam dobio. Razlog zato {to `ivim u roditeqskoj ku}i. Moja roditeqska ku}a je udaqena 298 kilometara od mog randog mesta, da li je meni bio potreban stan? Radnici koji su dolazili u Vojvodinu su 50 i kusur godina dobijali stanove, a wihove roditeqske ku}e su bili mnogo bli`e nego moja. Tada sam bio magistar. Naravno stanove su podelili svojima sa juga.

            Mi smo u Vojvodini ostali nacionalisti, Svi koji do|u bili Srbi ili ne dobijaju posao, ~ak pre nas koji smo ovde ro|eni, Mi smo osu|eni da oni kod nas dobijaju posao, budu poslanici, budu direktori, budu sve {to se mo`e.

            Me|utim, postoje i tre}a vrsta qudi, oni nisu ni nacionalisti, ni regionalisti, oni su NI[TA. Oni nemaju niti `ele da imaju naciju, oni svoju sopstvenu, srpsku naciju obezvre|uju i vre|aju. Poni`avaju je najgorim re~ima, delima. Oni ka`u da su gra|ani sveta. Odri~u se svega {to je srpski identitet ali zato smatraju da u srpskoj dr`avi moraju da imaju sve privilegije, Te privilegije i ogromna primawa, politi~ka mo} to je ono {to smatraju da im pripada. Svi koji se ose}aju nacionalno Srbima, moraju biti margina i trpeti najgore uvrede i poni`ewa. Tako je autor ovog teksta tri puta radio doktorat, pisao vojvo|anskim jezikom smi{qenim samo za tu priliku. Ono {to oni besramno rade to je da propagiraju da svi treba da budemo NI[TA da bi bili napredni, progresivni, da ne bi bili nacisti, fa{isti i sl.

            Razumem da neko ho|e da bude NI[TA, U stvari ne razumem ali moram da prihvatim jer je to ne~iji izbor.

            ME\UTIM, NE MOGU DA PRIHVATIM DA ONI KOJI SU NI[TA, ILI ^IJA SVEST DOPIRE DO ]O[KA BUDE UVEK I U SVAKOJ PRILICI PRIVILEGOVANIJI OD MENE IZ VOJVODINE I KOJI SAM NACIONALNO SRBIN.


 

Add comment


Security code
Refresh

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • Bog nikom du`an ne ostaje

    Pri~a koju }u Vam ispri~ati je ona koju je meni ispri~ala moja majka koja ju je do`ivela, a ja }u Vama, da se zna da se pamti, pa da se ne{to i zapamti iz we i izvuku neki zakqu~ci.

                Naime, ova pri~a po~iwe kada je moja majka, rodom Bana}anka ube|ena od strane komunista, da napusti svoj rodni kraj i da ode u Bosnu da radi da tamo prosve}uje onaj narod, a Bosanke koje su se sa wom {kolovale za u~iteqicu do{le su u Vojvodinu, da jednom i one u`ivaju u `ivotu.

                Selo koje je moja mama dobila da bude u~iteqica, bilo je usta{ko leglo. De{avalo joj se dok razgovara neobavezno sa qudima iz sela da joj oni uz kafu i pi}e pri~aju kako su klali Srbe i srpsku decu. Ona je sve to sa u`asom slu{ala, ali imala je 20 godina, bila

    Опширније...  
  • Srpske dinastije pre Nemawi}a


     

     
  • Doseqavawe Srba - istina ili mit?


     

     
  • Jovan Vladimir - prvi srpski svetac


     

     
  • Stefan Nemawa i bogumili


     

     
  • Kuma Biqa

                 Kuma Biqa, kako sam zvali moju kumu Biqanu, bila je godinu dana starija od mene. Prvobitno prijateqica moje sestre Mirjana, da bi vremenom postala i moja. Voleo sam da se dru`im sa wom, ona nikada ni{ta nije radial iza le}a sve je znala da sune u lici pa kako ti bude. Bili smo veliki prijateqi, zajedno smo slavili slave, srpske i dr`avne nove godine, volela je i petarde ali da budu {to daqe od we.

                Kada god bi smo oti{li kod we sedeli smo na jastu~i}ima, Pri tom, svako

    Опширније...  
  • Deca iz doba mr`we

                   Doga|aj koji }u Vam opisati dogodio se na po~etku moje karijere, kada sam, po{to sam diplomirao po~eo da radim u prosveti. Kao i ve}ina po~etnika sam radio na odre|eno, vreme do povratka radnika sa bolobawa i sli~no.

                On mi se desio na kraju jednog tromese~ja, desio mi se u razredu koji su poha|ala deca iz centra grada, deca koja su po{la 6 – ti razred. To je onaj razred, kada su deca posledwi put deca, a ve} slede}e godine ulaze u pubertet koji se zavr{ava wihovim

    Опширније...  
  • Sancta simplicitas

    Sancta simplicitas

     

    Ka`e jedna pri~a, bila jednom jedna `ena, i pribli`avao joj se kraj. Nije mogla da se ne seti {ta je sve u `ivotu radial. Bli`i joj se kraj i sve je vi{e mu~ilo pitawe, [ta ako ima Boga, ako postoje raj i pakao? [ta ako STVARNO postoje i raj i pakao? [ta }e biti sa wom? [ta }e biti sa wenom du{om? DECE NEMA! Ne}e biti ko da se moli zaa wu. Bila je trudna … ko }e sada da se seti koliko puta,.. pomagala je vra~arama… krila je … {ta sve nije radial … uvek, uvek je uspela da

    Опширније...  
  • Na posnoj slavi

                     Evo dragi moji po~iwe polako vreme slava, Vreme kada pravoslavni Srbi slave slavu ili odlaze na wu. Doma}ini, ko doma}ini, trude se da sve bude {to boqe spremqeno.

                Ovo je pri~a o ba{ jednom takvom doma}inu, koji je odlu~io da proslavi slavu kako prili~i i kako dolikuje, Bilo je tu sve}a, `ito, kola~, vino sve kako treba. Kupio je na{ doma}in i hrane, pi}a raznog, ta za slavu ne treba da se {tedi, treba da se poka`e, da se {to dostojanstvenije proslavi. Obe}ao mu

    Опширније...  
  • Emisija - Spomenik Jovanu Jovanoviћu Zmaju u Rumi